СТО – „девизни ратови“ представљају главну претњу по глобалну економију

Светска трговачка организација звони на узбуну: „девизни ратови“ представљају највећу опасност за глобалну економију. О томе се говори у специјалном реферату, који је објављен у четвртак, а уприличен је поводом самита G20, који се отвара у Сеулу за недељу дана.

СТО истиче да се земље G20 у целини успешно противе мишљењу да прибегавају протекционизму у трговини. Међутим, незапосленост, постојање макроекономских дисбаланса и напетост на девизним тржиштима провоцирају владе на ово. Притом, главну претњу за оживљавање економије представљају „мрачни облаци“ на светском финансијском тржишту, сматрају стручњаци СТО.

„Киша“  из ових облака може бити прејака и запљуснути земље с прелазном економијом и економијом у развоју. То је признао и главни економиста Међународног монетарног фонда Оливије Бланшар. Тако је он прокоментарисао „финансијски пљусак“, који је започео након штоје Централна Банка САД у среду поново пустила у погон штампарију.  То ће повећати новчану масу с неозбезбеђеним активима за 600 милијарди долара. Ово ће изазвати прекомеран и пребрз доток новца у земље у развоју. Зато ће њихове валуте поскупети. У овим условима неминовне су поновне баријере за инвестиције са шпекулацијама и допунске мере за слабљење валута. Круг се затвара, почиње нови замајац „девизних ратова“.

Реакција је већ уследила. Многе земље с тржиштима која се формирају – од Бразила до Јужне Кореје, запретиле су да ће предузети нове мере за спречавање дотока долара. Он гура на горе њихове девизне курсеве и храни бојазан да могу бити надувани различити мехури, укључујући и мехуре цене.

Тако борба између САД и Кине за манипулацију девизним курсевима све више излази ван граница сукоба интереса двеју земаља. На самиту у Сеулу Бразил има намеру да изнесе предлог за стварање специјалног индекса валутних манипулација. Овај индикатор ће омогућити да се открију злонамерници – земље, које вештачки снижавају курсне листе ради повећања конкурентности својих економије. Узгред речено, данас је управо бразилски реал светски лидер по брзини раста курса у односу на долар.

Што се тиче рата између јуана и долара, није искључено, да може да се ради о прекрајању сегмената на светском девизном тржишту, сматра заменик директора Института Далеког Истока Сергеј Лузјањин.

Конкуренција јуана и долара постоји де-факто. Проблем је ко ће победити. Кинеско руководство би желело да стратешки, у етапама, директно или индиректно, изврши дедоларизацију светске финансијске структуре, да учини да јуан постане или светска, или регионална валута. Данас се поставља задатак реализовања пројекта: јуан – регионална валута.

Одрицање од долара и прелазак на регионалне или националне валуте у међусобним плаћањима, изгледа да многи већ разматрају као пут за оздрављење финансијске сфере. Рецимо, без било каквог политичког притиска рубаљ је у простору ЗНД већ де-факто стекао статус регионалне обрачунске јединице. Заједничко тржиште југа Латинске Америке (МЕРКОСУР) чисти простор од долара у корист националних валута. Бразил, Русија, Индија и Кина – чланови неформалног клуба БРИК, такође су долучили да обављају трговину и инвестициону сарадњу у националним валутама. Зар то није одговор миротвораца на разбуктале „девизне ратове“? Самит G20 у Селу треба да да одговор и на ово питање.