Подизање морала: Из ратног дневника контраадмирала Бошка Антића „Ратни дани ратне морнарице”

Седми рођендан СР Југославије Србија је прославила у ратним условима, тешко рањена али непоражена. Славље је дочекала у околностима злочиначке агресије. Данас је телевизија Тирана признала да су албански терористи са Косова и Метохије осудили лидера косметских Албанаца Ибрахима Ругову на смрт. Из Брисела је стигао извештај о потврди да НАТО агресор мобилише и обучава терористе ОВК у Албанији и Македонији за могући копнени напад на Југославију. Тачно онако како смо предвидели на Командно-штабној вежби ”Обука 97”.

Прошле ноћи агресори су трианести пут гађали Жежељев мост у Новом Саду и срушили га са седам крстарећих пројектила. Психолози упозоравају старије да очувају психичку стабилност пред децом како не би уплашили децу, то би оставило доживотне трауме на њима. У Чачку бебама не дају имена, чекају очеве и кумове да се врате са положаја.


Ракетна фрегата «Котор»

Данас са групом уметника (вајар Коста Килибарда, гуслар и хумориста Петар Склендер - Пеле) у обилазак јединица. Самном иде и група новинара. Свраћамо на бродове који су везани у Котору - патролни чамац ”Грмеч” и ракетну фрегату РФ-31 “Котор”, а потом на школском броду “Јадран” кратак куклтурно - забавни програм.

У петак, 24. априла, дат је сигнал ”Ваздушна опасност”, као и свако вече претходних дана од како је почела агресија. Као и увек посаде на бродовима су заузеле своја места. Тако је било и на патролном чамцу ”Грмеч”. Упозорење о могућности појаве авиона изнад њих добили су око 21.00 часова. У граду се чују сирене. Осматрач је најавио да се из правца Хрватске креће беспилотна летелица. Само неколико  дана касније изнад брода на висини до 5.000 метара био је циљ. Био је овај шпијун у зони дејства и са брода се дејствовало кратким рафалима. Посада је показала пуну обученост, а све ово је нашим новинарима испричао командант брода поручник корвете Милован Дрпић. Такав поступак га је обрадовао, али и нас који смо са обале гледали рафале како парају небо. На овом броду су и два добровољца - Владимир Ђурић из Смедерева и Милош Нинковић из Новог Сада. Владимир је служио свој војни рок на овом броду и стигао је поново са својим кумом Милошем, који  се када су ”зликовци”, како он каже, ”напали, неколико дана врпољио по стану. Зовнем кума, и он се исто пита: хоћемо ли код старих другова. Кажем жени: ”знаш ја и кум смо”, а она ће кратко – “знам морате да  идете, само се јавите да знамо како сте”. Тако су кумови Владимир и Милош поново на свом броду на коме су били морнари пре шест година, спријатељили се и постали кумови, а данас су главни извор морала на овом нашем ратном броду, малом, али са храбром и високоморалном посадом.

Као и све посаде бродова Ратне морнарице и посада ракетне фрегате РФ-31 ”Котор” налази се у пуном степену борбене готовости за извршење свих задатака. Видљиво је то било нашим новинарима чим смо ступили ногом на брод у Которском заливу. На броду нема никакве гужве, свако је на свом месту. Један део посаде се одмара, други гледа телевизију. Командант овог брода капетан корвете Ратко Дражић каже: ”Стално смо под неком узбуном, сви системи противваздушне одбране су задејствовани, морал људи је на изузетном нивоу. Као команданта посебно ме радује што већ у првом дејству агресора на СРЈ, а то је било овдје у Боки на Луштици, код нас на броду није било никаквог страха, панике, као што се, да будем искрен, могло очекивати. Сви људи су сабрано, војнички и професионално реаговали. Улило ми је то пуно поверења, дало вјеру у сваког појединца, сигурност и самопоуздање још су више учврстили наше редове”.

Био сам на овом броду и стекао утисак да је морал посаде на високом нивоу, да је командант пун самопоуздања и да се ничим не може уочити да је овај брод веома рентабилан циљ многобројним непријатељским борбеним системима, а да и нема баш одговарајући заштиту. Јунаци су ови наши момци. Кад је 22. априла бочно од њих налетео авион и пробио звучни зид имали су га у захвату, али ватру нису отворили да не би довели у питање безбедност древног града Котора.  Тешко је уочити унутрашње осећање ових младих људи, а свако од њих има своје мисли - командир оделења топова 20. и 30 мм Владислав Живановић има само 21 годину и брине се за оца, мајку и сестру у Сремској Митровици, Ненад Петровић из Мајданпека и Ненад Павловић из Неготина би већ били код куће да није било агресије, али оба кажу: ”Да смо и стигли кући, вратили би се сигурно да помогнемо друговима, да заједно бранимо своју земљу, своје море”. Ту је и заставник Предраг Ћирић, који има стажа колико два Ненада година живота заједно, а он каже: “Ја сам најстарији на броду, а то баш и није похвално (наравно шали се). Све своје искуство, које и није мало, преносим на ове момке и настојим да буду бољи и прецизнији него што сам ја. Ово је агресија на једну малу земљу, на њен народ, ово је срамно што чине. Пуно је цивилних разарања, то је њихова хумана стратегија. Где им је војничка част?”. Заставнику је породица у Пироту и наравно мисли су му са супругом и двоје деце. Брине за њих.

