Ђукановић: Поређење Иринеја Црне Горе са НДХ наводи на закључак да Србима није било ни тако лоше 500 година под Турцима

12.07.2020. год.

"СПЦ са својим епархијама се деценијама уназад позиционира против Црне Горе"

Предсједник Црне Горе Мило Ђукановић је у инетрвјуу за Побједу рекао да је "предизборни амбијент данас битно другачији, значајно неповољнији у односу на 2016. годину, јер СПЦ тада није прешла политичку црту, нити је званична Србија тада била отворено умијешана у унутрашње ствари Црне Горе", преноси РТЦГ.

„Свакако, нису добри“, каже Ђукановић, „али Црна Гора ничим томе не доприноси. Осим што истрајава на одбрани својих националних и државних интереса. Још од времена Милошевића, званични Београд није више био умешан у унутрашња питања Црне Горе него што је данас. Без обзира што се са врха чују другачије тврдње. Кључни србски министри готово свакодневно, а често и непримереним језиком, коментаришу процесе код нас, с намером да на њих директно утичу, доказујући ваљда тако колико је Србија јака. А то у ствари сведочи о нечем другом“, рекао је Ђикановић за Побједу.

„Ретка су друштва данас у свету где верске организације и њихови лидери имају тако видљиву политичку улогу. Можда би се то на неки начин могло поредити са Ираном. Предизборни амбијент је данас битно другачији, то јест значајно неповољнији у односу на 2016. Црква није тада била прешла политичку црту, без обзира на то што се знало ко су њени фаворити, и у чијем интересу ради. Није ни званична Србија тада била тако отворено умешана у унутрашње ствари Црне Горе. Москва је сада тиша, али вероватно нема ни потребе да буде гласнија код толике галаме њених србских експонената, и у Србији и овде“, каже он.

На констатацију да је много критика упућено поводом његове идеје о стварању "Православне цркве" у Црној Гори, Ђукановић каже:

„Ми се залажемо да се током дугорочног процеса Православна црква у Црној Гори прилагоди традицији и канонском поретку. Црква треба да литургијски уједињује Црну Гору, и Црногорце и Србе, и све православне, а не да дели и завађа народ по нецрквеним и етнофилетистичким критеријумима нације или политиканства, како то ради Србска православна црква“, закључује Ђукановић.

На питање Побједе, који је стварни циљ протестних литија, Ђукановић је рекао:

"Можда је најтачније рећи да су на почетку литије биле вид притиска на власт због Закона о слободи вјероисповијести. Али све што му је претходило, и у што су се касније претвориле, свједочи да је то облик политичке борбе у намјери да се промијени власт у Црној Гори, а не закон. Готово да су на закон заборавили. У главама оних који управљају овим сценаријем смишљен је други план. Ако нема ове власти, онда нема проблема ни са законом. Нема ни свега другог што је Црна Гора остварила током новије историје, а против чега су они били: од независности и мултиетничности, до НАТО и догледне европске перспективе. Дакле, није више циљ промјена закона, него промјена власти.

Сјетимо се, то је био циљ и прије доношења закона. Уосталом, поређење Црне Горе са НДХ од стране србског патријарха Иринеја саопштено је први пут још у августу 2018. Та малоумна тврдња првог човјека СПЦ, као и она да је Србима било боље под Османлијама него данас у Црној Гори, незнавено аболира усташке злочине, и наводи на закључак да Србима није било ни тако лоше 500 година под Турцима.

Ако се пажљивије анализира, СПЦ са својим епархијама се деценијама уназад позиционира против Црне Горе. Била је против свега што је значајно важно за остваривање наших националних интереса, за шта смо имали већинску подршку на свим досадашњим изборима и на референдуму. Изгледа се једино СПЦ, и једино у Црној Гори, не придржава древне максиме да је „глас народа – глас Бога“... Нити поштује норму канонског права „који се супроти власти, супроти се наредби божијој“. Закон је усвојен зимус, а СПЦ је уствари одувијек подржавала антицрногорске снаге, као и оне њу. Да Црква не хаје за закон потврђује и чињеница да је Синод СПЦ био поднио иницијативу Уставном суду Црне Горе за оцјену његове уставности, па је убрзо повукао. То само свједочи да у врху СПЦ нема увјерености у правну основаност онога што би протестима које називају литијама хтјели „да одбране“", наводи Ђукановић за Побједу.