Kaко су мишеви помогли Црвеној Армији да победи Немце у Стаљинграду

Мали хероји Стаљинграда

Колико важну улогу су у Другом светском рату одиграли коњи и пси добро је познато. Међутим, ретко ко зна да су се и знатно мање животиње достојно показале. Војска пољских мишева, иако тога несвесна, узела је активно учешће у битци за Стаљинград на страни совјетских снага, пише Russia beyond.

Жртва патриотски настројених глодара била је 22. тенковска дивизија 48. тенковског корпуса немачке војске. И док је злогласна шеста армија Фридриха Паулуса хрлила према облама Волге, потпуно се заглибивши у крвавим градским борбама тенкисти су били у резерви.

Фридрих Паулус

German Federal Archives

Неколико месеци њихови лаки тенкови Pz. 38(t) чехословачке производње стајали су у пољима, сакривени у дубоким рововима и заштићени сламом од надолазећих мразева. Будући да је горива било прилично мало штедело се и мотори се нису тек тако палили.

Непријатно изненађење

Црвена армија је 19. новембра 1942. године почела велику операцију опсаде Паулусових снага под називом „Урал“. Нападани су углавном положаји слабих румунских трупа које су се налазиле на крилима Немаца. Двадесет друга дивизија добила је наредбу да одмах крене и подржи трећу румунску армију која се налазила на прагу катастрофе.

У том тренутку је и дошло до непријатних изненађења. Део тенкова једноставно није хтео да упали, а други се кварио усред марша. Како се испоставило кварове су проузроковали мишеви из сламе који су изгризли део електричних инсталација. На крају у одлучујућем тренутку за борбу је од стотину тенкова билоје спремно тек нешто више од тридесет.

Поврх свега ослабљена дивизија почела је да добија контроверзна наређења што је још више успорило њено напредовање. На крају она је успела да се споји са првом румунском тенковском дивизијом и после упорних борби против првог совјетског корпуса у рејону насеља Песчаный била је приморана да се повуче.

 

Archive photo

По речима историчара Алексеја Исајева застарели чехословачки лаки тенкови и у пуном сасгаву тешко да би могли да зауставе масивну офанзиву Црвне армија. „Ако знамо да су значајан део тенковског парка 22. дивизије чинили 38(t), може се рећи да је чак и без одважне акције мишева диверзаната њена борбена вредност била под знаком питања“.

Допринос победи

Немци су се врло озбиљно однели према догађају са мишевима у 22. тенковској дивизији. У директиви Врховне команде копнених снага од 5. децембра 1942. године наводи се:„Неопходно је водити рачуна да се сличан инцидент ни под којим условима никада више не поново, и да се између осталог ходне карактеристике тенкова и других моторизованих транспротних средстава стално проверавају. Свим јединицама треба дати одговарајућа упутства“.

 

Георгиj Зељма/Sputnik

Заслуге малених хероја индиректно је истакао и Адолф Хитлер који је пех 22. тенковске дивизије сматрао једним од главних узрока стаљинградског пораза. У наредби о удаљавању команданта 48. тенковсог корпуса Фердинанда Гејма из редова оружаних снага он је тврдио: „Уместо да се користећи сва средства и не обазирајући се ни на шта друго, пробила према румунској тенковској дивизији, 22. тенковска дивизија дејствовала је споро и неуверљиво. Управо због овог тоталног неуспеха 48. тенковског корпуса могла је да настане ситуација која је довела до опкољавања треће румунске армије, и самим тим, катастрофе, чије монструозне размере и страшне последице још увек нису дефинисане.“

Олег Јегоров, Russia beyond