Случај Младић: Жртвени јарац за ратне злочине НАТО савеза почињене у Југославији

Кристофер Блек, Кристофер Блек је међународни адвокат за кривичне случајеве са седиштем у Торонту


„Све је то лаж. Ово је суђење у стилу НАТО-а."

Пркосне речи генерала Младића судијама ад-хок суда за ратне злочине за бившу Југославију одјекивале су гласно и јасно на дан када су се намеравали да га осудие. Могао је да дода „али историја ће ме ослободити“ и још много тога, али главни судац, Ори, избацио га је из суднице у свом снисходљивом стилу, као да има посла са правим школарцем, уместо са човеком који је лажно оптужен за злочине које није починио.

Портпарол Министарства спољних послова, Марија Закхарова, поновила је речи генерала 23. новембра.

"Морамо поново да констатујемо да је пресуда за кривицу против Младића коју је изрекао Међународни кривични суд за бившу Југославију, наставак политизоване и пристрасне линије, која је у почетку доминирала радом Хашког трибунала."

И генерал Младић и руска влада су у праву. Документ назван „пресуда“ доказује да се документ чита као пропагандни памфлет уместо судске пресуде. На нешто више од 2500 страница трио судија непрестано изговара верзију тужилаштва о догађајима, од првог до последњег. Одбрана се помиње само у пролазу.

Хашки трибунал одбацује тврдње да је пристрасан суд, НАТО-ов суд, али они су то доказали првим сведоцима које су позвали како би поставили темељ ономе што следи. Човек по имену Ричард Батлер позван је да сведочи о општим војним стварима и политичкој структури у Босни и Републици Српксој. Представљен је као "војни аналитичар" какав јесте, али није независан. Не, у време сведочења био је члан Агенције за националну безбедност Сједињених Америчких Држава, додељен МКСЈ-у као члан особља. Дакле, први сведок против генерала Младића био је пристрасан по две тачке. Радио је за америчке обавештајне службе које су подржавале непријатеље генерала Младића и Југославије, а био је и део особља тужилаштва. Као да су НСА и тужилац истовремено ушли у оквир да сведоче против оптуженог. Батлерово сведочење игра велику улогу у суђењу, а исту улогу имао је и на суђењу генералу Крстићу.

Потом се појављује још један војни аналитичар, Рајнад Туненс, који такође ради као особље тужилаштва. Вештаци за кривична суђења требали би бити потпуно неутрални. Али не само што је деловао у име тужиоца, већ је уједно и обавештајни официр белгијске војске. Тако да имамо праву сцену на отварању суђења. Поставља се позорница, НАТО је задужен за случај. НАТО официри раде у Трибуналу. То је НАТО трибунал под маском УН-а. Према томе, кроз пресуду се никада не помињу злочини НАТО-а и злочини противничких муслиманских снага. Контекст је намерно сужен да би се добила врло уска и искривљена слика догађаја.

Пресуда се наставља детаљним изјавама сведочења сведока оптужбе. Сведоцима одбране, никада се не постављају питања у сведочењима тако детаљно. Када се одбрана посвети сведоку, све се одбацује као пристрасно ако се њихови искази не подударају са сведочењима сведока оптужбе.

А од чега се састоје докази тужилаштва? Састоји се од усменог сведочења официра НАТО-а који су били умешани у догађаје и који су у снагама УН-а радили против генерала Младића и његових снага, сведочења супротстављених војника "Армије БиХ" или њихових породица, и изјава сведока из "пресуђених чињеница", то јест „чињеница“ које друге судије у другом случају сматрају таквим, без обзира да ли су истините или неистините. Судије су много пута саопштиле да се „тврдње које одбрана наводи, ослањајући се на одређене доказе који би подржали ту тврдњу, навеле да се оне "противрече пресуђеним чињеницама и ми их одбацујемо. "

Много је случајева ослањања на "чуо сам". Поново, параграф у пресуди започиње речима: "Сведоку је речено ...". Захваљујући корумпираним правницима попут бивше канадске тужитељице Луиз Арбур, употреба гласина, чак и двоструких, биле су дозвољене као доказ у овим суђењимам а што је забрањено у остатку света, јер се сведочењем из других случајева не може потврдити или проверити њихова поузданост и тачност.