Док са командантом брода, командантом дивизиона ракетних фрегата  капетаном бојног брода Драгишом Лекићем и командантом бригаде ракетних бродова капетаном бојног брода Јованом Грбацем пијем кафу и, наравно, домаћу лозу као у свакој домаћинској кући, командант брода новинарима каже: ”Посећују нас многи. Многе видимо први пут, а они нам кажу ”Ви сте наша, народна војска, кога ћемо друго посјетити”. Драгиша и Јован су моји слушаоци из Генералнштабне школе и Школе националне одбране, па користимо прилику да се мало подсетимо на те дане, посебно на наша путовања и да се међусобно информишемо где су им данас класни другови.

 Јован Грбавац (у време агресије НАТО - а капетан бојног брода), командант Бригаде ракетних бродова

Потом одлазимо на Врмац, где је културно - забавни програм доживљај своје врсте и за мене, а поготово за војску на положајима. Врмац високо надкриљује Боку Которску и са њега се пружа диван поглед на Грбаљ и цели Тиватски залив све до Кумбора, а на северу и на Которски залив. Програм је дат на једном кружно ограђеном платоу - гувно како се то у Црној Гори зове. Војска је поседала у круг, расположени су и ни мало забринутости на лицима ових младих људи.  

Кад смо се вратили у Клуб Војске у Херцег Нови стигла је и екипа која је била у посети 108. обалској ракетној бригади. Миленко Вицо је одмах почео да пише текст под насловом ”Бојева добродошлица агресору”:

”Од првог дана агресије на нашу земљу”, пише Миленко, ”припадници Обалске ракетне бригаде, којом камандује капетан бојног брода Дане Красић, у потпуном сагласју са урођеном храброшћу својих предака, завидном перформансом савремених оруђа, допуњени властитим војничким изкуством, осматрају пучину, ”брусе” нишанске справе, дотерују ватрене положаје. Чекају агресорске бродове. Али њих нема. Крију се у безбједној завјетрини, иза кукавичких ”леђа”  НАТО авијације”.

 Лекић Драгиша (у то време капетан бојног брода),  командант Дивизиона ракетних фрегатa 

 

Међутим, ја сам пре неколико дана био у овој јединици. Красића познајем са пријемног испита за 44. класу Генералштабне школе. Тада је импоновао својом озбиљношћу, сталоженошћу и педантношћу. Повремено сам, већ као начелник Школе националне одбране, држао часове у тој класи и своје мишљење о њему задржао до данас. Такав је и данас на ратном положају. На сваком кораку ред и рад у јединици, али и мир. Иако знају да су један од главних циљева непријатељске авијације, посаде ракетних обалских система с мирноћом мењају положаје, маскирају се и мотре на море. Никаквих проблема у овој јединици нема. Ову јединицу највише посећује народ, па она је у слободарском Грбљу. Красић нам са задовољством набраја посете мештана, који нуде своје куће и угоститељске објекте, доносе поклоне војницима. Каква разлика између овог дивног народа и њихових челних људи у Републици и општинама?  Ако се игде власт одродила од свог народа онда је то овде у Црној Гори. Није лако Војсци која зна да је власт у зони коју брани против ње, али је морално чврста кад зна да је народ уз њу, а народу још лакше када зна да је његова Војска ту.

31

Ракетни систем "обала - море" (снимио Ђорђе Пражић 1996. године)

Данас је Дан државности СР Југославије, па је јавности упућено саопштење:

ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА РАТНЕ МОРНАРИЦЕ

ВРИЈЕМЕ ЗА ПАТРИОТИЗАМ

Поводом Дана државности Савезне Републике Југославије, Командант Ратне морнарице вицеадмирал Милан Зец упутио је честитку припадницима Ратне морнарице.

Свим припадницима Ратне морнарице и свим грађанима Савезне Републике Југославије ЧЕСТИТАМ ДАН ДРЖАВНОСТИ САВЕЗНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛА ВИЈЕ.

Припадници Ратне морнарице, заједно са свим припадницима Војске Југославије и грађанима наше отаџбине, прослављају, 27. април - дан када су братске републике Србија и Црна Гора ступиле у заједничку државу Савезну Републику Југославију. Наша отаџбина је настала у вртлогу рата који нам је наметнут као дио сценарија стварања ”новог свјетског поретка”. Она је резултат вјековног братства између Србије и Црне Горе.

Претходну Југославију су срушиле, уз помоћ НАТО-а, републике и народи којима никада није ни било стало до ње. Савезну Републику Југославију створиле су републике чији су народи створили и претходне државе након херојске борбе у Првом и Другом светском рату. Заједничке државе створене су као израз воље свих грађана.

