Луспекаевка - оживљени феникс који загрева наше душе својом топлином у тако хладном времену

16.01.2021. год.

Свако је детињство имао на свој начин: неко у биоскопима, неко у циркусу или забавним парковима, а неко је лети практично живео на оближњем језеру, имитирајући сирене. На пример, добила сам љубав према позоришту. Овом чаробном свету у којем се бајка и остварује. И драго ми је што га не само да волим, већ и пишем драме, иако сам још увек на почетку свог путовања. Стога, Руско драмско позориште Луспекаева - постала је мој други дом, где можете бити тужни и несташни.

Можете живети без слаткиша или поклона, али можете ли живети и без чуда? Мало вероватно. И сада Луспекаевка ствара таква чуда и удахњује живот одавно познатим заплетима, водећи га са собом у свет фантазије, где ће добро нужно тријумфовати над злом, без обзира шта се десило. А у ове тмурне новогодишње дане свет постаје мало светлији. Испуни се разнобојним бљештавим светлима и почињете да уочавате приближавање празника, а не само избледели тупи пејзаж испред прозора и покушај да се све ухвати пре потребног датума. Попут ликова у представи „Аладинова чаробна лампа“ осетила сам врели дах источног ветра и таласасти песак Багдада, његове сјајне звездане ноћи и необуздану радост.

Не знам зашто, али антијунаци ми се чине занимљивији. Није изненађујуће што сам током наступа више пратила Џафарове интриге, дубоко у срцу радујући се што је свако добио тачно оно што је заслужио. Само на први поглед изгледа да у „Аладину“ не може бити новог. Ништа слично! Сваки пут, живећи заплет, видите га другачије и некако испадне да саосећате са свим ликовима.

То је оно што је он, право позориште, отварајући завесу у мистериозни свет истинске љубави, магије и жудње за моћи. И, наравно, весели Џин, без којег се ништа не би догодило. Јер такве шаљивџије су најбољи приповедачи нефиктивних прича.

Не знам како неко, али за мене је Луспекаевка оживљени феникс који загрева наше душе својом топлином у тако хладном времену. Могу да кажем да одлично успева, јер је наше позориште велика породица. Наше позориште је живо. И увек ће бити тако.

Фаина Савенкова,
најмлађи члан Савеза писаца Луганске Народне Републике. И шампион у теквондоу. Има само 11 година и завршава шести разред. . Фаина пише позоришне комаде и приче. Објављивали су је познати часописи из Русије и ЛНР-а, добитник је неколико награда.