Почетна страница > Новости
Моторне топовњаче СЈПС 1945. на Малти (Мишковић)
Прво је у фебруару пратила 2 велика савезничка конвоја у Атлантику (ОС-68 са 56 бродова из Ливерпула, од чега се 45 одвојило за Ги-бралтар у КМС-42), затим је ескортирала између Малте и Гибралтара 17 конвоја (21-95 бродова) на рути Гибралтар-Порт Саид (КМС-51, 53, 55, 56, 58, 59, 61, 63, 64, 66 и МКС-48, 51, 53, 59, 61, 64, 66), а од новембра патролирала у саставу Гибра-лтарског ескортног одреда. Сви остали ратни и помоћни бродови СЈПС на Малти, коришћени су за транспорт и школовање, а „Ме-љине” и „Мљет” добили су 25. августа похвалу од вицеадмирала Малте за спашавање британског монитора Аберцросабие. Ко-мандант СЈПС се успротивио британској намери да људство ратује у Јадрану под британском заставом и на њиховим ма-њим бродовима (уместо да се за операције опреме јединице СЈПС).
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
Сто година Краљевске морнарице - II део
21.02.2021. год.
Између краља и Тита
У међувремену, на Блиском истоку је избила побуна дела краљевске војске у којој је најактивнија била група хи-дроавијатичара, предвођена поручником бојног брода ИИ класе Ратком Јовановићем, па је у партизанску НОВЈ прешао ја-нуара 1944. део авијатичара (14 хидроавијатичара), део Гардијског батаљона и око 100 људи из СЈПС (највише из морнаричког одреда у Дикеили). Појединачних и прелаза у мањим групама било је и касније, али прилив новог људства у Краљевску морна-рицу из Италије, домовине и са разних страна, па и из партизанских редова, био је константан, тако да се СЈПС од 638 припадни-ка почетком марта, повећао до краја 1944. на преко 1.000 људи.
Брод-касарна Охио са јединицама СЈПС на Малти 1944. године (Музеј ЈРВ)
На Малти је до априла 1944. постепено формирана главна база СЈПС, смештена на брод-касарну „Охајо” (Охио) – херојски танкер из поморских битака за Малту, који је од јуна 1942. лежао у ували Ринелла Баy, на улазу у Гранд Харбоур. Бродови су месецима довођени у исправно стање, а Британци нису послали на Малту затра-жене моторне торпиљарке из преформиране Ба-зе „А” (Александрија). Међутим, нису успеле ни британске намере да се ти бродови распреме (као неоперативна подморница) и да вишак љу-дства СЈПС буде распоређен по Средоземљу на разне британске јединице за лучку службу. Тако је у јулу и августу 1943. „Кајмакча-лан” имао 11 ескортирања (Александрија-Порт Саид) заједно са „Дурмитором” и 16 самоста-лних школских вожњи у октобру и новембру за ново људство СЈПС, а 1944. једно групно ес-кортирање у априлу, 3 самосталне вежбе напа-да на италијанску подморницу у марту и 17 ес-кортирања од априла до августа, док је „Дурмитор” на истој рути имао 2 самостална ескортирања у априлу и 7 у јуну. Корвета „Нада” (највећи југословенски ратни брод после Априлског рата) је патролном, ескортном, противавионском и противподмо-рничком службом у западном Средоземљу била 1944. најоперативнија и борбено најактивнија јединица СЈПС.
Моторне топовњаче СЈПС 1945. на Малти (Мишковић)
Прво је у фебруару пратила 2 велика савезничка конвоја у Атлантику (ОС-68 са 56 бродова из Ливерпула, од чега се 45 одвојило за Ги-бралтар у КМС-42), затим је ескортирала између Малте и Гибралтара 17 конвоја (21-95 бродова) на рути Гибралтар-Порт Саид (КМС-51, 53, 55, 56, 58, 59, 61, 63, 64, 66 и МКС-48, 51, 53, 59, 61, 64, 66), а од новембра патролирала у саставу Гибра-лтарског ескортног одреда. Сви остали ратни и помоћни бродови СЈПС на Малти, коришћени су за транспорт и школовање, а „Ме-љине” и „Мљет” добили су 25. августа похвалу од вицеадмирала Малте за спашавање британског монитора Аберцросабие. Ко-мандант СЈПС се успротивио британској намери да људство ратује у Јадрану под британском заставом и на њиховим ма-њим бродовима (уместо да се за операције опреме јединице СЈПС).
