Сукоб у Нагорно-Карабаху - преглед ситуације - 05.10.
06.10.2020. год.
Преглед дешавања на ратишту у Нагорно Карабаху за 05.10.
Мапа спорног региона Нагорно-Карабаха
Жестоко гранатирање главног града Нагорно Карабаха - Степанакерта - Четворо цивила је погинуло, а 10 је рањено у Степанакерту, престоници Нагорно-Карабаха као последица непријатељске ватре, рекао је омбудсман Артак Бегларјан.
Према његовим речима то можда није коначан број.
На Степанакерт је изведено више артиљеријских и ракетних напада.
Становништво је у склоништима, до је искључена струја, а телефонске линије у прекиду. Заменик премијера Јерменије Тигран Авињан изјавио је да је Степанакерт поново изложен ракетирању.
„Имамо основане разлоге да сумњамо да се Алијев у сопственој земљи налази у информативној блокади“ - Министарство одбране Јерменије сматра да се председник Азербејџана Илхам Алијев налази у информативној блокади и да му се преносе информације које не одговарају стварности.
„Имамо основане разлоге да сумњамо да се Алијев у сопственој земљи налази у информативној блокади. Врховни командант не располаже информацијама, преносе му информације које не одговарају стварности, тј. постоји проблем са стратешком командом“, написао је представник Министарства Арцрун Ованисјан на Фејсбуку.
Према његовим речима, Алијев износи податке о току борбених дејстава који нису у складу са реалношћу и који се „лако могу оповргнути видео материјалима“.
Алијев је раније саопштио да је азербејџанска војска ставила под своју контролу град Џабраил и читав низ села у тој области Нагорно-Карабаха.
Преглед политичких и других вести за 05.10.
Лукашенко и Саркисјан разговарали о ситуацији у Нагорно-Карабаху - Председник Јерменије Армен Саркисјан позвао је белоруског колегу Александра Лукашенка како би га детаљно обавестио о ситуацији у Нагорно-Карабаху после ескалације сукоба. Лукашенко је у разговору демантовао информације да је Минск у последњих шест месеци имао војне испоруке за Азербејџан.
„Председници су размотрили социјално-економску и политичку ситуацију у Белорусији и Јерменији. Армен Саркисјан је подробно информисао белоруског лидера о ситуацији у Нагорно-Карабаху“, пренела је белоруска Белта.
Председник Јерменије је током разговора покренуо и питање које форсирају неки ресурси о наводним недавним војним испорукама из Белорусије у Азербејџан.
„У разговору је јасно одговорено на фејк информацију – у последњих пола године није било никаквих војних испорука ни Азербејџану ни Јерменији“, наводи се у саопштењу из Минска.
Лавров разговорао с Мнацакањаном о ситуацији у Нагорно-Карабаху -Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров размотрио је у телефонском разговору с јерменским колегом Зограбом Мнацакањаном ситуацију у Нагорно-Карабаху при чему је истакнута неопходност што хитнијег прекида ватре.
„У центру пажње била су питања у вези са проналажењем пута за излаз из ситуације која тренутно постоји у региону Нагорно-Карабаха“, наводи се у саопштењу руског Министарства спољних послова.
Руска страна изразила је забринутост због све већег броја жртава међу цивилима.
„Указано је на неопходност што хитнијег прекида ватре а потврђена је спремност да се помогне странама да процес решавања овог питања врате у политичко-дипломатски колосек под покровитељством Минске групе ОЕБС у складу са заједничком изјавом председника Русије, САД и Француске“, закључује се у саопштењу.
„Азербејџан спреман да обустави борбена дејства ако Јерменија предложи повлачење снага из Нагорно-Карабаха“ -Азербејџан је спреман да обустави борбена дејства у Нагорно-Карабаху ако Јерменија предложи повлачење снага из Нагорно-Карабаха, при чему би то требало да буде поткрепљено прецизним временским оквиром и конкретним акцијама, рекао је председник Азербејџана Илхам Алијев.
„Наш услов за прекид ватре је да Јерменија предложи агенду повлачења војске са окупираних азербејџанских територија у Нагорно-Карабаху и при томе да то не буду само речи већ да се испуни и на делу – у којем тачно време и са којих територија“, рекао је Алијев у интервјуу за ТВ „Ал Арабија“.
