Упознајте Русију: Каква су то Курилска острва за којима Јапан толико чезне?

Ова ватрена острва са вулканима, гејзирима, језерима кључале воде и црним песком предмет су ништа мање ватрених деценијских, ако не и вековних, спорова између Русије и Јапана. Ово место надземаљске лепоте истовремено је сурово окружење за живот људи.

Крајолик

Архипелаг познат као Курили чини низ од 56 острва у Тихом океану која се пружају од руског полуострва Камчатке до јапанског острва Хокаидо. Јужни део Великог Курилског низа још увек је камен спотицања у односима између Русије и Јапана. Иако је прошло већ 27 година од распада Совјетског Савеза, Москва и Токио још увек не могу да се сложе око питања коме ће у будућности припадати острва Итуруп, Кунашир, Шикотан и група острва Хабомаи, а која тренутно припадају Русији (ова територијална неслагања заправо трају преко три века). Па ипак, политичке тензије око острва слабо утичу на живот локалног становништва и он се већ деценијама одвија без значајнијих промена, пише Russia beyond.

Курилска острва су вулканског порекла. Многа села, па чак и мањи градови, налазе се буквално на падинама активних вулкана. Магла у овим пределима је врло густа, па је видљивост понекад смањена на само два метра.

Чести земљотреси, цунамији и ерупције вулкана више пута су приморали становнике острва да напусте своје домове. Из тог разлога острва су препуна напуштених кућа и на њима нема грађевина виших од 2 спрата. Недалеко од старог напуштеног светионика налазе се гробље тенкова и потопљени бункер, некада коришћен у војним операцијама.

На Курилским острвима налази се и неколико језера са кључалом водом коју загревају вулкански гасови. Једно од њих је на Кунаширу, најјужнијем острву Великог Курилског низа. Кунашир је од Јапана удаљен само 16 километара. Ближе Јапану се налази само ненасељени Мали Курилски низ. За долазак на Кунашир потребна вам је посебна дозвола, с обзиром да се ради о граничној зони.

Преко хиљаду година староседелачку популацију Курилских острва чинио је народ Аину, али он је до 19. века већ био у изумирању, а његово присуство на острвима ограничено на резервате. После пораза Јапана у Другом светском рату, преживели припадници Аину народа, њих око 200, преселили су се у Јапан.

Све до данас јапанска историја јужних Курилских острва открива се често кроз проналазак древних артефаката. На пример, предмети од старог јапанског порцелана могу се пронаћи током шетње дуж обале Кунашира.

Данас на Курилским острвима живи око 20 500 људи. Највеће острво Итуруп са градом Курилском настањује 6 409 људи и оно важи као центар свег бизниса. Нема тржни центар, али има мали биоскоп. Сва возила су јапанске производње, а острво је потпуно прекривено мрежом асфалтних путева.

Острва првенствено живе од риболова и ова индустрија је носилац читаве Курилске економије. Људи од државе примају тзв. „северни додатак”, тј. више плате како би им се компензовали тежи услови живота у суровој клими. Многи људи из копненог дела Русије овамо долазе да зараде новац и искористе привилегије, а затим се селе у места са пријатнијом климом.

Међу предностима живота на Курилским острвима је и то што уобичајени доручак садржи кавијар (који се у већем делу Русије сматра за деликатес). Сваке године Курилска острва посећују бројни туристи, мада путовање до њих спада међу најскупље у Русији, с обзиром да се често ради о великој удаљености коју морате прећи како бисте упознали ове невероватно лепе пределе.

Јекатерина Синељшчикова, Russia beyond