„Азербејџан ни под којим условима неће пристати на независност Нагорно-Карабаха“: Интервју са Алијевим

16.10.2020. год.

У четвртак су азербејџански председник Илхам Алијев и јерменски премијер Никол Пашињан дали паралелни интервју за РИА Новости, који је водио Дмитриј Кисељов, генерални директор новинске агенције "Росија сиводња".

Преносимо интервју азербејџанског председника.
Интервју са јерменским председником можете прочитати ОВДЕ.

- Господине председниче, искрено сам вам захвалан на овој прилици да вам постављамо питања у тако тешком тренутку за Азербејџан и цео свет. Како оцењујете резултате непријатељстава од 27. септембра, колики су губици страна, према вашој процени, и да ли има много затвореника?

Алијев: Азербејџан је 27. септембра подвргнут још једном нападу јерменских оружаних снага, што није био први напад у последња три месеца. Нешто слично, али у мањем обиму, догодило се у јулу на државној граници, затим је овај напад одбијен, затим у августу, када је са јерменске стране послата диверзантска група у циљу извршења терористичких напада на цивилно становништво и на војску и ова група је спречена. Крајем септембра и наша насеља су била изложена артиљеријској ватри и већ у првим сатима имали смо жртава и међу цивилним становништвом и међу војском. До данас имамо 43 цивилне жртве и више од 200 рањених, око две хиљаде кућа у селима и градовима који се налазе уз контактну линију су или потпуно уништене или оштећене. Нажалост, артиљеријско гранатирање из Јерменије наставља се и након договора о параметрима прекида ватре, укључујући варварско бомбардовање града Ганџе, услед чега је убијено 10 цивила, а четрдесетак рањено. Што се тиче губитака на бојном пољу, према нашим подацима, губици јерменске стране су много већи од наших губитака. Објавићемо своје губитке међу након вруће фазе сукоба.

Што се тиче резултата непријатељстава, они су веома успешни за азербејџанску војску. Успели смо да пробијемо дубоко ешалирану одбрану непријатеља. У неким областима постојале су чак четири линије одбране. Планински терен, наравно, чини одбрану много погоднијом од контраофанзиве. До данас је на десетине насеља ослобођено од окупације, укључујући град Џебраил и већину села регије Џебраил, апсолутну већину села у региону Физули и село Суговушан, које је од стратешког значаја. Протерали смо окупаторе са стратешких висина на планинском ланцу Муровдаг и настављамо успешно да обнављамо територијални интегритет наше земље.

- Чујемо са различитих страна о учешћу плаћеника из Сирије или Либије на страни азербејџанске војске, у којој мери можемо да верујемо?

Алијев: Већ сам много пута говорио о овој теми. Нема потребе за било каквим страним војним учешћем у Азербејџану. Наша војска се састоји од више од сто хиљада бораца и, ако је потребно, мобилизацијом се ова цифра може повећати неколико пута. Данас су оружане формације које имамо у потпуности способне да изврше било који задати задатак. Снимци уништавања јерменске војне опреме доступне су на интернету. Наравно, ниједан плаћеник нема такве квалификације и такве техничке могућности. Уништили смо непријатељску војну опрему вредну више од једне милијарде долара само користећи беспилотне јуришне авионе, не рачунајући друга средства којима располажемо. Потенцијал азербејџанске војске је познат - ни за кога није тајна. Стога немамо потребе за додатним војним снагама. Азербејџан је увек био досљедни борац против међународног тероризма и никада нећемо дозволити да било која терористичка организација прави гнезда на нашој територији, тим више што представља претњу нашем народу и нашим суседима. Никада то нећемо дозволити. Нико нам није пружио никакве доказе о присуству страних оружаних формација на територији Азербејџана, које учествују у тренутним сукобима. Наш званични став је да немамо страних плаћеника.

- У московским споразумима од 10. октобра помињу се основни принципи нагодбе, молим Вас да дешифрујете ове принципе онако како их разумете?

- Ови принципи су развијени током година. Више од десет година, рекао бих. У процесу мог рада са претходним руководством Јерменије, врло смо активно кренули напред у процесу координације позиција. Било је врло тешко. Преговори су у сваком случају тежак процес, а још више о тако важном питању. Ипак, обе стране су показале жељу да следе пут политичког решења. Али, на несрећу, након што је тренутна влада Јерменије дошла на власт, јерменска страна је све оно што се претходно накупило једноставно бацила у нату за смеће. Покушао се такође променити формат преговора, да се у преговоре укључе власти такозване Нагорно-Карабашке републике, што смо одбили и ми и копредседавајући ОЕБС-ове групе Минск.