Данас седам година након стварања, наши непријатељи настоје да нам сруше и ту државу и наставе са комадањем Балкана на мале државице у којима ће они имати политички, посебно економски, утицај. Због тога и подстичу и подржавају настојање сецесионистичких снага да се одвоје и на вјековној србској земљи формирају шиптарску државу. Никада њима није стало ни до шиптарске државе, ни до Шиптара, ни до људских права већ им је циљ да створе одскочну даску ка Истоку ка великим сировинским резервама нафте.

Суочени са злочиначком агресијом, наш народ и његова Војска су пружили снажан отпор технички надмоћнијем агресору, нанијевши му неочекивано високе губитке и у живој сили и у техници. При том Војска је сачувала своје људство и борбену готовост, па је спремна да се бори до коначне победе.

Ратна морнарица, као нераздвојни дио Војске Југославије и свог народа, извршава све своје задатке у одбрани територијалног мора, наше обале и приморја. Спремни смо да извршимо своје задатке. Успели смо да, и поред настојања да нас поједине снаге омету у томе, окупимо око себе све патриотски расположиве снаге и народ је уз нас.

Зна то и агресор, а знају и они који би зарад својих политичких и материјалних интереса занемарили одбрану отаџбине и уставне одредбе подвели својим законима и уредбама.

Припадници Ратне морнарице немају никакву дилему. Дуго смо се припремали за одбрану отаџбине. Сада је вријеме да на дјелу докажемо свој патриотизам и оправдамо повјерење које у нас има наш народ и тако се прикључимо строју храбрих који већ више од мјесец дана бране колијевку србског народа - Косово и Метохију и слободно небо изнад наше отаџбине.

Са жељом да одбранимо оно што нам је народ повјерио, са пуним повјерењем у Вас и са сазнањем да је народ уз нас, свима Вам желим успјешно извршавање задатака и да седми рођендан Савезне Републике Југославије прославимо у слободи, ангажујући се на отклањању последица крвавог пира агресора.

* Честитка објављена у часопису “Дан” 28. априла 1999.

Пре неколико дана написао сам текст намењен официрима за информисање, који би требали да користе у наступању пред јединицама и јавности. Упућен је у јединице данас. Он гласи:


ПОЗИВ ЦРНОГОРЦИМА НА ОДБРАНУ ОТАЏБИНЕ


Нема веће части и поноса од одбране Отаџбине, а ни веће срамоте од издаје свог народа.

Данас је угрожена слобода нашег народа, немилосрдни агресор руши села и градове по Србији, а и у Црној Гори. Жели да уништи цео један народ. Време је да делима докажемо наш патриотизам. Црногорци су то увек чинили кроз историју - никоме се нису покорили. Време је за чојство и јунаштво.

Дошло је време да Црногорци, као некада за време Петра Цетињског, пруже отпор свакој агресији. Непријатељ напада, поред војних, и индустријске објекте, школе, болнице, културне и верске установе. Нападнуте су највеће светиње србског народа - Пећка патријаршија, Дечани, Грачаница...

Вас, храбре и слободољубиве Црногорце, нема потребе да убеђујем да је неопходно да се сви супроставимо агресору, јер знам да у сваком од вас куца срце ваших предака, који су с пушком живели и умирали, за слободу свог крша давали животе и створили мит о Црногорцу јунаку. Њихови потомци не смеју окаљати то светло име.

У животу постоји само један грех - изгубити храброст, храбрости нам никада није недостајало. И данас је имамо, јер се Војска Југославије успешно супроставља технички надмоћнијем непријатељу и наноси му губитке који су га разбеснели. У свим досадашњим ратовима у историји победио је онај који има већу вољу, онај који има мотив. Ми знамо за што се боримо, непријатељски војници то не знају. Кренули су у авантуру у коју их гурају болесни умови с њиховог политичког врха. Њихов морал је нарушен, јер избегавају да дејствују, измишљају лоше временске услове, а уствари се плаше од наших противавионских система, који руше њихове моћне ловце и бомабрдере нарушавајући све епитете које су они ставили испред њих. Наши противавионци виде и невидљиве, који завршавају у ораницама наших поља и у гудурама наших планина.

Непријатељ нас може тући, може рушити, може уништавати део наше баштине, али нас никада неће победити ни покорити. Срушиће они много тога, ми ћемо изградити све то поново - кад је народ непокоран, учиниће све.

Непријатељ је разјарен, јер док су побеђивали, по њиховим мерилима, били су као вуци. Данас знају да нису извршили задатак, да нису остварили постављени циљ, па су разјарени као тигар - свет им никада неће опростити злочине које чине над нашим народом. Од сада ће сви знати с ким имају посла и какву демократију доносе, какав нови светски поредак доносе - то је светски хаос.

Свети Петар Цетињски је рекао посвађаним црногорским племенима: ”Ви радите што знате, но не знате шта радите!”. Данас би он то исто поновио непријатељу који сумануто убија народ, јер ради оно што зна, а не зна шта ради и да тиме што ради унесрећује слободан, поштен и храбар народ. Треба нам снаге да променимо оно што се променити може, храбрости да поднесемо оно што се променити не може и мудрости да разликујемо то двоје.

Приредио контраадмирал Бошко Антић,
Текст објавио Радио “Светигора” више пута