Бајкал у зимско доба: дођеш са фотоапаратом, одеш са пуним срцем

04.04.2020. год.

Вода Бајкала се замрзава у необичним облицима и претвара острва и стрме обале у декор за снимање филма о непостојећим световима.

„Ево овде је шаман на УАЗ-у пропао под лед. Прошле године, 30. децембра. Само шест метара од обале. Када ауто нагло пропадне човек не стигне ни врата да отвори због јаког притиска воде. А ретко ко се у том шоку снађе да избије стакло“, прича Андреј (име је измењено) држећи волан обема рукама и не скидајући поглед са пута, пише Russia beyond.

Всеволод Пуља

Већ 20 минута се возимо по леду Бајкала, тражимо згодно место где би наш ниски јапански седан могао да изађе на обалу Ољхона, највећег острва на језеру. Иако је већ је фебруар, сезона вожње по леду треба званично да се отвори тек за неколико дана. Пут се већ обележава стубовима, али тај посао још није завршен тако да обичним аутомбилима није дозвољено кретање по леду.

Андрејев отац је један од овдашњих Бурјата. Родио се и провео детињство на Ољхону, а затим је сваки летњи распуст проводио овде, тако да познаје све мештане, па се зато и нама „гледа кроз прсте“. Једноставно смо обишли бетонске блокове и сишли на залеђену површину језера, а онда смо пратили санитарно возило са великом наранџастом цистерном. Оно је тешко тако да возач мора добро познавати најбезбеднију трасу. У заштићеној зона Бајкала се не може поставити септичка јама нити се могу подићи објекти за пречишћавање воде, тако да наранџаста возила често „шпартају“ по језерском леду.

Всеволод Пуља

Али ипак није свеједно. Свако мало наилазимо на дугачке пукотине преко којих ауто поскакује. Са источне стране језера је приступ потпуно блокиран јер је лед сувише танак. Ако се из Улан Удеа, главног града Бурјатије, ухвати директан правац, онда до Ољхона има само 200 километара. Али ми смо због танког леда изабрали заобилазни пут, дуж јужне обале језера па преко Иркутска, а то је укупно 750 километара.

Всеволод Пуља

Може се рећи да сам и ја једна од многих жртава инстаграм-хистерије која је захватила цео свет. Идеја да одем на чувено језеро изван сезоне обузела ме је после читаве серије ефектних фотографија које су објавили моји познаници. И нисам ја једини. Андреј прича да су овдашњи водичи, његови пријатељи, баш данас одвезли у северни део Ољхона тајландског блогера који има десет милиона пратилаца.

Цена путовања и боравка

Всеволод Пуља

Ако сте се намерили да згазите на бајкалски лед, најбоље је да дођете авионом до Иркутска. Он је ближи Москви и више авионских линија саобраћа са тим градом, што значи да је авионска карта јефтинија. Од Иркутска се аутомобилом или аутобусом за 3-4 сата стиже до Сахјурте или Куркута, одакле постоји превоз до острва. Пут је нов и живописан, пролази се поред мањих пирамида од огромног камења, толико великог да га човек не би могао померити. „То су се возачи булдозера забављали док су правили овај пут“, коментарише Андреј.

Всеволод Пуља

Најбоље је да се унапред договорите око превоза од обале до острва. То можете учинити преко туристичке агенције или директно са власником смештаја на Ољхону. Тамо свака друга кућа нуди смештај. Један леп хотелски комплекс се налази на самој обали. Ту има неколико једнаких брвнара и прилаз води је приступачан. Види се чак и цела зона за опуштање и одмор са дрвеним лежаљкама. Али нема знакова живота – нигде се не види дим. „То није изграђено по прописима. Плацеви за градњу су незаконито узурпирани. Требало је то одавно да се руши, али се очигледно још увек воде преговори са властима, јер је штета рушити такву лепоту“, објашњава мој саговорник.

