Кинеске инвестиције у иностранству

Ако је судити по томе како се Кинези спремају да инвестирају на страни онда би се мгао донети закључај да је кинеска економија већ достигла и одређену зрелост. Ако је прво тачно за други закључак је ипак прерано доносити суд. Зашто?
Кина има много специфичности а једна од најубедљивијих је и та да је, иако још непризната као чиста тржишна економија, већ нагомилала такве девизне резерве од којих и сама почиње да се устеже. Кина, према последњим подацима, поседује 1,33 хиљаде милијарди долара резерви које прете да се прелију у домаћи финансијски сектор. Претерана ликвидност тера Кинезе да све озбиљније пласирају новац у иностране компаније. На то их усмеравају и службен власти све више релаксирајући домаћу регулативу.

Кина коначно одступа од своје дводеценијске политике искључиво усмерене на привлачење страних инвестиција. Сада се окреће њиховом пласману споља. У последње три године они су ишли по ритму од чак 71 проценат. Све се чини у том правцу. Планира се изградња економских и трговачких зона. У Камбоџи и Тајланду отвориће се већ ове године, док је још у новембру прошле такав план почео да се остварује у Пакистану.

Очекује се да ће ове године кинеске инвестиције на страни имати раст од бар 30 процената. Износиће највероватније близу 21 милијарде долара. Директне инвестиције из Кине, пак, које би 2012. године требало да досегну неких 60 милијарди долара, направиле су бум 2005. године када су у односу на претходну напредовале снажних 123 процента, попевши се на 12,3 милијарде долара. Прошле године кроз мерџере и аквизиције а без узимања у обзир финансијских ангажмана на страни је било ангажовано 16,1 милијарда кинеских долара.

У односу на претходну годину било је то повећање од 32 процента а по томе је заузет и 13. ранг у свету. „Синопец“ је, на пример, купио руски „Удмуртнефт Оил Цомпанy“, док је „Блуе Стар“ ушла у комбинацију са француском „Рходиа“ фирмом. Прошле године Кинези су као од шале дали 2,3 милијарде долара за удео од 45 процената у једном од најбогатијих нигеријских поља са гасом и нафтом. Кинези ће у следећем периоду највише улагати у енергетски сектор јер је он и најкритичнији по прединамичну домаћу економију. Окупираће две трећине директних инвстиција кинеских компанија на страни.

Дуго времена Кина се натчовечанским напорима бори да потопи свој све већи девизни портфељ. Да би задржала везаност, узгред већ увелико потцењене, домаће валуте за долар Народна банка Кине откупљује доларе за домаће јуане а ове потом лови уз помоћ све веће емисије обвезница. Може ли то дуже тајати? Тешко.

Зато се Кинези све више одлучују за инвестирање у иностранство па се сходно томе лабави и режим рестрикција у односу на такво опредељење, свеједно да ли су у питању појединци или компаније. Тако је дошла иницијатива о оснивању грандиозног инвестиционог фонда у државним рукама. Свет је био констерниран јер су сви знали да ће он бити убедљиво најбогатији на свету. Моћи ће, како се процењује, уздрмати било коју светску берзу али и купити, на пример, највеће америчке, уједно и светске, компаније.

Досадашњи покушаји Кинезе, међутим, да уђу на америчко, најатрактивније светско тржиште, наилазе на велике препреке. Пример кинеског ЦНООЦ-а, великог произвођача нафте и гаса на морским дубинама, када је 2005. године желео аквизицију Уноцала за неких 18,5 милијарди долара, то јасно показује. Па и пример Ленова када је, додуше, успео да узме линију ПЦ-а од ИБМ-а, исто тако.

Томе се јавност оштро супротставља истичући национални интерес. Још веће баријере постоје када је у питању финансијски сектор. Већ више од једне деценије кинеским банкама се онемогућава на америчком тлу оснивање својих подружница. У Кини, међутим, делује више од 100 филијала америчких банака. За Кинезе је још увек затворено и америчко тржиште осигурања.

Недавно је у Вашингтону завршена друга рунда преговора у оквиру стратешког економског дијалога који воде две стране. Тема је увек присутна. Све већи спољнотрговински дефицит Американаца у трговини са Кином. Тешко је очекивати да се он може разрешити већом штедњом Американаца у овом тренутку или повећаном домаћом тражњом Кине. Кинески вишак у текућем билансу може постати мањи само ако Кина у Америци подигне ниво директних инвестиција.

У 2006. години кинеске инвестиције у иностранству износиле су 16,13 милијарди долара што је представљало 31,6 одсто повећања у односу на претходну годину. Укупан обим износи 73,33 милијарде долара. У структури кинеских директних инвестиција на страни аквизиције и интеграције чине 36,7 одсто удела или 4,74 милијарде долара.

Очекује се да кинеске компаније, којима је дозвољено да инвестирају у стране хартије напољу, у следеће две године тамо пласирају преко 50 милијарди долара. У једној од највећих америчких и светских компанија са пиватним капиталом, „Блацкстоне Гроуп“, Кинези су, ту недавно, инвестирали неких три милијарде долара.

Према „Извештају о глобалним инвестицијама“ кинески удео у њима је прошле године био на још веома скромном нивоу од свега 0,59 одсто удела. То је, на пример, много мање од 4,4 одсто учешћа у светском бруто производу, или, пак, 6,5 одсто у вредности глобалне трговине.

Кина производи једну трећину светског челика и „Баостеел“, домаћа компанија, на нишану већ има инвестицију вредну неких четири милијарде долара. Њом би, у партнерству са бразилском компанијом, „Циа Вале до Рио Доце“, саградила нови погон. Кинези већ купује руднике гвожђа у Аустралији, бакра у Чилеу и никла у Папуа Новој Гвинеји. У петролејске пројекте у Африци инвестирано је већ 11 милијарди долара кинеског капитала. Прети ли свету да Кина постане његов највећи банкар? Врло вероватно!