Што се тиче основних принципа, тамо је све јасно речено. Ослобађање окупираних азербејџанских региона планирано је у фазном плану. У првој фази, то је југоисточни део окупираних територија - пет региона. У другој фази, то су територије смештене између Нагорно-Карабаха и Јерменије - области Лачин и Келбајар. Отварање свих комуникација, укључујући и комуникације које се налазе у другим деловима јерменско-азербејџанске границе. Повратак избеглица и интерно расељених лица у њихова места порекла, што подразумева повратак азербејџанских избеглица на територију Шуше и друга подручја бивше аутономне области Нагорно-Карабах, као и преговори о коначном статусу Нагорно-Карабаха, о којима се морају договорити стране.

У принципу, укратко, ово су основни принципи које је Азербејџан увек поштовао и ми смо их развили. Али нова јерменска влада је више пута саопштила да је то неприхватљиво, да неће вратити ни центиметар земље. Јерменски министар одбране рекао је да се Јерменија припрема за нови рат за нове територије. Стално су нам долазиле претње и увреде, што је резултирало таквом конфронтацијом. Мислим да би јерменска страна требало трезвено да процени новонасталу ситуацију и да се посвети примирју, које је неколико сати касније на варварски начин прекршила бомбардовањем мирног уснулог града Ганџе.

- Господине председниче, ако говоримо о компромисима, на које компромисе бисте и даље били спремни? И постоји ли линија преко које се ни под којим условима нећете повући?

Алијев: Наш став је увек био врло конструктиван и досљедан. Такође се ослања на норме међународног права у погледу спровођења четири резолуције Савета безбедности УН, које су захтевале потпуно, тренутно и безусловно повлачење јерменских снага са наших територија. Наш став се увек заснивао на прагматичном приступу и мислим да развој догађаја за преговарачким столом то јасно показује. Што се тиче „црвених линија“, то смо врло јасно изјавили и копредседавајући Минске групе су тога свесни - ни под којим околностима територијални интегритет Азербејџана не може бити нарушен, Азербејџан ни под којим условима неће пристати на независност Нагорно-Карабаха. Али у исто време, наш предлог је произашао из чињенице да у будућности јерменска заједница и азербејџанска заједница треба да мирно живе и коегзистирају на територији Нагорно-Карабаха. Иначе, то се догађа, иначе, у другим насељима Азербејџана, укључујући Баку, где постоји више хиљада јермена, у Русији, Грузији, у другим земљама, где Јермени и Азербејџанци понекад живе и раде у истом селу и између њих нема противречности. Зашто се то код нас не може постићи? Посвећени смо томе, али, наравно, последице етничког чишћења морају бити елиминисане и све наше интерно расељене особе морају се вратити својим кућама. Овде сам вам, у принципу, открио мало више од основних принципа, нашег приступа могућим компромисима.

- Господине председниче, бруталност овог рата већ је ушла у историју, а ви сте већ део историје овог рата. Како бисте волели да останете у историји?

- Знате, сваки рат је суровост, жртве, патња људи, губитак вољених, али разлика је у томе што је за азербејџански народ овај рат ослободилачки, а за Јерменију освајачки рат. За никога није тајна, а чињеница је, коју међународни посредници већ знају, да такозвана војска Нагорно-Карабаха не постоји. Данас, у удружењу које тако назива јерменска страна, 90 посто војника су држављани Јерменије, јерменска војска их региструје и позива на служење војног рока и шаље на окупиране територије Азербејџана: у Агдам, Физули, Џебраил, Келбаџар, Кубатли, Лачин, Зангелан. Питање је - шта они тамо раде? Данас су јерменске окупационе снаге на међународно признатим територијама Азербејџана. И ово ништа не може оправдати: ни са становишта међународног права, ни са становишта људског морала. Тридесет година је немогуће водити политику спречавања Азербејџанаца да уђе у своју земљу предака. То су исте територије на којима јерменско становништво никада није живело. Друга је ствар што је тамо све уништено, а за повратак тамо је потребно пуно времена и труда, али такав став никако не може бити оправдан. Стога се ми и наши службеници боримо и умиремо на азербејџанском тлу, а јерменски војници умиру на земљи коју њихова влада жели да одржи под окупацијом.

Што се тиче улоге у историји, знате, никада пре нисам о томе размишљао, а још више сада. Мој главни задатак је да оправдам поверење азербејџанског народа, да испуним обећања која сам дао током година које сам провео на овој функцији. И водити земљу путем развоја и осигурати њен територијални интегритет, а како ће моја улога бити процењена у будућности зависиће од воље азербејџанског народа и од онога што ћемо постићи. Стога мислим да ово питање треба препустити онима чије ми је мишљење увек било доминантно у доношењу одређених одлука, укључујући и питање Нагорно-Карабаха.

Читајте више на Сукоб у Нагорно-Карабаху - преглед ситуације