РТ: Шест година након трагедије малезијског авиона, Русија се повлачи из „бесмислених“ истражних консултација са Холандијом и Аустралијом

15.10.2020. год.

Министарство спољних послова Русије верује да је „немогуће“ да Москва настави консултације са Холандијом и Аустралијом о обарању авиона на лету МХ17 компаније "Малезија ерлајнс" 2014. године, јер нису заинтересоване за откривање истине.

Уместо тога, у саопштењу од четвртка ујутро, руске дипломате оптужиле су две земље да само окривљују Москву и да су ушле у процес са унапред смишљеним исходом.

Додаје се да је Русија пристала на трилатералне консултације пре две године, надајући се да ће оне помоћи да се на основу чврстих чињеница утврде прави разлози који стоје иза трагедије 2014. године. Пад Боинга 777, који се догодио пре шест година, током вруће фазе рата у Донбасу, однео је 298 живота, са 193 жртве из Холандије и 27 из Аустралије.

Али, према министарству, холандска и аустралијска влада имале су на уму и друге циљеве, јер су само желеле да „Русија буде проглашена кривцем и да се исплати одштета рођацима умрлих“, наводи се у саопштењу.

У јулу ове године Холандија је поднела тужбу против Русије пред Европским судом за људска права, наводећи да је Москва имала улогу у обарању авиона. До тог тренутка одржане су само три рунде консултација, али холандске власти су се повукле, чак ни не чекајући прелиминарне резултате.

„Такве непријатељске акције Холандије чине трилатералне консултације и наше учешће у њима беспредметним“, наглашава се у саопштењу, додајући да је кривица за неуспех процеса у потпуности на Хагу.

Русија, међутим, не ограничава све контакте са Холандијом по том питању. Наставиће се сарадња са холандским званичницима, али у другим форматима, саопштило је Министарство. Москва негира било какву умешаност у обарање авиона и сматра истрагу коју је водио Холанђани у Заједничком истражном тиму о инциденту као политички пристрасну.

Заједничкi истражнi тим је донео одлуку да је авион оборио ПВО систем "Бук" совјетске производње, те устврдио да су побуњеници који се боре против постмајданске владе у Кијеву у региону Донбаса, тај систем добили од Русије. Москва је инсистирала на томе да је истрага игнорисала велику серију података о паду који је Русија била вољна да пружи, уместо да се ослања углавном на доказе из Украјине и на информације из „отвореног извора“ попут клипова наводних доказа објављених на друштвеним мрежама.

У материјалу случаја недостајали су и пресудни подаци украјинских радара и фотографија америчких сателита за које су Кијев и Вашингтон саопштили да не могу да их обезбеде. Још једно питање које је покренула Москва је зашто се украјинске власти нису затвориле ваздушни простор над активном ратном зоном у Донбасу.

Извор: Восток / РТ