Почетна страница > Новости
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
Увозимо чачкалице, извозимо трупце
22.11.2010. год.
Мада је БиХ земља која под дрвећем има око 58 одсто укупне површине, годинама трошимо стотине милиона марака на увозне производе од дрвета. Увозимо чак и најједноставнију робу као што су чачкалице, шибице, бачве, бурад или чепови од плуте. Прошле године је увоз шибица био шест пута већи од извоза, а на увозни новински папир потрошили смо 8,7 милиона КМ.
Увозимо и 197 пута већу вредност цигарет папира у односу на извоз, а на свеске годишње трошимо 3,8 милиона КМ. Дрва за огрев смо прошле године извезли у вредности од 75,7 милиона марака, а на увозне храстове трупце потрошили смо 2,3 милиона КМ. Размена буковине је нешто повољнија јер смо увезли трупце вредности 2,1 милион, а извезли 1,9 милиона КМ.
Економиста Спољнотрговинске коморе БиХ Игор Гавран каже да је жалосно што је наша најзначајнија извозна ставка огревно дрво јер су једини нижи ниво обраде трупци. То је нископрофитабилан извоз. “Други спаљују наше шуме, а кад све посечемо и извеземо, нећемо више имати ни кисеоника, а камоли дрвну индустрију”, упозорава Гавран. Он напомиње да је БиХ неке производе једноставно приморана да узвози јер домаћу производњу – нема.
“За новински папир немамо домаћу производњу и без њеног покретања смо осуђени на увоз. Свеске најчешће увозимо из Кине, па је тешко очекивати да ћемо конкурисати њиховим невероватно ниским ценама”, објашњава Гавран. Додаје да је једина шанса да производимо и извозимо финалне производе, а сировине као што су трупци било би добро да увозимо по нижим ценама. На тај начин би одржавали наша зелена богатства и девастираним шумама дали прилику за опоравак”, предлаже Гавран. Ако је за утеху, подаци о размени намештаја су повољнији, али је производња и у овој области у РС у последњих годину дана нижа за десет одсто. У нешто бољој ситуацији су домаћи произвођачи тоалет папира, марамица и других хигијенских потрепштина, али ни то нису потпуно домаћи производи, јер фабрике увозе сировину.
Директор бањалучке фабрике производа од папира “Целекс” Предраг Згоњанин каже да они морају да извозе сировину јер у региону нема ниједне фабрике целулозе. ”Пре рата било је око девет фабрика и то је све пропало. Чудно је да у целој бившој Југославији више нико не производи целулозу”, каже Згоњанин. Он наводи да је то апсурдно, јер имамо огромно шумско богатство. “Наше учешће у тржишту БиХ је око 25 одсто. Фабрике из региона су нам јака конкуренција и због тога је тешко освојити већи проценат тржишта”, тврди он.
Целулозу увозе из Естоније, Литваније, Аустрије, Чешке, Словачке, Бразила… ”Ми једини производимо хигијенски програм у БиХ, и још по једна фабрика у Словенији и Србији”, наводи Згоњанин. Додаје да своје производе извозе у 14 држава света, попут Аустрије, Француске, Пољске, Мађарске и Чешке, као и у свих шест земаља бивше Југославије.
Секретар Удружења за прераду дрвета у Привредној комори РС Лазо Шиник каже да је производња чачкалица, буради, папира или хигијенских производа шанса за мала и средња предузећа. ”У овој области има доста простора за развој и повећање броја радних места. Требало би да се усмеримо на развој финалне производње, али за то су потребни додатни подстицаји власти”, упозорава Шиник. Он подсећа да је дрвна индустрија пре рата “држала привреду” и да ће требати много улагања да се врати на ниво производње од пре 20 година.
Увозимо и 197 пута већу вредност цигарет папира у односу на извоз, а на свеске годишње трошимо 3,8 милиона КМ. Дрва за огрев смо прошле године извезли у вредности од 75,7 милиона марака, а на увозне храстове трупце потрошили смо 2,3 милиона КМ. Размена буковине је нешто повољнија јер смо увезли трупце вредности 2,1 милион, а извезли 1,9 милиона КМ.
Економиста Спољнотрговинске коморе БиХ Игор Гавран каже да је жалосно што је наша најзначајнија извозна ставка огревно дрво јер су једини нижи ниво обраде трупци. То је нископрофитабилан извоз. “Други спаљују наше шуме, а кад све посечемо и извеземо, нећемо више имати ни кисеоника, а камоли дрвну индустрију”, упозорава Гавран. Он напомиње да је БиХ неке производе једноставно приморана да узвози јер домаћу производњу – нема.
“За новински папир немамо домаћу производњу и без њеног покретања смо осуђени на увоз. Свеске најчешће увозимо из Кине, па је тешко очекивати да ћемо конкурисати њиховим невероватно ниским ценама”, објашњава Гавран. Додаје да је једина шанса да производимо и извозимо финалне производе, а сировине као што су трупци било би добро да увозимо по нижим ценама. На тај начин би одржавали наша зелена богатства и девастираним шумама дали прилику за опоравак”, предлаже Гавран. Ако је за утеху, подаци о размени намештаја су повољнији, али је производња и у овој области у РС у последњих годину дана нижа за десет одсто. У нешто бољој ситуацији су домаћи произвођачи тоалет папира, марамица и других хигијенских потрепштина, али ни то нису потпуно домаћи производи, јер фабрике увозе сировину.
Директор бањалучке фабрике производа од папира “Целекс” Предраг Згоњанин каже да они морају да извозе сировину јер у региону нема ниједне фабрике целулозе. ”Пре рата било је око девет фабрика и то је све пропало. Чудно је да у целој бившој Југославији више нико не производи целулозу”, каже Згоњанин. Он наводи да је то апсурдно, јер имамо огромно шумско богатство. “Наше учешће у тржишту БиХ је око 25 одсто. Фабрике из региона су нам јака конкуренција и због тога је тешко освојити већи проценат тржишта”, тврди он.
Целулозу увозе из Естоније, Литваније, Аустрије, Чешке, Словачке, Бразила… ”Ми једини производимо хигијенски програм у БиХ, и још по једна фабрика у Словенији и Србији”, наводи Згоњанин. Додаје да своје производе извозе у 14 држава света, попут Аустрије, Француске, Пољске, Мађарске и Чешке, као и у свих шест земаља бивше Југославије.
Секретар Удружења за прераду дрвета у Привредној комори РС Лазо Шиник каже да је производња чачкалица, буради, папира или хигијенских производа шанса за мала и средња предузећа. ”У овој области има доста простора за развој и повећање броја радних места. Требало би да се усмеримо на развој финалне производње, али за то су потребни додатни подстицаји власти”, упозорава Шиник. Он подсећа да је дрвна индустрија пре рата “држала привреду” и да ће требати много улагања да се врати на ниво производње од пре 20 година.
- Извор
- Блиц
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Руски председник предложио је тестирање западних одбрамбених система против нове руске хиперсоничне ракете
Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...
Руске снаге су током дана извеле серију удара на инфраструктуру и индустријске објекте противника у неколико региона Украјине. Украјинске формације су, с друге стране, крстарећим ракетама Storm Shadow напале...
Исхрана на радном месту је један од кључних фактора који утичу на продуктивност, здравље и опште задовољство запослених. Квалитетни оброци не само да пружају енергију неопходну за рад, већ...
Остале новости из рубрике »