Нове перспективе „Јужног тока“

Радна посета Бугарској председника владе Русије Владимира Путина, која је планирана за 13. новембар, можда ће разјаснити даљу судбину гасовода „Јужни ток“. Ово питање биће једно од главних на преговорима Владимира Путина и његовог бугарског колеге Бојка Борисова. Ових дана „Гаспром“ се већ договорио с бугарском страном о припреми техничко-економског елабората за бугарску деоницу гасовода. Међутим, у случају промене позиција Софије (а оваквих преседана је већ било) Русија има и резервне варијанте маршруте – укључујући и оне преко Румуније. Тему ће наставити наш дописник Петар Искендеров.
 

У току последњих недеља ниво дискусија у вези с питањима обезбеђења енергетске безбедности Балкана је битно порастао. Судећи по свему, наступио је тренутак коначног избора. Или да се реализују већ закључени договори, или да се остане по страни, на штету сопствене пословне репутације и одрицања од средстава у износу од неколико милијарди у виду инвестиција и транзитних плаћања за руски гас.
 

Посебне сумње у овом смислу изазива управо позиција Бугарске. Подсетићемо да је она једна од првих изразила интересовање за „Јужни ток“. Још у јануару 2008. године Москва и Софија су потписале споразум о учествовању у пројекту. Забележено је да ће бугарска деоница 50% припадати националној компанији „Булгаргас“ и 50% Русији. Споразум је отворио пут за потписивање читавог низа других међународних докумената, укључујући и документа са Србијом и Бугарском, због чега је „Јужни ток“ стекао реалне обрисе.
 

У мају 2009. године „Гаспром“ је закључио допунске споразуме, којима је конкретизована реализација пројекта, с бугарском, грчком и српском енергетском компанијом. Међутим, овог лета нова влада Бугарске на челу с Бојком Борисовом зауставила је своје учествовање у пројекту, објаснивши то читавим низом узрока – од сумње у еколошку чистоћу и економску ефикасност пројекта, до потребе да у реализацији учествује конкуретски пројекат Европске Уније – „Набуко“. Сад је Софија поново пристала да  пређе на техничко-економски елаборат „Јужног тока“ – што само потврђује политичку основу њених колебања.
 

Међутим, као што се дешава у економској сфери „свето место никад није празно“. Позиција Бугарске представља додатни стимуланс за њене балканске суседе у вези с питањем придруживања „Јужном току“ – пре свега, за Румунију. Већ до краја новембра Москва и Букурешт имају намеру да припреме техничко-економске прорачуне за румунску деоницу „Јужног тока“. У споразуму о резултатима преговора одржаним 9. новембра у Москви између „Гаспрома“ и румунског „Трансгаса“ каже се да ће се ако ови прорачуни потврде ефикасност пројекта – поставити питање потписивања руско-румунског споразума између влада. Ово ће битно променити трасу маршруте и оставиће Бугарску без „Јужног тока“ и то с крајње сумњивим „Набуком“.
 

За разлику од њега, „Јужни ток“, у који толико сумњају одређени кругови у балканским државама – базира се на много солиднијим основама. Ради се о коришћењу азербејџанског гаса за попуњавање трансбалканског гасовода. Јер постојећи уговори између Москве и Бакуа претпостављају могућност продаје „Гаспрому“ свих обима гаса, који се добија у Азербејџану. Тако да за разлику од „Набука“ „Јужни поток“ има сигурнију основу горива – истакао је у интервјуу за „Глас Русије“ председник Фонда националне енергетске безбедности Константин Симонов:
 

У перспективи, Азербејџан ће чак бити у стању да повећа обим извоза свог гаса. Русија је са своје стране спремна да понуди Бакуу могућност за испоруку гаса на европско тржиште. И једна од кључних маршрута води управо преко „Јужног тока“, као најразрађенијег и најефикаснијег транзитног пута.
 

Није чудо што су своју намеру да се прикључе реализацији пројекта „Јужног тока“ поред Румуније, већ изразиле Македонија и Босна и Херцеговина. А и друге балканске земље и земље централне Европе, за разлику од Бугарске, потврђују своје раније договоре с „Гаспромом“. Тако да бугарска влада очигледно треба да пожури.