Урлик хијена

23.12.2020. год.

Шуме око Републике Српске одувијек су биле пуне хијена. Ријетко су излазиле на видјело. Углавном су завијале ноћу и мучки, држећи везе са аутошовинистима и НВО јатацима у Србској, чекајући погодан тренутак. Постале би видљивије углавном када би се ми жестоко посвађали или када би нам споља најавили бичевање или тражили да се „самоукинемо“. Сада хијене имају комплетан угођај и најотворенији позив до сада.

Ми се у Србској толико огорчено и страсно свађамо тражећи подршку и савезнике ван своје земље за велику братоубилачку лудост, а синхронизовани ударци из ФБиХ и дијела међународне заједнице никада нису били отворенији и страшнији. Аналитика је сурова и јасна. Лидери владајућег блока у Србској у последњој години ријетко су кафу попили заједно, и још се баве постизборним споразумом са општих избора 2018-те године док се скупштинска већина осипа. Међу опозициони односи су много гори, али их огроман притисак споља, а богами и интереси окупљају и тјерају на заједничке акције за који је план одавно спреман. Шаренило, подјељеност и усмјереност медија и друштвених мрежа дјелује збуњујуће на грађане и просто одвраћа од било какве саборности, а потиче расправу, огорчење и фрустрације до границе сукоба. Они који бацачем пламена прилазе нашој кући обрадовани су јер виде неуређено двориште, а унутра се бабе уопште не чешљају већ свађају, а неке су из угледа и кључ од капије дотуриле паликућама.

Поруке које стижу од људи који су познати антисрбски лобисти, а представљају се као блиски још и неформираној новој америчкој администрацији, су ужасавајуће. Средњовјековне изјаве високог представника и готово дневни билтени многих амбасада у БиХ не остављају сумњу шта слиједи.

Да будем отворен, лично осјећам притисак одговорности да тражим више снаге и воље и своје сараднике и пријатеље припремам за изазове. Тужан сам јер не видим довољно колективне свијести у нашем народу ни одговорности политичких елита. Доминира незадовољство или огорчење створено индукованим медијским спиновима или безобразлуком новообогаћених политичара и њима блиских тајкуна. Не, нећу да будем најпаметнији већ покушавам да пробудим то наше колективно и свјесно и несвјесно да би свако могао заузети свој положај и одговорно радити свој посао, како у политичком распореду тако и код сваког грађанина кога политика уопште не занима или га чак нервира. У противном урлик хијена ће бити заглушујући.

Елиминација Тегелтије из правосуђа (какав год да је) уз невјероватно одобравање незаконитог прислушкивања, међународно лицемјерје и медијску харангу, која је подигнута, је суштинско застрашивање које ће многе из владајућег блока или престрашити или чак превући на супротну страну, а свакако „чинити подобним“. За многим не жалим, јер понеки од бројања пара никада суштински и нису стигли да се укључе у одбрану Републике Српске. Фразе презирем, а и јачи смо без калкуланата. Спиновање и прављење свјетских афера од сваког догађаја чему вјерно свједочи тзв. афера икона и готово анимално радовање након Додиковог смјештања у болницу, у ФБиХ, али и у Србској, сликају нам трновите путеве опстанка.

Проблеми са фискалном стабилношћу у Србској такође неће нестати јер су нас дуго и плански исцрпљивали и спутавали нам развој и напредак. Брза компарација задуживања- Црној Гори су одобрили 750 милиона евра обавезница (чија је задуженост прешла 80%), наравно уз услов да остане у НАТО, не повлачи признање Косова и још што шта непознатих услова. Републици Србској се не да 400 милиона, а двапут већа је и задужење јој је око 60%. И не само да се не да већ се тражи начин да се потпуно сломимо.

Уз све то нарастање међусобне неразумљиве и непотребне мржње и амбиција којима се воде најнеобразованији, најнедораслији и најнеморалнији у Србској, додатни су камен на леђа којег се морамо хитно отарасити или ће нас тај камен притиснути да поклекнемо када буде најважније остати усправан.

Вјерујући у народ и његову памет, пишем и дјелујем активно ризикујући да ме многи не разумију или чак сврстају у острашћеног радикала, каријеристу, очајника или слично. Не марим већ инсистирам на памети и саборности и на вријеме се трудим да дижем ниво свијести и организације. Наш народ има изреку: „Не храни се прасе уочи Божића.“

Овај пут хијене већ урличу.

Др Ненад Стевандић