Русија обележава данас Дан народног јединства, један од најмлађих државних празника. Он се обележава од 2005. године у част сећања на догађаје из 1612. године када је народ под руководством Кузме Мањина и Дмитрија Пожарског ослободио Москву од пољских освајача.
Историјски празник је повезан са завршетком Смутног времена у Русији у XVII веку и симболише јединство народа и његову способност да се уједини у тешком периоду.
Овај празник је установљен у част важног догађаја у историји земље – народног устанка на челу са Мињином и Пожарским када је ослобођена Москва од пољско- литванских освајача 1612. године. Истог дана православни хришћани славе дан иконе Богородице, чији је лик заувек повезан са ослобођењем отаџбине од непријатеља.
Почетком 17. века земља се налазила у великим невољама. У историји Русије се тај период назива "Смутно време". Угасила се владајућа династија Рјурикович, појачала се власт бојарских кланова, у земљи су владали хаос и пустош, каже доцент са катедре историје Русије историјског факултета МГУ Олег Ајрапетов:
- Ако се обраћамо догађајима од пре 400 година, онда можемо рећи да је "Смутно време" било страшан ударац за све народе који су живели на територији Московске државе. И, покрет Мињина и Пожарског је ујединио не само разне слојеве друштва, већ и разне вере, разне народе, који су хтели да успоставе ред и поредак. То је тако природно и нормално. Јер, људи увек желе једно те исто: да живе у миру, спокоју, просперитету, да имају могућност да планирају сутрашњи дан.
Многи историчари сматрају да је тада почео први грађански рат у историји Русије, који је искомпликован скривеном, а онда и отвореном интервенцијом са стране пољско-литванске државе. Наравно, сваки тачан датум је у одређеној мери произвољан, јер се ради о догађајима из далеке историје, каже историчар:
- Овај датум (4. новембар) је повезан са престанком "Смутног времена", истеривањем, то јест, капитулацијом пољског гарнизона. Али, коначно превазилажење кризе ће се десити тек када на трон дође Михаил Фјодорович Романов. Просудите сами. Окупатори су протерани из престонице. Али, држава је била без господара, то јест, она се још није обновила. Ево ми говоримо о престанку грађанског рата. Али, то подразумева обнављање свих института власти, што ће се десити нешто касније. Али, укупно гледано, то је, наравно, врло важан догађај.
Када је непријатељ освојио Москву, Козма Мињин је страсно позвао своје сународнике: „Вера и Отаџбина нам гину, али ми их можемо спасити. Не жалимо ни животе ни имовину ради спасења Москве!“ Устаници су са свих страна блокирали престоницу, Пољаци нису могли да добијају храну. Ужасна глад их је приморала да једу мачке, псе и мишеве. Устаници су 4. новембра на јуриш освојили Китај-город – моћну линију утврђења. Непријатељски гарнизон се повукао. У Китај-город је кнез Пожарски ушао са Казанском иконом Богородице. Командири пољског гарнизона су ускоро потписали капитулацију и предали се.
У савременој Русији се Дан јединства обележава од 2005. године. За Русе је то у многим аспектима нов празник. Али, он је јако потребан, јер консолидује друштво, помаже Русима да схвате одговорност за будућност земље, тврди заменик председника комитета Државне думе за образовање, шеф катедре политикологије и социологије Универзитета „Плеханов“ Владимир Бурматов:
- Ми можемо да се осећамо као један народ без обзира што постоје различите религије, различите националности, говори се не само руски, већ и други језици. Ето, у томе је суштина 4. новембра. Било који празник се обележава широм земље. Проћи ће много времена док он не буде имао своје традиције прослављања. Али, то што је овај празник сада увелико под покровитељством државе и што држава ради на томе да он постане истински празник је позитиван моменат.
На Дан народног јединства грађани Русије још једном потврђују да више цене јединство, међунационални мир и ред у друштву, него "Смутно време" и непријатељство. Зато што су они један народ, са заједничким коренима и заједничком будућношћу.