Према његовим речима, решење конфликта са Јерменијом треба тражити кроз дијалог, али мора да постоји нека основа за те преговоре.
„Слажемо се са гледиштем да проблем са Јерменијом треба да се решава путем дијалога, али за то треба да постоји нека основа. Јерменски премијер треба да каже да је привржен ранијим споразумима у којима се признаје да су територије у Нагорно-Карабаху окупиране азербејџанске територије“, навео је он.
Такође, да би Баку обуставио оружана дејства неопходно је и извињење јерменског премијера који је, како је навео, „окупиране азербејџанске територије назвао јерменским“.
Он је додао да ће Баку "покушати да обнови нормалне односе са јерменским народом после ослобођења својих територија у Нагорно-Карабаху".
"То неће бити лако."
Азербејџански председник сматра да је јерменски премијер "одговоран за крах напора Минске групе за успостављање мира у региону".
„Минска група је дуго водила преговоре у циљу успостављања мира, 28 година смо водили преговоре, за време двојице председника Јерменије, предузимали кораке, можда и мале, радили на решењима, и пре две године на власт у Јерменији је дошао човек без искуства у политици, који не разуме геополитику и прецртао те напоре“, рекао је Алијев.
„Ако међународна заједница не буде правилно проценила геополитички значај ситуације онда Европа може да очекује Турску поред Беча“ -Јерменски премијер Никол Пашињан упозорава да Европа, ако геополитички значај ситуације у Нагорно-Карабаху не буде исправно процењен, може да очекује Турску поред Беча.
„Очекујем јасну позицију. Ако међународна заједница не буде правилно проценила геополитички значај те ситуације онда Европа може да очекује Турску поред Беча“, рекао је Пашињан у интервјуу за немачки „Билд“.
То је, према његовим речима, повезано са империјалистичком политиком Анкаре.
Како каже, Нагорно-Карабах и Јерменија су сада „линија фронта цивилизације“.
„Проблем је у томе што су Јермени на јужном Кавказу последња препрека за експанзију Турске на север, југо-исток и исток. Империјалистичка политика Турске превазилази јужни Кавказ. Погледајмо акције Турске у Средоземљу, Либији, на Блиском истоку, у Ираку и Сирији“, додао је премијер Јерменије.
Према његовим речима, садашња ескалација у Нагорно-Карабаху има међународни значај из три разлога.
„Прво због тога што, као што сам већ рекао, Турска врбује и пребацује терористе из Сирије како би учествовали у борбама против Нагорно-Карабаха и Јерменије. Друго, у тај процес је увучена турска војска. То показује империјалистички карактер политике Турске чије су акције усмерене на обнављање ‘Турског царства’ “, рекао је Пашињан.
Уверен је да ангажовање Анкаре у конфликту у Нагорном-Карабаху сведочи о намери Турске да настави геноцид над јерменским становништвом.
„... сматрам да се после 100 година Турска вратила у регион јужног Кавказа да би наставила геноцид над Јерменима“, рекао је Пашињан.
Меркелова позвала на прекинд борбених дејства и обнови преговора у Нагорно Карабаху -Немачки канцелар Ангела Меркел разговарала је телефоном са јерменским премијером Николом Пашињаном и том приликом у потпуности подржала заједничку изјаву копредседавајућих Минском групом ОЕБС-а (Русије, САД и Француске) дату 1. октобра, саопштила је представница немачке владе Улрике Демер.
Меркелова је са Пашињаном разговарала о ескалацији сукоба у Нагорно-Карабаху и изразила забринутост због актуелних сукоба и повећања броја жртава. Нагласила је да стране морају моментално да прекину борбена дејства и обнове преговоре.
„Жалимо погинуле и изражавамо саучешће породицама убијених и рањених. Позивамо на моментални прекид борбених дејстава између оружаних снага укључених страна. Такође позивамо лидере Јерменије и Азербејџана да одмах преузму на себе обавезе да добросавесно и без постављања предуслова обнове преговоре о регулисању уз сарадњу копредседавајућих Минском групом ОЕБС-а“, наведено је у саопштењу.
Поред тога, Меркелова се такође заложила за усаглашавање хуманитарне паузе између сукобљених страна ради уклањања тела погинулих војника из зоне борбених дејстава. Тај предлог су раније изнели копредседавајући Минском групом ОЕБС-а.
