Други круг председничких избора у Молдавији: Између прозападног и проруског кандидата

13.11.2020. год.

Председнички избори у Молдавији, чији је други круг заказан за 15. новембар, одржавају се у светлу сукоба између прозападних и конзервативних, московски оријентисаних кандидата. Маија Санду, која је дипломирала на Харварду, присталица је интеграције те земље у НАТО, Румунију и ЕУ, а актуелни председник Игор Додон, противник је европских интеграција, парадирајући пријатељским односима са руским председником Владимиром Путином. Њих двоје лидери су првог круга избора, а њихов резултат је показатељ подела у земљи. Сандуову подржава део омладине, присталица европских интеграција и огромна већина молдавске дијаспоре у ЕУ. Потоња јој је донела победу у првом кругу, где је победила свог конкурента са 3% гласова (36,16% за Сандуову насупрот 32,61% за Додона, а популистички бизнисмен са руским држављанством Ренато Усати завршио је на трећем месту са 16,9%).

фото: © ТАСС

Међутим, главна интрига ове изборне кампање слична је оној која је окончала недавне америчке председничке изборе и јесте та, да ли губитник признаје пораз. Посебно је много питања за Маију Санду. Опозициони политичар непрестано оптужује свог ривала за везе са олигарсима (иако је управо под Додоном земљу напустио највећи молдавски политичар-олигарх Владимир Плахотњук) и корупцију (без пружања документованих доказа). Сандуова такође тврди да Додон активно користи административне ресурсе.

Истовремено, њени резултати у западноевропској молдавској дијаспори покрећу нека питања због масовног прилива људи који желе да гласају, упркос пандемији и очигледној немогућности неких бирачких места да приме 5-6 људи у минути, што одговара броју примљених гласачких листића.

фото: © ТАСС

Као резултат тога, Додонове присталице изашле су на улице 13. новембра окупивши више од 20.000 његових присталица. На санкционисаним скуповима у највећим градовима земље изражена је бојазан да ће се, без обзира на стварни резултат, Сандуова прогласити победником према сценарију недавних избора у Белорусији. Земља је добро свесна последица револуција у боји, а Молдавци вероватно неће масовно подржати још једну „циглену револуцију“, како су неки медији назвали покушај уличног пуча 2009. године. С обзиром на то да је Молдавија парламентарна демократија, Игор Додон, за разлику од белоруског лидера Лукашенка, једва да има административни ресурс за извођење радника јавног сектора на улице. Тако је данас значајан део популације изразио стварну подршку актуелном председнику.

фото: © ТАСС

Наравно, ово сведочи о цепању земље, о томе да Молдавци који су остали у домовини не деле ставове оних који су отишли на Запад (а страно бирачко тело у Молдавији износи 15%). Конзервативни део бирачког тела снажно се противи либералним иницијативама које је наметнула Сандуова, која се прогласила ученицом Меркелове.

Истовремено, људи који су изашли на улице, показатељ су да у случају покушаја да му се одузме победа, Додон неће остати без стварне подршке свог бирачког тела. Ово је веома важна ствар с обзиром на традиционални улог прозападних лидера Источне Европе на улични притисак.

Ипак, молдавски избори се одржавају у сенци америчких, али међутим, по свему судећи на њих ће јако подсећати.