Почетна страница > Новости
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
Како имати савршено тијело
19.11.2010. год.
Предлажемо 10 једноставних и јефтиних начина како бити у много бољој животној форми од садашње.
Цигарети реците збогом
Ако сте пушач, ваша најбоља одлука је да престанете пушити. Наиме, половина свих пушача умире од посљедица дуванског дима. Британски су знанственици недавно открили да свака 15. цигарета доводи до оштећења ДНК. Те се мутације тијеком година акумулирају и напосљетку доводе до рака. Пушење је тако одговорно за 87 посто свих случајева рака плућа. Но, мање је познато да инфаркти и мождани удари, узроковани пушењем, убијају више пушача него злоћудне болести.
Сан штити и од дебљине
Иако знанственици још увијек у потпуности не знају објаснити зашто људи трећину живота проведу спавајући, извјесно је да је добар сан један од кључева добре животне форме. Спавате ли ноћу мање од шест-седам сати, то би се могло опасно одразити на ваше здравље.
Наиме, истраживања показују да је мањак сна повезан с повећаним ризиком од високог крвног притиска, претилости, дијабетеса и рака. Такође, дефицит у спавању доприноси саобраћајним незгодама и озљедама на раду. Смањени број сати сна једно је од обиљежја модерног доба у коме људи у просјеку спавају један до сва сата краће него у протеклим деценијама.
Спавање је посебно важно за дјецу и адолесценте. Недавно објављено истраживање знанственика с Кинеског свеучилишта Хонг Конг показало је да дјеца која мање спавају показују тенденцију дебљању (мјерено помоћу индекса тјелесне масе BMI) за разлику од оне која имају више сна. Надаље, истраживање америчких знанственика са Свеучилишта Цолумбиа показало је да недостатак сна код тинејџера повећава ризик од депресије и суицида.
Према смјерницама познате америчке клинике Маyо, дјеца предшколске доби требала би спавати 11 сати, школарци 10, а адолесценти 9 сати на дан. Одраслима и особама старије доби препоручује се од 7 до 8 сати спавања дневно. Ако тoком седмице не успијете накупити довољно сна, покушајте то надокнадити преко викенда.
Чисте руке, баш увијек
Када је прије три године обиљежавао 160. годишњицу излажења, угледни медицински часопис British Medical Journal провео је анкету међу 11.000 знанственика и доктора о томе што је било највеће медицинско достигнуће од 1840. године до данас. На опште изненађење, анкетирани су највећим медицинским достигнућем прогласили провођења хигијенских мјера попут прања руку и увођења канализације.
Редовито прање руку сапуном најучинковитија је превенција многих болести, укључујући и грипу. Ваља имати на уму да на нашим рукама живи око 3000 различитих бактерија које најчешће покупимо на рукохватима у аутобусима и трамвајима, на дугмади у лифтовима те јавним заходима. Зачуђујуће је, међутим, да многи људи након изласка из захода не перу руке. Тако је истраживање др. Val Curtis из Лондонске школе за хигијену и тропску медицину проведено у пет британских градова показало да више од четвртине њихових становника не пере руке након изласка из захода.
Нађите праву дозу сунца
Сунчеве су зраке нужне за синтезу витамина Д у нашем организму па тако сунчање спречава рахитис код дјеце и остеопорозу. Сунце је, такође, важно за наше добро расположење, што најбоље увиђамо тoком јесени и зиме када мањак свјетлости доводи до депресивних расположења. Но, прекомјерно излагање сунчевим ултраљубичастим зракама доводи до борања и прераног старења, а у свијету је изражен тренд пораста броја обољелих од меланома, злоћудног рака коже. Тако број обољелих од меланома расте за 20 до 40 посто сваких пет година.
Иако се знанственици још увијек не могу усугласити око тога “колико сунца требамо за добро здравље”, извјесно је да тoком љета требамо избјегавати сунчање у раздобљу између 11 и 17 сати. Тoком излагања сунцу, посебну позорност требамо посветити избору заштитних крема. Посебну позорност ваља посветити заштити дјеце јер се готово 50 посто цјелокупне дозе ултраљубичастог зрачења прими тoком дјетињства.
