Невероватна места у Русији која су овога лета била право откриће чак и за Русе

19.09.2020. год.

Због пандемије и затворених граница овога лета су грађани Русије морали да одустану од путовања у иностранство и да се посвете истраживању сопствене земље. Уредници портала Russia Beyond говоре о својим открићима и утисцима.

Путшкинске горе, Александра Гузева

Александра Гузева

Ове године сам најзад посетила Пушкинске горе у Псковској области. Одавно сам планирала да одем на имање Михајловско где је велики руски песник Александар Пушкин провео време у прогонству и написао своја најважнија дела.

Александра Гузева

Овде је и природа права знаменистост. Свуда је отворен простор, поглед пуца на све стране, ту и тамо се у даљини виде шуме, рибњаци и речице, и све је то украшено живописним стоговима сена.

Карелија, Ана Сорокина

Ана Сорокина

Путовала сам возом јер сам хтела да видим како изгледа нови „Рускеалски експрес“ у ретро стилу. То су вагони са одељцима без преграда, али са завесицама, лампама и утичницама, тако да је атмосфера лепша него у купеу. Овај воз стиже право у планински парк Рускеала где можете обићи бивше мајдане мермера.

Ана Сорокина

Ипак, испоставља се да је у Карелију боље доћи својим аутом јер се градским превозом не може стићи до најпознатијих места попут водопада Кивач и вулкана Гирвас.

Сесетрорецк, Марија Афоњина

Марија Афоњина

У августу сам имала срећу да посетим Сестрорецк, мало одмаралиште на обали Финског залива северозападно од Санкт Петербурга.

Марија Афоњина

Још увек сам под утиском пешчаних дина, лаганих шетњи кроз воду до колена и прстију љубичастих од боровнице. Борове шуме лепо миришу, а импозантни су и џиновски храстови које је посадио још Петар Први пре 300 година у парку „Дубки“.

Пљос, Наталија Суслина

Наталија Суслина

И раније сам била у Пљосу али је сада атмосфера некако лепша, јер у време пандемије јер нема много туриста и далеко се боље осећа старинска атмосфера.

Наталија Суслина

Понеко се и купа у Волги иако је вода веома хладна. Лепо је увече пити чај из самовара на тераси са погледом на реку или се попети на планину сликара Исака Левитана одакле пуца поглед на град и кривину Волге. Незабораван пејзаж на заласку сунца!

Самара, Георгиј Манајев

Георгиј Манајев

У другој половини 19. века за Самару се говорило да је то руски Чикаго због њеног бурног економског развоја, многих фабрика, штампарија, али и због криминала. То је било раскршће железничких и речних трговачких путева, а самим тим и стециште лопова и шпекуланата. Цветала је и још увек цвета производња алкохола.

Георгиј Манајев

У Другом светском рату власти и државни органи СССР-а су евакуисани у Амару. У граду још увек постоји бункер направљен за Стаљина.

Приозерск, Саша Исмаилова

Саша Исмаилова

У Приозерску можете уживати у највећем језеру у Европи, и другом по величини у Русији (после Бајкала). Језеро Ладога има широку пешчану плажу али је крајем лета вода већ превише хладна за купање.

Саша Исмаилова

После шетње по висећим мостовима пребаченим преко многих потока и водопада добро дође „карелска калитка“ (укусно национално пециво од ражаног брашна у облику чамчића са надевом од бруснице или од кромпира) и слатки морс (популарни руски освежавајући напитак) од боровнице.

Калињинград и Калињинградска област, Ајжан Казак

Ајжан Казак

Морам признати да ме је изненадило колико је Калињинград мали. Може се обићи пешке за један дан.

Стари део града је срушен 1945. тако да је центар сада заправо један велики споменик посвећен комунистичкој прошлости, али и то се некоме може допасти. Ја сам се тога нагледала у Москви, тако да сам одсела у насељу Амалиенау где има много зеленила.

Ајжан Казак

Лично ја сам дошла да уживам у мору, а море је овде прелепо. Плажа у Јантарном је одлична. Вода није много хладна али су таласи високи и водене струје су јаке. Ти таласи су однели наочаре мом дечку и после их нисмо нашли. Наравоученије: не улазите у воду са наочарима.

Зеленоградск ми се још више допао. То је град мачака. Градске власти су од њих направиле бренд, и нису погрешиле. Зеленогорск није разорен у рату тако да је сачуван историјски изглед. Море је хладније него у Јантарном али је зато много мирније.

Ржев, Всеволод Пуља

Всеволод Пуља

Чим сам видео нови ржевски спомеиник совјетском војнику одмах сам одлучио да обавезно посетим тај град.

Ратник који се стапа са јатом ждралова изнад зелених поља изазвао је гомилу асоцијација са ратним филмовима.

Споменик је завршен крајем априла 2020. године и откривен поводом 75-годишњице победе у Другом светском рату али због ограничења везаних за корона вирус отишао сам тамо тек у јулу.

Всеволод Пуља

Ово место је најбоље посетити радним даном јер је тада гужва много мања. Али и када има више људи њихово присуство никоме не смета јер је атмосфера некако свечана, увек се чује тиха музика и сви се труде да не говоре превише гласно. Осећао сам се као да сам ушао у цркву.

Унаоколо на све стране су зелена поља и брежуљци где су 1942. и 1943. вођене жестоке борбе за Ржев. Овде је први пут већа група немачких трупа била приморана на повлачење.

На месту где су некада били ровови сада су лепо уређене цветне леје, а на металним плочама су уписана имена 17.000 палих јунака.

Каљазин, Олег Краснов

Олег Краснов

Мајушни град на Волги у Тверској области има само 12.000 становника али је то једно од најфотогеничнијих места у Русији. Замислите Волгу, најпознатију руску реку, и у њој, стотинак метара од обале, острвце од неких 20 метара у пречнику, а на острвцету се као некаква фатаморгана уздиже стари звоник.

Од Москве се довде аутомобилом путује три сата. Тешко да бих дошао да није пандемије и пријатељице која је купила викенд-кућу у овом крају. Али нисам се покајао. Посебно је незабораван доживљај када изнајмите чамац и одете до острва.

Олег Краснов

Каљазин је познат од 12. века али је, нажалост, у време совјетске власти остао без архитектуре, како средњовековне тако и оне из доба класицизма. Наиме, 1939-1940. је одлучено да се стари део града потопи и да на том месту буде Угличка хидроцентрала. Тако се под водом нашао и чувени Тројицки Макарјев манастир који су посећивали руски цареви, а такође Никољски храм чији се звоник данас види са обале.