Са Русијом до 2050. године и... даље?

Неколико занимљивих изјава дали су у последње време европски чиновници. Европски комесар за енергетику Гинтер Етингер предложио је руским стручњацима да учествују у разради европске енергетске стратегије до 2050. године и подвукао је да ова стратегија треба да уважава интересе страна, као и дугогодишње искуство РФ у сфери енергетике. А нешто пре тога Генерални секретар Европске Енергетске повеље Андре Мерње изјаснио се за неопходност ревидирања документа уз уважавање предлога Русије. Чудо, па то ти је! Очигледно да се нешто мења у европској свести, примећује један од дугогодишњих преговарача у име Русије са партнерима из ЕУ у усаглашавању транзитног Протокола према Енергетској повељи, директор Института за енергетику и финансије Владимир Фејгин. Он подсећа да је још 1991. године Русија потписала документ који одређује правила игре на европским тржиштима енергената. Али Државна дума га није ратификовала, рачунајући да се Русија налази у неравноправним условима у поређењу са њеним парнтерима. Потпис Русија није опозвала, а Повеља је важила код нас у режиму привремене примене. Али данас је и она престала да важи. Зашто? Владимир Фејгин:
 

Руска страна има читав низ примедби везаних за текст Европске Енергетске повеље. Договор уз њу није тако јасно састављен документ, могуће су интерпретације читавог низа чланова. Ми смо говорили: хајде да уклонимо неодређености, да преговарамо, да адаптирамо договор савременим реалијама. Упорно су нас одбијали. Сузили смо примедбе до Протокола о транизиту који се прилаже уз Повељу. Документ је прилично лукав. На пример, он тражи од нас да изједначимо унутрашње тарифе за транспорт са тарифама за транзит и извоз. Ми већ желимо да имамо већу слободу у одређивању унутрашњих тарифа, што нам је економски корисно. Даље питање примене Протокола. Испало је да фактички он треба да делује само на руској територији, осим специјално договорених случајева. Поставља се логично питање: чему уопште такав документ? На крају се о транзиту нисмо договорили де факто и иступили смо из Повеље.
 

А ко више губи у насталој ситуацији: ЕУ или Русија?
 

Русија је престала активно да учествује у Енергетској повељи. На крају је улога повеље ослабила. Наша земља је највећи испоручилац енергената у Европу. За партнере је крајње важно: да ли ми преузимамо на себе обавезе, записане у Повељи или не. При чему важно је из разлога енергетске безбедности. Сетимо се 2009. године, прекида испорука руског гаса у Европу кривицом тадашњег украјинског руководства. Нико не жели да се преседан понови. Ево зашто сада ЕУ покушава да врати виталност Повељи као ефективном инструменту сарадње на тржишту. Да, данас се оно мења. Тамо све више стиже компримовани гас. На реду су налазишта гаса из шкриљаца. Ипак, своје увећане потребе за плавим горивом Европа и даље намерава да подмирује на рачун гаса из цевовода. А то значи претежно руског. Одатле и жеља да се успостави дијалог са Русијом. Што се тиче нашег неучествовања у повељи... Наравно, није лоше имати стабилна вишестрана правила игре. Ко пориче? Али и сада смо ми такорећи ван игре. Радимо са потрошачима на основу билатералних договора који нам сасвим одговарају. Треба узети у обзир још један моменат. Дугорочни споразум о партнерству и сарадњи са ЕУ о чијем се склапању преговара сасвим може да укључи у себе комплекс сарадње у енергетици. Једном речи, никакве пат ситуације по нас данас нема.
 

Владимир Фејгин је убеђен: ако на крају Енергетска повеља ипак буде модернизована узимајући у обзир руске предлоге, очекује је срећна судбина. Државна дума ће такав документ вероватно ратификовати. Друга је ствар што је некоме у Европи корисна управо данашња ситуација вакуума договора. Увек се може рећи: Русија је инати, не ратификује повељу, зато што не жели да отвори свој цевовод за слободни транзит гаса у Европу. Нема договора, значи, увоз руског гаса није гарантован, испоруке могу бити прекинуте у сваком тренутку. И треба смањити зависност од Русије, усмеравати инвестиције на развој алтерантивних цевовода...
 

Међународни споразум о енергетици, убеђен је наш експерт, сложено је клупко политичких и бизнис-интереса. И треба се само радовати ако енергетски дијалог између Русије и ЕУ доведе до консензуса.