Вечна борба између добра и зла

09.02.2021. год.

Интервју са писцом Александром Конторивичем и једанаестогодишњом Фаином Савенковом, најмлађим чланом Савеза писаца Луганске Народне Републике

Како и зашто сте почели да пишете са Фаином Савенковом?

Упознали смо је 2019. године - у Доњецку. На првом фестивалу „Звезде над Донбасом“. Седели смо заједно за једним столом у трпезарији и тамо почели да разговарамо. Од речи до речи ... и тако је кренуло. Дакле, када се поставило питање о писању збирке прича по резултатима првог фестивала, питање са коаутором ми је било очигледно.

Али ви и она сте потпуно различити аутори. Пише кратке есеје и позоришне представе - а ви, борбена фантастика ...

Дакле, све је ново и рођено је на споју различитих праваца! Тада нисмо имали задатак да опишемо војне операције - без нас има довољно искусних аутора. Идеја је била да се напише апсолутно мирна ствар - љубазна, али не и слатка. Тако је настала прича „Наставници и ученици“. О обичним дечацима - и о необичним мачкама. И изашла је потпуно неочекивано - за све. Ако је већина осталих прича у збирци критикована (углавном због злобе и штетности, због недостатка стварних разлога за објективну критику), онда су се на овом делу пакосни критичари некако „спустили“ - није било аргумената.

Рећи ћу још - ова прича послужила је, да тако кажем, као пролог. И сада Фаина и ја већ пишемо прави роман заснован на овом материјалу. То ће рећи наставак наше приче. Више од половине је већ написано. Радни наслов - „Стајање иза рамена“.

Зашто такво име?

Дакле, за сваку особу, ако се окренемо древним легендама, неко стоји. То могу бити не само рођаци и пријатељи, можда чак и потпуно различити ентитети ... Постоје добре силе, постоје и друге ... Роман говори о овоме - о вечитој борби добра и зла. И о онима који стоје на обе стране ове борбе.

Да ли вам је тешко писати заједно?

Нимало. Савршено се допуњавамо.

А ко је вођа, ако могу тако да кажем?

Прво, слажемо се око тога ко шта пише. У ком кључу - свако бира сам. Размењујемо делове текста, затим готове епизоде, нагађамо и разговарамо о даљем развоју догађаја. Понекад је потребно написати уметке за повезивање - то обично радим ја. Прошле године сам на фестивалу „Звезде над Донбасом“ наглас прочитао фрагмент наше приче - нико није ни приметио да су овај фрагмент написала двоје различитих људи.

Имате педесет година разлике у годинама! Да ли се меша у рад?

Нимало. Са Фаином комуницирам на потпуно исти начин као и са било којим могућим коаутором, не узимајући у обзир старост. И она све савршено разуме.

Али она свет види сасвим другачије од вас.

То је добро! Корисно је за све нас да на овај начин сагледамо шта се дешава. И ево тако изврсне прилике. И врло је добро што јесте!

Да ли ваши заједнички планови имају неки могући наставак или је све усредсређено само на романсу која је сада на чекању?

Већ постоји пројекат за ново дело. А за нову збирку прича на крају фестивала 2020. већ смо написали још једну причу. Они који су је већ прочитали, у почетку нису ни знали како да реагују на њу - испале су различите ствари.

А чија је идеја за нови роман?

Фаинина потпуно. Желим да кажем да врло дуго нисам видео тако потпуну синопсису. Завршавамо први роман и прелазимо на следећи.

Фаина Савенкова

Да ли је тачно да пишете свој први роман? Ви сте драмски писац, пишете кратке есеје и приче, зашто вас је привукло да напишете роман? Такође фантастично, али у сарадњи са тако познатим аутором?

- Сама прича се чинила занимљивом, али у причи је једноставно немогуће открити неке детаље или развој даље радње. Када смо, после фестивала "Звезде над Донбасом", учесницима понудили да напишу причу, Александар Конторович и ја смо одлучили да ћемо дефинитивно писати о мачкама и покушати да не дирамо у рат. И, знате, испало је врло тешко. Али успели смо. Већ тада је Александар Конторович рекао да би ова прича могла да створи добар дечији роман. Дуго смо разговарали о ликовима, њиховој причи и скупили снагу за писање. Добро, нисмо ми скупљали снагу, већ ја. Било је врло застрашујуће предузети велико дело, посебно у коауторству са познатим писцем. Али посао траје и ускоро ће наш заједнички рад угледати светлост дана.

2. Зашто ти је ова љубав толико важна?

Постоји неколико разлога за то. Осим што је ово за мене прво тако велико дело, „Стајање иза рамена“ прилика је да мало другачије погледам на догађаје у Донбасу. За сада о овом рату пишу углавном одрасли писци и борци.

3. Реци ми, како радите у коауторству? Да ли Александар Конторович много захтева од тебе?

Од тренутка када сам почела да пишем, наставници су ме ретко хвалили. Према мени су се односили као према одраслом писцу и драматургу и према мом раду се поступало на исти начин. Старосне разлике се обично не праве. Наравно, не грде ме, већ нешто објашњавају и помажу у нечему.

Фаина Савенкова је најмлађи члан Савеза писаца Луганске Народне Републике. И шампион у теквондоу. Има само 11 година и завршава шести разред. Много воли Србију и Емира Кустурицу. Фаина пише позоришне комаде и приче. Објављивали су је познати часописи из Русије и ЛНР, добила је неколико награда.