Југословенска корвета „Нада” 1945. на Малти (Палуба)
Британске Обалске снаге доминирале су 1944. у рату на Јадрану, где је партизанска морнарица средином године имала 4 наоружана брода, 27 патролних чамаца, 15 пароброда и 155 моторних једрењака, а њена главна активност био је та-кође транспорт, али неупоредиво веће војне помоћи за НОВЈ у односу на помоћ ЈВО ранијих година. Због промене поли-тике, Лондон није хтео да рескира компликације на Јадрану довођењем краљевских бродова, нити да превише ојача СЈПС. Ипак, после споразума Тито-Шубашић у јуну, одобрена су 2 мања разарача (типа Хунт) и СЈПС је одмах спремио посаде за нове јединице, а после августовског састанка у Италији, где су Тито, Черчил и Шубашић разматрали и здруживање МНОВЈ и ЈКМ, југословенска влада у Лондону објавила је 10. септембра указ о садејству две морнарице у борбама за ослобође-ње Јадрана. Убрзо, на поново уведен положај команданта ЈКМ постављен је 30. септембра капетан бојног брода Иван Керн (на захтев Тита), али преговори делегата две морнарице у Комижи на Вису нису 5. октобра довели до споразума о здру-живању. Уместо обећаних разарача, СЈПС је 17. октобра 1944. добио 8 америчких торпедних чамаца, али без лансирних цеви и
радара, па је на Малти формина Флотила мото-рних топовњача (МТ. 201, 204, 207, 208, 209, 211, 213, 217) са две дивизије (дивизи-она) под командом тадашњег капетана ко-рвете Лепетића. СЈПС је 28. децембра 1944. изгубио пароброд „Куманово” источно од Сиракузе на Сицилији у незапамћеној олуји, затим је за смештај посада на Малти добио 5. јануара 1945. застарели британски миноловац ХМС Харроw, а из Александрије је 12. јану-ара стигла на Малту подморница „Небојша”.
Ударне снаге Југословенске морнарице у Сплиту 1945. године (Палуба)
Без споразума са партизанима, Бри-танци су намеравали да после завршене обуке упуте Флотилу моторних топовњача на опера-ције у Егејско море, прво у Пиреј, а затим у воде Додеканеза, где зимске временске прилике нису одговарале за њихову употребу, па су на крају ИИ дивизија (МТ. 201, 204, 208, 209) и матични брод флотиле „Бели орао” испловили тек 6. фебруара 1945. у Лигурско море. Из базе у Ливорну, у са-ставу англо-америчких обалских снага и самостално, топовњаче су извиђале, нападале и подржавале нападе на комуникацију Ђенова-Ла Специја, а штитиле савезнички саобраћај и крило копненог фронта. У међувремену, због проблема (не)спајања две морнарице командант ЈКМ је прекомандама у Базу А „чистио” СЈПС од „четничких елемената”, што је замало довело до нове побуне и било стишано великим ауторитетом и искуством команданта СЈПС. У време када су 25. фебруара за Ливо-рно испловиле и 2 топовњаче И дивизије (МТ. 207, 211), а после састанка Тита са командантима НОВЈ и ЈКМ, коначно је 28. фебруара у Казерти са савезницима договорен долазак ЈКМ у Јадран. Моторне топовњаче су 3. марта враћене на Ма-лту („Бели орао” 14. марта), а цела флотила испловила 19. марта за Анкону. „Нада” је 10. марта дошла на Малту из Гибралтара, где је почетком фебруару у Атлантику пратила мањи конвој (7 бродова) КМС-81Г и учествовала 22. фебруара у потапа-њу подморнице У-300, па је СЈПС обја-вио 28. марта похвалу команданта Сре-доземља за тај ратни допринос, што је нај-већи борбени успех југословенских мор-нарица у другом светском рату (коман-дант, п.б.б. Ушчумлић, је после рата изја-вио да „Нада” није само учествовала, не-го и потопила подморницу). Корвета је стигла 22. марта у Бари и у априлу 7 пута пратила (1-6 бродова) за Анкону, Шибеник и Таранто. У Јадрану је 16-17. априла и миноносац „Орао” ескортирао на рути Та-ранто-Манфредонија-Бари-Таранто, а јахта „Вила” била у Анкони брод команданта ЈКМ. Југословенска (партизанска) мо-рнарица је до краја рата учествовала у ослобађању острва Паг, Раб, Крк, Црес и Лошињ, Хрватског приморја, Истре и Трста, уз подршку обалских снага и авијације савезника. За те операције су топовњаче ИИ дивизије (МТ. 201, 204, 208), деташоване 11. априла у Задар и осигуравале десант ЈА на Раб, а 1 топовњача (МТ. 201) десант на Црес. Укупно је Флотила МТ извршила у априлу 31 задатак у савезничким саставима и самостално, од чега 16 патрола (8 офанзивних, 2 са ескортом, 2 са прогоном подморнице) дуж италијанске и истарске обале. У два контакта с непријатељем, топовњаче И дивизије (МТ. 207, 211, 217) су 13. априла запалиле (и потопиле) моторни једрењак од 400 тона, а група (британски ХММТБ 409, МТ. 207, 217) је 16. априла напала немачки конвој (5 већих, 6 мањих јединица) и торпедима разнела 1 Ф-лигхтер (тенконосац), а артиљеријом тешко оште-тила 2 брода из пратње (1 потопљен). Групом је командовао кап. корвете Лепетић, топовњачама поручник бојног брода И класе Иван Живковић (командант И дивизије на МТ. 217) и резервни поручник бојног брода ИИ класе Димитриј Омерса (МТ. 207), који је на брод примио и команданта ЈКМ, а у окршају имао 3 рањеника. У међувремену су Британци на Малти преда-ли СЈПС Краљевске бродове „Хвар” и „Марјан”, из Египта је „Кајмакчалан” упућен за Анкону, али га је крај рата затекао у Манфредонији, па се вратио у Таранто, где је прешла Флотила моторних топовњача, као и „Дурмитор” из Александрије. У ма-ју је формирана Минерска флотила и тек тада су Британци дали опрему за разминирање и интензивне вежбе миноловаца.
