Сценарио за катастрофу
Једнострано признавање независности Косова, коју је пре неколико дана најављивао Агим Чеку и којим је пред повратак кући по ко зна који пут јуче запретио и одлазећи амбасадор Сједињених Америчких Држава у Београду Мајкл Полт, опција је које се највише боје чак и оне земље Европске уније које се залажу за независност Косова. Овај сценарио, који Американци користе као једини одговор на одбијање Русије да у Савету безбедности Уједињених нација прихвати нови предлог резолуције западних земаља који српској покрајини даје независност, у ЕУ доживљава се пре као сценарио за катастрофу него као решење за кризу, сматрају домаћи и страни аналитичари.
Оваквe претњe америчке политике, међутим, прибојавају се и у самом врху команде НАТО-a.
Извор „Политике” из врха српске власти тврди да је недавно у једном неформалном разговору велику бојазан исходом једностраног признавања независности Косова изразио и командант јужног крила НАТО-a и америчких морнаричких снага у Европи адмирал Хари Улрих. Он је српским званичницима признао да се прибојава хаоса који би у снагама НАТО-a на Косову створила ситуација у којој би, без мандата Савета безбедности УН, Америка и неке земље ЕУ признале независност. То би, како је објаснио амерички адмирал, највероватније довело до тога да земље које не признају независност повуку своје снаге са Косова и да тамо оставе војнике оних земаља које би пристале на нелегално отцепљење српске територије. То би, прибојава се адмирал, била опасна ситуација.
Отуда претња одлазећег америчког амбасадора да ће после 120 дана преговора САД, са Русијом или без ње, „наћи решење за статус Косова које ће довести до надгледане независности” делује нелогично из неколико разлога. Наиме, једино решење које САД могу да нађу без Русије је оно мимо Савета безбедности, како сада ствари стоје. У том случају то би било једнострано признање. А у случају једностраног признања нема надгледане независности, која се помиње у Ахтисаријевом плану. Такву независност, наиме, не би имао ко да надгледа. ЕУ за сада не жели да шаље своје снаге на Косово без одлуке Савета безбедности. А по свему судећи, како то слути и прибојава се и амерички адмирал, у случају једностраног признања своје снаге ће добрим делом са Косова повући и неке земље које се сада налазе тамо. Шта из тога може произаћи не усуђују се да прогнозирају ни најсмелији.
Први неформални предлози
За то време, осим вести из Брисела да су све чланице Контакт групе мишљења да коначно решење за статус Косова треба да донесе Савет безбедности, како преносе руске агенције, нема информација о неком напретку. Незваничне информације о томе да су договорени представници САД, Русије и ЕУ који ће се ангажовати у преговорима и спекулација именима међу којима се помиње и амерички изасланик за Косово Франк Визнер, не трају ни дан јер их убрзо сустижу деманти што са руске, што са америчке стране да никаквих договора још нема.
Бивши координатор државног преговарачког тима Леон Којен у интервјуу за недељник НИН изјавио је да сматра да ће преговори о Косову почети разним предлозима с европске стране, прво сигурно неформалним, да се не одустане од независности Косова, али да се она „растегне” на више фаза, које би трајале три до пет година, с тим да се истовремено убрза процес приближавања Србије Европској унији. „Таквих идеја већ има (сетимо се извештаја Балканске комисије) и Европљани ће природно почети од њих, истовремено уверавајући делове владајуће политичке коалиције у Србији да је Косово ′ипак изгубљено′, да је оно ′камен о врату Србије′, да Албанци ′никад неће пристати′ ни на шта осим независности, итд”, рекао је Којен за НИН. „Ако наша страна остане равнодушна на те аргументе и на њих одговори разложним противпредлозима, уз јасно очувано јединство садашње коалиционе владе, ствари ће ући у осетљивију и за нас изгледнију фазу”, рекао је Којен.
Којен је рекао и да би наметнута независност Косова, коју би мимо Савета безбедности УН признале Америка и ЕУ, изазвала огромну политичку нестабилност у целом региону и зауставила за дуже време европску интеграцију западног Балкана.
Још је важније, додаје Којен, што „у том случају сама Србија више не би имала ни уставних ни политичких могућности за наставак процеса прикључења Европској унији”. Свега тога свесни су и у Бриселу и поред осталог и зато у овом тренутку гледају нешто друкчије од Американаца на косовски проблем, рекао је Којен за НИН.
У то да ће Европска унија наставити процес преговора са резервом и да неће пристати на једнострано решење, верује и Милош Јовановић, сарадник Института за међународну политику и привреду.
