РТ: Карин Кнајсел: Од „мегафонске дипломатије“ до афазије - дубока неповезаност између ЕУ и Русије

10.02.2021. год.

Др Карин Кнајсел, бивши аустријски министар спољних послова. У јуну прошле године објавила је своју књигу под насловом „Дипломатија ствара историју - уметност дијалога у неизвесним временима". Централна поента књиге је „Дипломатија значи посвећеност дијалогу - без обзира на околности“.

Недавна посета високог представника ЕУ Жозепа Бореља Москви показала је мањкави приступ ЕУ према Русији, комбинација гласних осуда и патолошке неспособности за спровођење одговарајуће дипломатије.

У твиту прошле суботе, високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ дао је извештај о својим недавним разговорима у Москви. Приметио је да су се он и његов руски колега сложили да се баве „глобалним питањима попут климатских промена и пандемије коронавируса“. Поред тога, постојала је спремност обе стране за сарадњу на Блиском истоку. У стварности, међутим, стање билатералних односа, конкретно, ниво политичког дијалога и трговинских односа између Брисела и Москве прилично је разочаравајући још од 2014. године, ескалацијом санкција и контра-санкцијама.

Ово је била прва посета у три године високог представника за спољне послове и безбедносну политику, који је, технички, најближи функцији министра спољних послова ЕУ. Жозеп Борељ заузео је ову функцију у децембру 2019. године, наследивши Федерику Могерини. Пре него што је постао шеф спољне политике ЕУ, Борељ је био на месту шпанског министра спољних послова мање од две године. У Москви се суочио са Сергејем Лавровом, магистром дипломатије са вишедеценијским искуством, који се у светској политици осећа прилично као код куће, било да се домаћим пословима бави у УН-у или као министар ветеран спољних послова Русије који је упознао многе Борељове претходнике.

Када се разговор сведе на читање унапред одобрених тачака за разговор

На састанку је Борељ доставио списак „тачака за разговор“ које је понео са собом, а то је низ унапред одобрених и широко познатих ставова 27 земаља ЕУ о бројним питањима која муче односе Русије и ЕУ. Листа је дугачка и проблеми наведени у њој изазивају много неслагања између Брисела и Москве. Они се крећу од лика Алексеја Наваљног и недавне пресуде суда, преко наводних напада употребом токсичних супстанци (случај двоструког агента Сергеја Скрипаља и његове кћерке у марту 2018.), до сукоба на истоку Украјине и кризе на Криму 2014. године. Још једно питање на листи је изградња гасовода "Северни ток 2" у Балтичком мору, тема која је од августа 2020. године изазвала широк спектар реакција различитих политичара ЕУ. Руско-немачки пројекат је добио зелено светло још 2005. године, а додатне линије гаса се виде као начин за проширење и побољшање постојећег гасовода "Северни ток". Берлин пројекат сматра од круцијалне важности и нерадо га веже за случај Наваљни.

Ове „тачке разговора“ најнижи су заједнички називник око којег се Борељ може договорити са државама чланицама ЕУ. Напокон, ставови 27 земаља ЕУ у значајној мери се разликују у начину на који граде билатералне везе са Русијом. Берлин, Рим и Париз традиционално одржавају активан разговор, који се огледа у различитим форматима структурираног дијалога. Берлин и Москва користе форум Петербуршког дијалога као платформу за разговор, док се француско-руска верзија истог назива Тријанонски дијалог. У мају 2019. године Беч и Москва покренули су дијалог из Сочија, који су покренули председници Русије и Аустрије. Рим жели да појача напоре на стварању сличног билатералног форума са Москвом.

Из историјских разлога, балтичке државе, као и Пољска, дају предност својим трансатлантским опредељењима пре свега, док се друге земље бившег Совјетског савеза за узајамну економску помоћ осећају лагодније у односима са Русијом. Иако се у Мађарској и данас задржавају сећања на брутално сузбијање устанка од стране Црвене армије 1956. године (као и на „издају“ Запада), претходници премијера Виктора Орбана увек су разговарали са Москвом под једнаким условима. Последњи пример је Мађарска која је пре неколико месеци наручила серију руске вакцине "Спутник V". Мађарска влада је у Бриселу изгрђена због овог преступа, који је виђен као одступање од строго „европског решења“ пандемије. Са недавним неуспехом Европске комисије да координише напоре на вакцинацији широм ЕУ, позив на обезбеђивање билатералних споразума постаје све хитнији.

