Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, служио је данас Свету архијерејску литургију у манастиру Дајбабе. У току Свете литургије, Митрополит је монаха Симеона рукопроизвео за чтеца, а потом рукоположио за ђакона.
Након прочитаног зачала из Светог јеванђеља, Владика се обратио народу архипастирском бесједом. Осврнуо се на посланицу Светог Апостола Павла, који храбри хришћане да се јуначки и мушки држе. ”Ријеч апостолска је велика и истинита ријеч, јер заиста ко не љуби Господа Исуса Христа Сина Божијег Јединородног, тај нема нити не може имати истинског ни вјечног смисла”, поновио је Владика и додао да они који у Њега вјерују задобијају вјечни живот крштењем и миропомазањем. У овом контексту се осврнуо и на Кнеза лазара Хребељановића и његово опредјељење за вјечно царство небеско.
Тумачећи јеванђелску причу о виноградарима, Митрополит је рекао да је тај виноград онај који је Божијом руком засађен и до данас доноси плодове. ”А у том винограду су они који убијају његове посланике, тако су убили свете пророке Божије, ученике Његове, тако су убили и самог Господа Исуса Христа Сина Божијег Јединородног”, казао је напоменувши да је виноград Његов остао виноград, Црква апостолска, а они који су Му остали вјерни, добијају благослов и задобијају живот вјечни.
Митрополит је опоменуо на оне који мисле да се њима треба клањати, пролазним људима, а не вјечном Богу. ”Богочовјек је критеријум свега онога што се догађа овдје на земљи и у вјечности”, рекао је и додао да богочовјечанско стање Сина и напредак у Његово име, је мјера човјековог напретка, а то је безмјерна и вјечна мјера.
Након Свете литургије, Владика Амфилохије је још једном благословио све и посебно новорукоположеног оца Симеона, имењака Светог Симеона Дајбабског. Напоменуо је да је смисао Цркве Божије то што је она ту за све народе, па и за све вјере. Осврнуо се на започето обнављање манастира на Златици, рекавши да предстоји обнављање и других светиња, а нарочито манастир на Бриској Гори који је срушен од стране безбожне власти.
”Да обновимо и цркву на Ловћену. Сада подижемо и цркву Патријарха Гаврила у његовом селу Врујцима. Па сада прије него што се вратимо на Ловћен, што ће надам се бити идуће године, да подигнемо прво 20. цркву која је слетјела са Ловћена”, казао је и подсјетио на аманет Краља Николе и на положен темељац за цркву Свете Тројице између Биљарде и владиног дома, а у тој цркви требају да буду похрањене три највеће светиње Цетињског манастира.
”Све што је срушено, Црква Божија обнавља, а највише срушене људске душе затроване гријехом и другим несрећама и смртољубљем. Црква Божија васкрсава душе као што је васкрснула овај народ Божији”, рекао је Владика, напоменувши да тамо гдје има вјере има и правде и слоге и љубави. ”Кренули смо путем којим идемо вјековима”, додао је.
Затим је Његово високопреосвештенство одслужио помен слушкињи Божијој Кристини која се упокојила од леукемије, а почива крај дајбабске светиње.
