Да ли америчка амбасада обмањује српску јавност?

10.12.2020. год.

Ћутала сам неко време поводом ове теме, али ово је превршило сваку меру. Нема везе што ћу сад мало морген да добијем визу и остварим свој план да следеће године у Њујорку изнајмим кабрио мустанга из 66. и месец дана се возим кроз great murican south све до Сан Франциска – србуј макар сламу јео.

Исидора Смоловић (ФБ Налог)

Па да почнемо.

Када вас у мору шунда србског маркетинга и распеваних реклама за банке и улошке у стилу боливудске продукције са ТВ екрана тргну и својом лепотом очарају бриљантне и продукцијски беспрекорне рекламе америчке амбасаде у Србији „Ви сте свет“, затворите очи и начуљите уши на оно што наратор прича.

Ова кампања за циљ има да припреми јавно мњење у Србији на одвајање Космета као саставног дела њене територије. То се сасвим јасно да закључити из низа лукаво упакованих али јасно изговорених порука и идеја да достојанство националног идентитета не треба везивати за величину територије једне државе, него за допринос њених грађана данашњој цивилизацији, науци, уметности, спорту и сл.

У једној од реклама се на питање „Када за државу можемо да кажемо да је велика?“ након низа општих места, директно одговара са „Можда би величина државе ипак требало да се мери оним што њени грађани дају свету“.

Ово се савршено уклапа у већ испробану неоимперијалистичку филозофију да савезник добија веома конкретну војну, економску и дипломатску помоћ, док се непријатељ задовољава тапшањем по рамену и комплиментима који ништа не коштају. The best trade deal in history of trade deals, ever.

Рекламе су градиране постепено, стратегијом спорог кувања жабе тако да жаба ни не схвати да је скувана. Јуче је, међутим, објављена нова реклама, која ће, надам се, освестити жабу.

Овог пута је за описане циљеве на најперфиднији могући начин искоришћен велики србски писац, Борислав Пекић. Цитат из рекламе:

„Треба гледати право. Јер да се хтело гледати иза себе, добили бисмо очи на потиљку. Треба љубити земљу деце своје, а не дедова својих. Јер част неће зависити од тога одакле долазимо, него куда идемо.“

Традиционално наивном али добронамерном Србину се ствара илузија да је ово изговорио сам Пекић, у чему је проблем?

Проблем је у томе што је ово изговорио професор Конрад Рутковски, лик из Пекићевог романа „Како упокојити вампира“, иначе бивши официр озлоглашеног нацистичког Гестапоа; лик од којег се сам Пекић као писац двоструко дистанцирао умећући „приређивача“ који насловљава Конрадова писма.

Конрад ово изговара у свом 26. писму које се зове „Како је професор Рутковски продао душу ђаволу или С оне стране добра и зла“, при пакленом миксу некаквог нихилистичког нагона, сукоба са самим собом и покушаја оправдавања, јер је јелте, учествовао у изградњи једне тоталитарне варварске замисли која је за последицу имала непрегледна мора људских лешева.

Пореди ли то америчка амбасада нас, Србе, са нацистима?

Манипулација пар екселанс, повреда части, потенцијални материјал за тужбу. Горе застава.

Преузето са Фронтал