Избрисани сви спорни чланови Закона о слободи вјероисповијести, нема регистрације за постојеће цркве

17.12.2020. год.

Министар правде, људских и мањинских права Владимир Лепосавић доставио је Влади текст измјена и допуна Закона о слободи вјероисповијести. У тексту, у који је Дан имао увид, избрисани сви спорни чланови и дефинисано је да нема регистрације за постојеће цркве.

Овим измјенама испуњени су сви захтјеви Митрополије црногорско-приморске и осталих епархија у Црној Гори.

Постојеће, односно, традиционалне цркве не губе правни субјективитет.

Стечена права се признају, а прописано је и да се нико не брише из евиденције. Измјене предвиђају и да се признају, односно, потврђују склопљени уговори, а унијета је и ријеч "вакуф" да би се уважила и препознала имовина Исламске заједнице.

У члану 18 се наводи да вјерска заједница која је у складу са овим законом уписана у јединствену евиденцију вјерских заједница као евидентирана или регистрована вјерска заједница има својство правног лица.

Јединствену евиденцију чине: Књига евидентираних вјерских заједница у коју се уписују постојеће вјерске заједнице и књига регистрованих вјерских заједница у коју се уписују новоосноване вјерске заједнице. Књигу евидентираних вјерских заједница и књигу регистрованих вјерских заједница чине базе података и збирке докумената. Садржај и начин вођења Јединствене евиденције као јавне евиденције прописује министарство наводи се у члану18.

Избрисани су чланови 62, 63 и 64, и према измјенама сви имовински спорови се рјешавају пред судом. Ово је била и кључна тачка мимоилажења између Митрополије црногорско-приморске и бивше власти.

Предвиђено је и да неће бити каса у манастирима, а они храмови, објекти који су културна баштина се третирају у складу са Законом о заштити културне баштине.

Поред наведеног, додато је и право на исхрану у војсци и посебним установама у складу са вјерским обичајима.

Признато је и право на избор вјерских поглавара, а не како је то раније било непрецизно утврђено само на избор вјерског особља.

Дан сазнаје да је министар Лепосавић имао интензивну комуникацију са представницима свих вјерских заједница.

Током тих преговора, иако су трајали само неколико дана, усвојено је више сугестија и уврштено у текст измјена и допуна Закона о слободи вјероисповијести. Наводно, нико од заинтересованих страна није до краја био задовољан понуђеним рјешењима, али да је предложени текст измјена и допуна на крају био мјера компромиса.