Вреди напоменути да је Борељ похвалио Русију и њену вакцину за допринос у борби против пандемије коронавируса. Отуда је ЕУ одобрила идеју о куповини вакцине руске производње и то је била једна од тачака разговора у Борељовом говору, поред гласова који се противе овој одлуци. Ово је, без сумње, био ризичан чин уравнотежења за Бореља који, иако искусан политичар, нема дугу евиденцију међународних састанака овог калибра. Тешко му је да иде са Лавровом и, по свему судећи, нема пуну подршку свих 27 главних градова ЕУ. Да би могао бити високи представник ЕУ, мора се поседовати посебан таленат. Једна од њих је способност развијања конструктивних односа са колегом поштујући интересе свих укључених. То је успео бивши председник Европске комисије Жан Клод Јункер и са Доналдом Трампом и са Си Ђинпингом. Лавров је био бескомпромисно јасан у својој дијагнози односа Русије и ЕУ, описујући Европу као „непоузданог партнера“. Са своје стране, Лавров је такође представио листу тачака дневног реда које су, са становишта Русије, нарушавају односе две стране последњих година.

Протеривање дипломата

Током разговора, Лавров је такође обавестио делегацију ЕУ о скором протеривању три дипломате које су, према речима руског министра спољних послова, учествовале на неовлашћеним скуповима у знак подршке Наваљном. Иако је Министарство спољних послова Русије поступке дипломата сматрало кршењем Бечке конвенције о дипломатским односима, немачки министар спољних послова Хаико Мас је рекао да су они само желели да стекну бољу представу о протестима који се одржавају и да су тамо били само у ту сврху.

Радила сам као дипломата и од 1990-1998. и не сећам се да је иједанпут ико од нас тражио да изађемо на улице и да добијемо идеју о било каквим протестима. Штавише, као министар спољних послова никада не бих упућивала амбасадама да раде тако нешто. Уз добре контакте и лак приступ цивилном друштву, можете пристојно да схватите домаћу ситуацију у земљи у којој сте стационирани и да је пренесете својим надређеним како би ваша влада могла да изађе са потенцијалним одговорима. Ако говоримо о заштити људи, конзуларна заштита пружа се само држављанима ваше земље. Међутим, за ЕУ је сада постало нормално да шаље своје посматраче на судска рочишта која немају никакве везе са грађанима ЕУ. То се догодило и у случају Наваљног. Занимљиво је да нема посматрача за судске поступке који укључују узбуњивача Џулиана Асанжа, који се тренутно налази у британском затвору. Али то је друга прича.

Протеривање дипломата увек је знак озбиљног погоршања билатералних односа. 2018. године 17 земаља ЕУ протерало је руске дипломате након инцидента са Скрипаљом. Противила сам се овоме. Када су односи затегнути, пресудно је држати отвореним све дипломатске канале. Међутим, пре неколико месеци Аустрија је повукла исти потез, позивајући се на стару оптужбу за шпијунажу против дотичног дипломате.

Ако покушамо да математичком формулом докучимо суштину дипломатије, то би било - дипломатија је једнако настављању дијалога с поштовањем у било којим околностима. Али већ дуги низ година оно што видимо у односима Русије и ЕУ је нека врста афазије - патолошке неспособности за комуникацију. Тако бих уоквирила тренутну ситуацију. Последњих година, Сергеј Лавров је више пута критиковао Европу због њене „мегафонске дипломатије“, тј. преплављујуће реторике у медијима.

Тактност, поштовање и поверење су стубови дипломатије и они приметно изостају у односима Русије и ЕУ. С дубоким жаљењем гледам како се наши односи погоршавају, иако би ствари могле бити тако другачије, посебно с тим што нас пандемија у основи приморава на заједнички рад.

Др Карин Кнајсел, бивши аустријски министар спољних послова
Извор: Восток / РТ