„Шта год да уради Контакт група и шта год да одлучи то ће морати да иде преко Савета безбедности, јер је резолуција 1244 обавезујућа. Све мимо тога би водило драстичном кршењу свих међународних норми, што је, додуше, урађено када је донета одлука о бомбардовању 1999. године. Јасно је да је Запад потценио руски став, због чега су пожурили са резолуцијама у Савету безбедности, али је после шестог руског одбијања постало јасно да се процес мора изместити у Контакт групу да би се преговори наставили. Али, Савет безбедности је и даље главни играч”, каже Јовановић.
Једнострано признавање независности, потврђује Јовановић, створило би веома компликовану ситуацију на терену која не би одговарала никоме. Такав потез значио би, додаје он, позив на насиље. А тога се сви прибојавају.
„Шта би било да Албанци прогласе независност? И тада би то била подељена територија над којом не би имали пуну контролу”, процењује Јовановић.
Проглашење независности, којом је претио Чеку, када би се којим случајем за тако нешто Албанци одлучили упркос упозорењу Кондолизе Рајс да то не чине, за Албанце би било двоструко лоше. Прво зато што без САД немају подршку ни оног дела ЕУ који се сада залаже за независност, а друго јер у том случају не би имали контролу над целом територијом, тачније над севером Косова и другим српским енклавама. Тешко је поверовати да би успостављање контроле над тим територијама могло да се спроведе без насиља.
Ипак, Јовановић сматра да до самопроглашења независности скоро сигурно неће доћи, јер Албанци се на то неће одлучити без Америке, а Америка још није спремна да преузме ризик који на глобалном плану носи једнострано признавање независности Косова.
„Да је то све тако лако и једноставно, до сада би то урадили. Тренутно су наше позиције боље од албанских. Имам утисак да је за нас најгоре прошло и спреман сам да тврдим да Косово неће сигурно бити независно”, уверен је наш саговорник.
Ове своје тврдње Јовановић заснива и на чињеници да је руски став, што је јуче још једном потврдио и председник Русије Владимир Путин, и даље врло тврд по питању Косова, као и на чињеници да „САД немају шта да понуде Русима” да би одустали од Косова. Одустајање од ракетног штита и ширења НАТО-а на бивше републике Совјетског Савеза је, сматра Јовановић, ипак је превелика цена за Американце да би одржали обећање дато косовским Албанцима пре двадесетак година да ће добити своју државу.
Лоше стање на терену
Став Русије и њено мешање у проблем Косова, треба рећи, могло би да утиче повољно по Србе и на став ЕУ.
Према једној школи мишљења, која истиче да је Косово најбезбеднији полигон за повратак Русије на светску сцену као силе каква је била пре пада Берлинског зида, ова ситуација може бити и идеална прилика за ЕУ да повећа свој утицај и слогу међу чланицама разбијену током војних интервенција са америчким савезницима по свету, али и одбијањем појединих земаља да усвоје устав ЕУ. Јачање Русије, према овим спекулацијама доприноси и утицају ЕУ без које сада Америка не може да обезбеди легитимитет за своје интервенције у свету.
Оваква ситуација иде „наруку” Србији у преговорима о Косову, али под условом, упозоравају извори „Политике” из врха власти, да се одржи јединство на које је српску страну до сада морао да опомиње и Путин.
„Што се преговора тиче боље стојимо од Албанаца , али је на терену стање лоше”, каже овај високи српски функционер.
Приватизација на Косову је, истиче овај функционер, прошла без српског капитала, што нам се у будућности може „обити о главу”. Српски богаташи неће да улажу на Косову, тврди наш извор и додаје да су у неформалним разговорима неки политичари долазили на идеју да се српским тајкунима који су стекли новац у време Милошевићевог режима затражи да део сумњиво стеченог богатства уложе на Косову. То, међутим, како каже, није имао ко да предложи.
- Извор
- politika.co.yu
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...
Руске снаге су током дана извеле серију удара на инфраструктуру и индустријске објекте противника у неколико региона Украјине. Украјинске формације су, с друге стране, крстарећим ракетама Storm Shadow напале...
Исхрана на радном месту је један од кључних фактора који утичу на продуктивност, здравље и опште задовољство запослених. Квалитетни оброци не само да пружају енергију неопходну за рад, већ...
Председник Александар Вучић изјавио је да му је потврђена вест да за неколико дана САД уводе комплетне санкције против Нафтне индустрије Србије (НИС) због руског власништва. Кад је нека...
Остале новости из рубрике »