Сукоб у Нагорно-Карабаху - преглед ситуације - 31.10.

01.11.2020. год.

Преглед дешавања на ратишту у Нагорно Карабаху за 31.10.

Мапа спорног региона Нагорно-Карабаха

Интерактивна мапа бојевих дејстава (погледајте овде у новом прозору)

Губици Азербејџана према подацима Јерменије

Међусобне оптужбе Нагорно-Карабаха и Азербејџана за кршење прекида ватре - Оружане снаге Нагорно-Карабаха оптужиле су Азербејџан да је током ноћи гранатирао насељена места и цивилну инфраструктуру, док је Министарство одбране Азербејџана саопштило да је јерменска страна током ноћи гранатирала цео појас дуж Агџабединског региона.

Јерменска страна поново је оптужила Азербејџан да у нападима на Нагорно-Карабах користи забрањену муницију, а реч је о елементима хемијског наоружања и муниције са белим фосфором.

Када је реч о нападима, јерменска страна тврди да је током ноћи одјекнула серија моћних експлозија у близини градова Шуши и Степанакерт у Нагорно-Карабаху, као и да је у раним јутарњим часовима у престоници Нагорно-Карабаха прорадила сирена за ваздушну опасност.

Истовремено, војска Азербејџана тврди да је највећи број јерменских бомби пао у околини села Гијамедингли, али да није нанета већа материјална штета, као и да у тим нападима није било ни повређених ни погинулих.

Преглед политичких вести за 31.10.

РТ: Русија обећала „неопходну“ помоћ Јеревану ако се борбе у Нагорно-Карабаху прелију на тло Јерменије - Москва је обећала да ће пружити „неопоходну помоћ“ Јерменији ако текуће борбе у отцепљеном региону Нагорно-Карабах пређу на територију земље, након што је Јереван позвао Кремљ у помоћ.

Русија је саопштила да је спремна да се више укључи у сукоб између Азербејџана и самопроглашене републике Нагорно-Карабах, иза којег стоји Јерменија. „Помоћ“ ће доћи само ако борбе пређу на територију Јерменије, која са Русијом има споразуме о безбедности.

„Русија ће пружити Јеревану сву неопходну помоћ ако се борбе буду водиле директно на територији Јерменије“, саопштило је Министарство спољних послова, позивајући зараћене стране да одмах прекину непријатељства.

Саопштење Министарства уследило је након што је јерменски премијер Никол Пашињан позвао руског председника Владимира Путина да започне "хитне" преговоре о могућој безбедносној помоћи. Раније у суботу, јерменски лидер послао је писмо Путину, истичући да ће борбе ускоро доћи до граница његове земље, жалећи због подршке Турске азербејџанским снагама.

Анкара је отворено изразила подршку својој „азербејџанској браћи“, те негирала оптужбе за пружање директне ваздушне подршке Бакуу, као и за транспорт сиријских милитаната у ратну зону.

Интензивне борбе започеле су у Нагорно-Карабаху који је претежно насељен етничким Јерменима крајем септембра. Јерменија и Азербејџан међусобно су се оптужили за започињање нове рунде непријатељстава, те су се више пута оптуживали за гађање цивилних циљева. Сукоб је већ довео до великих жртава, како супротстављених страна, тако и цивила, који су масовно напустили ратну зону.

Иако су снаге Нагорно-Карабаха у великој мери успеле да задрже своје положаје на северу и у центру региона, азербејџанске јединице напредују дуж границе са Ираном. Борбе се тренутно воде на неколико километара од границе између Јерменије и самопроглашене републике Нагорно-Карабах.

Обе стране у сукобу одбијају да положе оружје, те се међусобно оптужују за неспремност за тражење компромиса или уступака. Сви међународни напори за постизање прекида ватре, укључујући покушаје Русије и САД-а су пропали, при чему је свако примирје у најбољем случају трајало неколико сати.

Док се Нагорно-Карабах одвојио од Азербејџана деведесетих година прошлог века, након крвавог рата, Баку и даље сматра самопроглашену републику саставним делом земље. Јерменија годинама подржава регион, али ипак није признала његову независност.

Баку и Јереван договорили да цивилна насеља и објекти да не буду мета напада - У Женеви је одржан састанак министара спољних послова Јерменије и Азербејџана који су постигли договор да у Нагорно-Карабаху на удару не буду цивилна насеља и објекти.

Како се наводи у саопштењу копредседника Минске групе ОЕБС, две стране су се договориле и да се предузме читав низ мера независно од примирја.

„Две стране неће намерно циљати цивилна насеља и објекте у складу с међународним хуманитарним правом“, наводи се у саопштењу.

Баку и Јереван треба да доставе и коментаре и питања у вези са могућим механизмима за верификацију примирја, а у складу са саопштењем после састанка у Москви 10. октобра.

Такође, треба да доставе спискове заробљеника ради могуће размене.