Југословенска морнарица
Тито је 15. маја унапредио команданта ЈКМ у чин генерал-мајора, а 25. наредио да се бродови ЈКМ врате у до-мовину, док су посаде могле да се определе за повратак или статус расељених лица. Тако су тек крајем августа 1945. спо-јене две југословенске морнарице и у Шибеник су по групама допловили корвета „Нада”, 7 моторних топовњача, моторне торпиљарке „Дурмитор” и „Кајмакчалан”, торпиљарке „Т 1” и „Т 5”, подморница „Небојша”, миноловци „Орао”, „Марјан”, „Мељине” и „Мљет”, помоћни бродови „Бели орао”, „Вила”, „Анте Старчевић” и 4 моторна чамца, а последњи се вратио ка-петан корвете Саксида и његов бивши штаб на командном броду „Хвар”. Осма моторна топовњача вратила се накнадно (била је на ремонту), а није јасна судбина 5 моторних чамаца (2 неисправна). На бродовима се вратило 179 људи са Малте, око 50 из Таранта и укупно око 20 одсто официра, а у избегличке логоре у Италији и Египту отишло је 335 људи са Малте и око 100 из Таранта, док је нејасна судбина око 200 људи и сасвим непознато колико се припадника Краљевске морнарице после демобилисања накнадно вратило у домовину. Командант ЈКМ се почетком 1946. вратио у земљу као пензионер.
У међувремену, по наређењу Команде Југословенске морнарице од 18. јуна 1945. враћени су ранијим власници-ма и предати Управи поморства сви трговачки бродови (морнарице НОВЈ), а привремено је задржано 6 наоружаних бродова, 39 патролних, 11 моторних чамаца и неколико моторних једрењака. Највећа јединица бивше партизанске морнарице (Кварне-рски поморски састав) расформирана је 24. јуна, формирана база у Краљевици за опре-мање заплењених ратних бродова током рата и у августу формиран штаб флоте у Шибе-нику и флотила торпедних чамаца, десантна флотила, драгерска флотила и састав помоћних бродова. Међутим, одмах по доласку је-диница расформираног СЈПС, Југословенска морнарица формирала је 1. септембра флоту са дивизионом моторних топовњача, дивизи-оном торпедних чамаца, драгерском флоти-лом и десантном флотилом, а у Сплиту је већ 10. септембра прослављен дан оснивања Југословенске морнарице (касније Дан по-морства) по наредби Министра народне од-бране од 10. јула. Југословенска морнари-ца имала је до краја године укупно 56 ратних и помоћних бродова (1 помоћни брод-базу /командни брод/, 1 корвету, 2 то-рпиљарке, 7 моторних топовњача, 6 торпедних чамаца, 1 подморницу, 4 минополагача, 14 миноловаца, 11 десантно-јури-шних чамаца, 2 десантна тенконосца, 6 десантних баржи и 1 помоћни брод).
Од укупног састава Југословенске морнарице већа половина ратних и помоћних бродова дошла је из иностранства, тако да су Састав југословенских поморских снага, односно Краљевска морнарица у иностранству (1941-1945.) одржали ди-ректан и непрекидан континуитет југословенске морнаричке историје од Дана уједињења 1918. године до референдума у Цр-ној Гори о државном разлазу са Србијом 2006. године, док је у србској морнаричкој историји тај континуитет одржан од Првог светског рата до данашњих дана. Само та чињеница заслужује да Република Србија, град Београд, Речна флотила Војске Ср-бије, удружења војних ветерана и друге одговарајуће институције са поносом обележавају 3. март 1921. и друге значајне датуме, догађаје и личности који су саставни и неизоставни део тог истог морнаричког историјског континуитета.