Опустите се, отјерајте стрес
Прије свега, стрес је дио свакодневног живота и није га могуће избјећи. Краткотрајне и умјерене дозе стреса, тoком којих долази до изненадне експлозије хормона, многим људима помоћи да неки посао или задатак обаве ефикасније. Позитиван стрес може побољшати рад срца те оснажити отпорност организма на инфекције. Такође, краткотрајни стресни стимуланси појачавају мождану активност те штите од обољења повезаних са старењем и Алцхеимеровом болешћу.
Но, превише стреса угрожава организам, смањује имунитет и доводи до низа болести, укључујући депресију, срчана обољења и рак. Гдје је граница између позитивног и негативног стреса, знанственици још нису утврдили, но извјесно је да је она индивидуална. Стручњаци сматрају да је први корак у контроли стреса идентификовање његових извора, а затим њихова елиминација. У борби са стресом многима помажу јога, медитација или неки облик тјеловјежбе.
Покрените се, за тијело и мозак
Један од најучинковитијих начина за побољшање опште психофизичке форме јест редовна физичка активност. Свакодневно ходање и трчање те вјежбање у теретани два до три пута седмично производи низ благотворних дејстава за наше тијело. Бицикл, пак, је савршен за форму.
Док вјежбамо, одстрањујемо токсине из тијела знојењем кроз кожу и издисањем кроз плућа. Истраживања тако показују да је тјеловјежба ефикасна метода у борби са стресом, срчаним обољењима, дијабетесом и старењем, а смањује и ризик од појаве рака. Такође, редовита физичка активност снажи кости те ублажава хроничну бол. Али, тјеловјежба благотворно дјелује и на менталне способност јер стимулише мождану активност.
На јеловнику само здраве ствари
Почетком Нове године многи се одлучују на строгу дијету. Ипак, умјесто ригидне дијете, чији престанак често значи и повратак сувишних килограма, важно је научити јести здравије. Најлакше и најмање болно рјешење јест оријентисати се на прехрану богату воћем, поврћем, цјеловитим житарицама и рибом. Умјесто да купујете калоричну брзу храну, кухајте једноставна и умјерено слана јела у властитом дому. Напосљетку, водите рачуна да порције хране не буду обилне.
Покоја чашица мање...
Алкохол може имати благотворни учинак на здравље, али само ако се пије у умјереним количинама. То значи једна чашица жестоког пића, или једно пиво или двије до три чаше црног вина на дан. На примјер, умјерено уживање у црном вину може помоћи у превенцији кардиоваскуларних болести те оснажити менталну активност.
Вођење љубави јача имунитет...и друго
Један од најстаријих, најједноставнијих и најугоднијих начина за одржавање доброг здравља јест редовити сексуални живот. Секс игра важну улогу у нашем физичком и емоционалном функционисању, а бројне су студије које показују његов благотворни учинак на здравље. На примјер, секс снажи имунолошки сустав, смањује стрес и побољшава расположење.
Лијеп осмијех добар је за срце
Да лоши и покварени зуби изазивају много боли, свима је познато. Но, мање је знано да дијабетес и срчане болести такођер могу бити повезане с болесним зубним месом. Нека истраживања чак упућују на повезаност срчаног удара и лоше зубне хигијене.
Стога перите зубе барем два пута дневно меканом четкицом и барем једном годишње посјетите зубара.
- Извор
- gorila.hr
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Руски председник предложио је тестирање западних одбрамбених система против нове руске хиперсоничне ракете
Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...
Руске снаге су током дана извеле серију удара на инфраструктуру и индустријске објекте противника у неколико региона Украјине. Украјинске формације су, с друге стране, крстарећим ракетама Storm Shadow напале...
Исхрана на радном месту је један од кључних фактора који утичу на продуктивност, здравље и опште задовољство запослених. Квалитетни оброци не само да пружају енергију неопходну за рад, већ...
Остале новости из рубрике »