Како је Русија 1995. године за длаку избегла да започне нуклеарни рат

Инцидент са норвешком метеоролошком ракетом остао је све до данас једини случај када је руски председник активириао свој нукларни коферчић.

Двадесет петог јануара 1995. године свету је озбиљно запретио судњи дан. Руска Федерација спремала се да нанесе нуклеарни удар Сједињеним Државама. Покушали смо да откријемо како је дошло до тога да се две земље које су иза себе оставиле Хладни рат и управо нормализовале међусобне односе нађу на ивици узајамног уништења?

Почетак рата?

Кризу је, иначе, проузроковала најобичнија норвешка метеоролошка ракета. Њено лансирање са малог острва Анеј у седам сати ујутру по локалном времену (у 10 сати по московском) у правцу Шпицбергена изазвало је пометњу у Русији, пише Russia beyond. 

Опремљена научном апаратуром за проучавање северне светлости, Black Brant XII по величини је подсећала на америчке балистичке ракете Trident D-5 које су носиле нуклеарно пуњење и биле намењене за лансирање са подморница. Поред тога ракета је летела путањом којом би, како су сматрали у Министарству одбране Русије, имале америчке ракете у случају нуклеарног рата.

Black Brant XII

Legion Media

У децембру 1994. године Норвешка је обавестила 28 држава, укључујући и Русију о планираном лансирању, али не наводећи тачан датум, већ само период од 15. јануара до 10. фебруара идуће године. Из бирократских разлога информација није стигла до руског Система за рано упозорење на ракетни напад који је и подигао узбуну.

Одлучујући тренуци

У Кремљу је на ванредни састанак сазвано највише политичко и војно руководство земље. Активирана су три терминала за управљање стратешким ракетним снагама, такозвани нуклеарни коферчићи, код министра одбране Павла Грачова, начелника Генералштаба Павла Колесњикова и председника Руске Федерације Бориса Јељцина (у својству врховног команданта).

 

ZUMA Press/Global Look Press

Војска је сматрала да је усамљена ракета могла да буде лансирана ради стварања електромагнетног импулса који би онеспособио руске радаре и системе за везу. А после тога могао се очекивати масивни удар.

Током неколико напетих минута колико су руководиоци пратили лет ракете одлучивало се да ли ће Русија извршити нуклеарни удар на Сједињене Америчке Државе. Данас се мало зна о томе шта је тада Јељцин рекао и да су то могли бити најопаснији тренуци у целокупној историји нуклеарне епохе, писао је три године после инцидента новинар америчког гласила Washington Post Дејвид Хофман: „Они недвосмислено стављају до знања да је систем нуклеарне борбене готовости из времена Хладног рата и даље активан, као и колико катастрофалне могу да буду његове последице, без обзира на то што је непријатељство међу великим силама окончано”.

Председник Руске Федерације Борис Јељцин и министар одбране Павел Грачов

Игор Михаљев/Sputnik

Ситуација се смирила тек пошто је постало јасно да је ракета отишла у правцу Шпицбергена (у близини којег је и пала у океан). Нуклеарни коферчићи били су деактивирани.

За инцидент са довођењем Стратешких нуклеарних снага Русије у стање борбене готовости ускоро је сазнао цео свет, збунивши војно руководство Сједињених Држава. Када су се после четири године Норвежани поново спремали да лансирају Black Brant XII и то саопштили руском Министарству спољних послова, Американци су и поред тога својим каналима додатно упозорили сва кључна војна надлештва Русије. Стога је овога пута све прошло без непријатних изненађења.

Борис Јегоров, Russia beyond