Пре 21 годину, на данашњи дан, почела је битка на Кошарама и покушај НАТО пакта да уз помоћ шиптарске пешадије пробије редове јединица Војске Југославије и изврши копнену агресију на нашу земљу, подсећа министар одбране Александар Вулин, који је данас у кругу касарне "Расина" у Крушевцу, са припадницима Министарства одбране и Војске Србије положио венац на спомен-обележје погинулим припадницима 125. моторизоване бригаде, 58. лаке пешадијске бригаде, 7. пешадијске бригаде и 53. граничног батаљона. Венац је положила и градоначелница Крушевца Јасмина Палуровић.
- Данас се сећамо оних који су нам одбранили домовину на Кошарама и на Паштрику. Данас се сећамо оних који су дали своје животе и захваљујемо онима који су живи, који су са нама. Данас говоримо о великој и славној традицији. Пре 21 годину отпочео је напад на Кошаре НАТО агресијом, последњим великим и некажењеним злочином у двадесетом веку - рекао је министар Вулин, поручивши да Србија то никада неће заборавити нити престати да памти, подсећа и пита "зашто за НАТО агресију - тај страшни злочин, нико није кажњен."
Пре 21 годину Србију смо бранили на Кошарама и на Паштрику, а данас је бранимо сећањем и својим животом, наглашава министар Вулин и поручује да од страшног вируса који нам сада прети можемо да се заштитимо, спасимо и сачувамо Србију само ако будемо показали исту храбрости и дисциплину какву су показали борци на Кошарама и на Паштрику.
- Ако будемо подједнако волели своју Србију, ако будемо били у стању да живимо за њу, ако будемо били уз своју земљу победићемо и у овој борби - рекао је министар Вулин.
Након полагања венаца министар Вулин и градоначелница Крушевца Јасмина Палуровић обишли су у касарни "Цар Лазар" спомен-собу Команде за развој Расинске бригаде, која наставља традицију херојске 125. моторизоване бригаде.
Градоначелница Палуровић рекла је да је Крушевац град традиције који чува сећање на све српске јунаке.
- Крушевац је град традиције који поштује и чува своју традицију и изузетно цени све јунаке који су допринели да, не само Крушевац, него и Србија буду слободни. Сећамо се свих жртава, али и у исто време учимо младе генерације да чувају и поштују оно што су жртве дале, а то је највредније - свој живот за слободу.
Према речима некадашњег ратног команданта 53. граничног батаљона, а садашњег начелника Управе за традицију стандард и ветеране пуковника Душка Шљиванчанина, битка на Кошарама кулминирала је 9. априла 1999. године, а заправо је почела још 1997. године, када је дошло до побуне у Републици Албанији и када је знатан број наоружања прешао у руке народа, а касније у руке терориста, као и 1998. године када су се водиле страховите борбе у рејону карауле Кошаре и на целој државној граници.
- Много је хероја било у на Кошарама и на Паштрику и 1998. и 1999. године. У контексту данашњих догађаја, поменуо бих једну категорију наших сабораца, а то су наши лекари. Колико је мени познато, 1998. и 1999. нико није подлегао повредама, а да му наши лекари нису пружили помоћ. Наши лекари долазили су до прве борбене линије тамо где возило није могло доћи - сећа се пуковник Шљиванчанин својих сабораца и цитира речи Светог Николаја Велимировића који каже да "Слава припада мученицима, а не џелатима."
У спомен-соби Команде за развој Расинске бригаде чува се сећање на формирање, ратни пут и ангажовање 125. моторизоване бригаде у борби са терористичком ОВК на територији Косова и Метохије, као и најзначајнија одликовања и признања додељена тој херојској бригади.
У време НАТО агресије 125. моторизована бригада извела је победничку битку на Кошарама, чиме је стекла државни и међународни углед и значај у одбрани СРЈ од НАТО агресије. Својом снагом и ватреним могућностима бригада је спречавала дејство терористичке ОВК, штитила објекте од виталног значаја и бранила становништво од напада терориста.
За испољену храброст, патриотизам, остварене успехе у борби, другарство и одговорност, херојску 125. моторизовану бригаду председник Републике Србије 1999. године одликовао је Орденом народног хероја.