Како изгледа живот таксисте који се успешно опоравио од коронавируса

02.05.2020. год.

У протеклом периоду ниво хигијене свуда је подигнут на један виши ниво. Супермаркети, фризерски салони, теретане и друге продавнице настоје да обезбеде што боље услове за своје муштерије. Исти сучај је и са такси превозницима. Такси возила данас се редовно дезинфикују, а сви возачи имају маске и рукавице. После сваке вожње задње седиште се пребрише, баш као и кваке, и спроводи се строга процедура како би путници били максимално безбедни. Међутим, иако свесни да су међу онима који су на удару нове пандемије, таксисти настављају са радом како би помогли свима којима су вожње неопходне и у овим временима, али и како би покушали колико толико да зараде за живот.

Међу онима који су се "сударили" са короном, а потом прележали болест и успешно се излечили, је и Срђан Николић, педесетогодишњи таксиста из Београда који се већ пуне 23 године бави овим послом.

Његова прича је победничка и зато нам открива како је то бити таксиста у доба короне, како се изборио са вирусом и чија помоћ му је у протеклом периоду значила.

У периоду када се велики број наших људи вратио из иностранства, погодила вас је корона. Како се данас осећате?

- Хвала Богу, сада сам добро и драго ми је да сам се брзо опоравио. Заправо, осећам се одлично. Срећом, моје стање није било критично, али није ни мало леп осећај када схватите да сте оболели од коронавируса. Заиста сам се придржавао свих превентивних мера, али као и сви остали ишао сам у куповину, излазио напоље и вирус ме је негде ухватио. Најпре сам имао температуру, затим суви кашаљ и малаксалост. Одмах сам одлучио да посетим лекара који ми је рекао да морам да проведем две недеље у изолацији, што сам и учинио. Прво нисам могао да верујем да сам заражен, онда сам полако прихватио ту чињеницу. Много ми је значила подршка супруге која ми се нашла у овом периоду, али и подршка коју су колеге показале. И драго ми је да нико од мојих колега или путника није заражен.

Како сте проводили време током карантина?

- У својој соби, углавном гледајући филмове и читајући разне занимљивости на интернету. Искористио сам ово време за неке ствари за које нисам имао времена иначе. У неким тренуцима ми је било мало досадно, али знао сам да мора тако како бих што пре оздравио.

Које мере заштите користите у свом возилу?

- У аутомобилу имам увек асепсол, а од када је кренула ова прича око коронавируса редовно сам користио алкохол за дезинфекцију површина, као и рукавице и маску. Спроводим све мере, јер је здравље путника најважније. Планирам да наставим да користим све то и у наредном периоду, без обзира на ублажавање ситуације. Морам да кажем да се путници углавном придржавају свих препоручених мера, сви носе маске и рукавице, мада има разних људи, а свако има право да ради онако како мисли да треба.

Током периода изолације, док нисте могли да радите, како сте се снашли?

- Имам ту срећу да сам део сервиса Yандеx.Таxи који је развио специјални програм помоћи са побољшаним условима за своје партнере у Србији. С обзиром на то што ми се десило, имао сам право на одређену новчану накнаду, на чему сам им захвалан. За све ове године колико радим као таксиста никад нисам добио такву врсту помоћи, а у тренуцима када има мање посла, посебно када ни немате могућност да радите и зарадите за себе и своју породицу, тако нешто и те како добро дође. Лепо је имати подршку у овим тренуцима.

Како је бити таксиста у доба короне?

- Изазовно, али се трудим максимално. Посла има све мање, а и видим да су такси станице ових дана пуне. Ја већ неко време нисам радио, али разговарам са колегама. Неки су у последњих двадесетак дана имали свега по пет вожњи дневно. Мој радни дан траје око девет сати. Излазим око 11 часова ујутро и радим до девет увече. Како живим у Сремчици, потребно ми је мало више времена док дођем до прве такси станице, неких 15 километара. Кад стигнем, онда седнем у кола и чекам. Током ове епидемије, чекам и по два, три сата док неком не затреба вожња - прича Николић.

Како успевате већ 23 године да успешно обављате овај посао?

- Када радите толико дуго без икакве пријаве или инцидента, онда је то ваљда и показатељ да добро радите посао. То је оно што ме мотивише. Ја сам неко ко воли да поприча и да се нашали са својим странкама, али све у границама пристојности. Некад се деси да особа коју возим није расположена, некад можда ја нисам расположен, али увек се трудим да сваку вожњу одрадим што професионалније.

Ко су по вашем мишљењу хероји ове епидемије?

- Лекари дефинитивно! Затим полиција, ватрогасци, али и они наизглед невидљиви људи, као што су пекари, млекари, радници у продавницама, у услужној делатности, курири, поштари...

А таксисти?

- Верујем да и међу нама таксистима има хероја. Све моје колеге које током ове ситуације возе медицинске раднике на посао, оне који морају да оду до продавница у куповину, и све оне којима је вожња неопходна су хероји. Баш као и сви други који на неки начин доприносе побољшању тренутне ситуације - закључује Николић.