Назад на први део
Назад на први део
Авала, 20. фебруара 2021.године Владимир Пожег
Основни извори
Институт за стратешка истраживања, Београд – Војни архив: Емигрантска влада у Лондону (Штаб СЈПС), Операцијски дневник СЈПС, књига И, ИИ, В, ВИИ (К99-Ф5-Д23, К92-Ф3-Д5, К97-Ф5-Д17, К98-Ф2-Д5); Прилог операцијског дневника СЈПС, књига ИВ (Е К94-Ф4-Д17); Операцијски дневник КрМТ Кајмакчалан 1.11.1941.-31.12.1944. (Е К104-Ф2-Д9), Операцијски дневник КрП Небојша (на енглеском) 1-30.5.1943. (Е К104-Ф3-Д1), Извештај пбб. Б. Ушчумлића 19.1.1944. (Е К93-Ф4-Д21), Наредбе ОБ 91 и 92 команданта ЈКМ од 27-28.3.1945 (Е К102-Ф7-Д22), Извештаји Флотиле МТ о вожњама и операцијама 1-30.4.1945. (Е К97-Ф9-Д1, К96-Ф4-Д17); Пописник 17 (изјаве официра из априлског рата 1941.), Изјаве пбб Б. Вранчича, Ђ. Митровића, Ф Валентинчича (П17 К8-Ф4-Д52, 56, 57).
Поморски музеј „Сергеј Машера”, Пиран, Словенија: Иван Керн „Успомене из ИИ светског рата” (И и ИИ део, рукопис за историјску грађу), И. Керн „Одговор на чланек НОБ на Јадрану ин словенски помиршчаки” (рукопис за ревију Борец 12/1980); Јосип Саксида „Изјава” (о деловању СЈПС, Београд, 15.6.1970).
Музеј Југословенског ратног ваздухопловства: Владета Петровић „Извештај о петогодишњем раду на Средњем истоку” од 26.3.1946. (К40, Ф-1/3, С-17111980/БД).
Збирка породице Саксида-Грозданић: разна грађа и записи Јосипа Саксиде (оригинали и копије докумената, биографски подаци, изјаве, коресподенција и реаговања).
Збирка породице Мишковић: Иван Мишковић „Краљевска подморница ’Небојша’ у рату и сећања са ње” (аутобиографски рукопис, Београд, 20.10.1976.).
Литература: Кажимир Прибиловић „Ратна морнарица Краљевине СХС и Краљевине Југославије (1918 – 1941)” Сплит, 1980. (докторска дисертација); Јанез Томшич “Народноосвободилни бој на Јадрану ин словенски поморшчаки” (Љубљана 1974.); Младен Икица „РМ Југославије 1918-1941.” (Поморски зборник, Загреб 1962-1963. стр. 649-668); Антон Симовић „Монитор Драва априла 1941. године” (Морнарички гласник 1953. стр. 531-539); Бошко Антић „Прамцем у бесмртност” (Политика експрес, 27.3-7.4.1991.); Александар Коло „Дејства Поморског ваздухопловства југословенске морнарице” (Аеро Магазин 2-3/1991, стр. 24-29); Владимир Исаић „Поморско ваздухоплов. бивше Југославије у рату 1941.” (МГ 1970. стр. 698-709); Јосип Черни „Формирање морнарице НОВЈ” (МГ 1963. стр. 551-583); К. Прибиловић “Уз 40. г... прве Флоте ЈРМ” (МГ 1985. стр. 815-822); К. Прибиловић „Поморске снаге ЈРМ 1945.” (МГ 1986. стр. 693-705); Војна енциклопедија (Београд 1958-1969, Априлски рат, Речна РФ); Поморска енцикл. (Загреб 1972-1989, Југославија);
Интернет: Арнолд Хагуе датабасе (цонвоyс цонтаининг "НАДА", https://www.цонвоywеб.org.ук/).
Фотографије: ПАЛУБА, Разарачи класе „Београд”, Корвета „Нада”, Дан морнарице (https://www.палуба.инфо/); Илустрована Политика (27.5.1980. стр. 57, Драва); Музеј Југословенског ратног ваздухопловства (Абукирска ХЕ, База на Малти); Збирка Мишковић (Небојша, МТ на Малти); Збирка Саксида-Грозданић (Моторне торпиљарке).
- Извор
- Танјуг
- / vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Америчке обавештајне службе годинама су обучавале агенте у Украјини, настојећи да то сакрију од Москве, наводи немачки магазин.
Остале новости из рубрике »