Одговорност и поштовање мера од кључног значаја за гашење епидемије

28.07.2020. год.

Заменица директора Института за јавно здравље "Милан Јовановић Батут" Дарија Кисић Тепавчевић изјавила је на конференцији за новинаре Кризног штаба за заштиту здравља становништва Републике Србије од заразне болести COVID-19 да је у последња 24 часа регистрован најмањи број новооболелих у протекле две недеље.

Кисић Тепавчевић је оценила да је ипак и даље реч о високим вредностима и поновила апел свим грађанима да сада буду најодговорнији и да поштују све превентивне мере.

Смањивање броја особа код којих је детектован вирус потврђује оно што говоримо, да се придржавамо мера и да смо на добром путу да идемо ка силазном току епидемијске криве, рекла је она, истакавши да сада треба да будемо најодговорнији и дамо све од себе да се епидемија угаси.

Такође, Кисић Тепавчевић је навела податак да је деветоро деце заражено коронавирусом смештено у КБЦ "Др Драгиша Мишовић", док се на гинекологији налази шест трудница позитивних на COVID-19.

У старом делу КЦ Ниш смештено је шесторо деце, а у Општој болници Шабац троје је на одељењу педијатрије, прецизирала је она, напоменувши да су сва деца у стабилном стању и имају блажу клиничку слику.

Заменица директора Института "Батут" је указала на то да су од свих до сада регистрованих случајева, 52,84 одсто заражених мушкарци, а 47,16 одсто су жене.

Када је реч о узрасту оболелих, она је навела да се ту види померање ка млађим групама, што директно одражава њихову већу изложеност вирусу, али и слабије придржавање мера.

Према њеним речима, међу оболелима је 2 одсто деце до 9 година, а од 10 до 19 година - 3,2 одсто.

Што се одраслих тиче, оболелих од 20 до 29 година је 13,8 одсто, од 30 до 39 година - 19,8 одсто, од 40 до 49 година - 19,85 одсто, од 50 до 59 година је 17,3 одсто, од 60 до 69 година - 13,6 процената, од 70 до 79 година - 7,1 одсто, од 80 до 89 година - 2,9 одсто и старијих од 90 година - 0,3 процента.

Кисић Тепавчевић је, одговарајући на питање новинара о одржавању предстојеће седнице Народне скупштине и забране окупљања више од 10 особа, поручила да је неопходно да се одржава минимални степен активности важних за функционисање државе, али уз поштовање свих превентивних мера.

Заменица директора Института "Батут" је објаснила да су брисеви тестова који су данас обрађени, њих 9.817, узети јуче или пре два или три дана и да нису старији, те да се време узимања бриса и објављивања резултата разликује, али не више од три дана.

Она је указала на то да се особе хоспитализују због тежине клиничке слике, без обзира на то да ли имају ПЦР налаз или не, при чему је у Београду удео оних који су хоспитализовани, а нису имали резултат поменутог теста био 40 одсто.

Кисић Тепавчевић је, на питање да ли је због тога потребно проширити списак приватних лабораторија како би се убрзала обрада тестова, нагласила да већи капацитет у тестирању значи и бољи надзор над коронавирусом.

Према њеним речима, за сада поједине приватне лабораторије имају дозволу само за брзе тестове, док је осам приватних лабораторија изразило жељу да обрађује и ПЦР тестове, али ће пре тога морати да испуне одређене услове.

Како је објаснила, свим лабораторијама које су приложиле захтев достављен је сет индикатора који морају да испуне, при чему су неке лабораторије послале потребну документацију, која се још увек обрађује.

Директорка Клиничког центра Војводине (КЦВ) Едита Стокић навела је да је у овом тренутку у тој установи хоспитализовано 312 пацијената позитивних на коронавирус.

Она је истакла да се уочава да је све већи број пацијената са тешком и веома тешком клиничком сликом, уз напомену да не постоји јединствена клиничка слика, већ да вирус развија бројне компликације.

Са аспекта клиничког лечења постоје два проблема. Први је што код пацијената који се хоспитализују, а који имају ковид, постоје и друге придружене болести, које се погоршавају и захтевају додатну терапију, упозорила је она и додала да управо због тога долази до компликација.

Према њеним речима, други, за Војводину посебан проблем, јесте то што је реч о региону са великом преваленцијом гојазности и дијабетеса типа два.

Стокић је указала на то да је гојазност фактор за забољевање од COVID-19 и додала да већа гојазност доводи до повећања шанси за хоспитализацију на интензивној нези, примену механичке вентилације и веће смртности.

Она је навела и да су у КЦВ отворени посебни бројеви телефона на које се сваког дана у периоду од 15 до 16 часова могу добити информације о стању пацијената у свакој од ковид јединица и на интензивној нези.

Директорка КЦВ је предочила да сваки пацијент, по пријему у болницу, попуњава и формулар у којем наводи ко је особа којој се може дати информација о његовом стању.

Стокић је рекла да у ковид јединицама раде и психолози, као подршка за хоспитализоване пацијенте, будући да сада проводе више времена у болници, јер је дуже време лечења, па неки захтевају и психолошку подршку.