Најзад нађосмо оријентир – мали једрењак накренут на бок. Овде се безбедно можемо попети на обалу. Стигосмо и до нашег смештаја. То су кућице за две-три особе. Пар електричних грејалица ради пуном паром, тако да је унутра као у сауни. Зими је смештај јефтинији него током лета. У Хужиру, највећем насељу на острву, двокреветна соба или цела кућица са доручком може да кошта од две до четири хиљаде рубаља за ноћ. Луксузније варијанте коштају по шест хиљада рубаља.

Всеволод Пуља

Цена већином подразумева доручак, а уз посебну доплату можете се договорити да добијете и ручак. Намирнице се овде купују у великом супермаркету „Добри“ у центру Хужира (тамо можете пронаћи све, па чак и белгијско пиво, додуше двоструко скупље него у Иркутску), или у било којој мањој продавници намирница, углављеној између других продавница типа „Магични сувенири“ или „Амајлије Бајкала“.

Лед

Всеволод Пуља

Ујутро наредног дана изађосмо на лед, а то је главна ставка зимског туристичког програма на Бајкалу. Ту нам седан више не може помоћи, и зато седосмо у „Собољ“, скраћени комби Андрејевог пријатеља Игора који ради овде као водич. На Бајкалу је „Собољ“ најчешћи превоз током зиме. То су висока возила за шест путника, комфорна су, топла и јефтина (просечна цена дневне екскурзије у групи је хиљаду рубаља по особи).

Всеволод Пуља

И ево, почиње чаролија. Возимо се од једног до другог бајкалског острва, прилазимо гребенима и не знамо на коју страну пре да погледамо – толико су разноврсне контуре леда у подножју бајкалских литица. Кад вода пљусне и замрзне се у покрету, или кад се замрзне талас, или кап која само што није поново пала у воду, и кад је све то сјајно и бело као млеко – то је празник за очи, изложба свих могућих врста леда!

Всеволод Пуља

Ево нас код „Три брата“. Тако се зову три стене које се издижу из воде. Над нама се надносе гроздови ледених стрела, а на литици „Успавани лав“ стоји ледени трон и на њему зараван. Идеално глатка површина језера испресецана дубоким пукотинама изненада уступа место читавом пољу ледених санти које извирују из воде под различитим угловима.

Всеволод Пуља

Ове године скоро и да нема равног и прозрачног леда. Пало је много снега па ветар није стигао да га однесе. Због тога морамо мало да се потрудимо како бисмо нашли подручја са замрзнутим мехурићима метана и леденим огледалом без снега. У томе нам помогоше кинески туристи. У даљини угледасмо разнобојни дим од бакљи. Приђосмо ближе, кад тамо у јеку фотографисање за инстаграм. Кинескиње одбациле бунде и фотографишу се на прозрачном леду у вечерњим хаљинама без леђа и рукава. Око њих се врзма асистент, маше оним бакљама и боји ваздух димом који се слаже са бојом хаљина. Фотограф скинуо објектив и прави „рафалне снимке“.

Всеволод Пуља

Оваква гужва је изузетак. Зими овде обично нема много туриста. У ово доба је „путник-намерник“ обично сам, очи у очи са ледом, снегом, леденим „пећинама“, литицама и тишином.

Ето, туриста оде да направи ефектне снимке, а доживи праву авантуру која се уреже у сећање и као визуелни угођај, али и као потпуно ново осећање. Овде се он радује стварима које му у животу иначе сметају – радује се хладном леду, мразу и јаком ветру који се поиграва са снегом.

Всеволод Пуља

Најлепше је изаћи на лед касно увече, и удаљити се од Хужира тако да његова светла не одвлаче пажњу. Ту човек може на миру да посматра звездано небо, да заустави дах и ослушкује тишину.

После извесног времена у ушима ће му обавезно одјекнути далеки, пригушени откуцаји. Такви звуци у животу обавезно доносе нешто важно и фундаментално. То су звуци бајкалског леда.

Всеволод Пуља, Russia beyond