Унутарполитичка криза у Приштини: вотум неповерења Тачијевој влади

Одлука Скупштине Косова да смени владу Хашима Тачија (66 гласова „за“, уз један „против“ и два уздржана) представља још један, али нипошто и последњи чин у перманентној унутарполитичкој кризи, која је захватила Косово крајем септембра. Наиме, тада је оставку поднео председник Фатмир Сејдију, који се на тој функцији налазио од фебруара 2006. године. Он је тако реаговао на одлуку Уставног суда, који је констатовао, да је обављањем функције председника и руководиоца „Демократске лиге Косова“, која је у то време чинила владајућу коалицију, прекршен основни закон. Одговарајући захтев упутили су Уставном суду представници сада већ бившег коалиционог партнера „Лиге“ – Тачијеве Демократске партије Косова.
 

Конфликт две водеће политичке снаге у покрајини сазревао је током свих последњих месеци, па није ни чудно што су се каснији догађаји развијали по принципу ланчане реакције. Већ 18. октобра Демократска лига Косова објавила је да иступа из владајуће коалиције, и било је јасно да ће се предстојећи избори – први после једностраног проглашења независности Косова у фебруару 2008. године – претворити у борбу свих против свих. Бивши коалициони партнери, сада конкуренти, активно користе чак и спољнополитичке адуте. Поред осталог, заменик шефа Демократске партије Косова Бајрам Реџепи оптужио је „Демократску лигу Косова“ да је њен министар иностраних послова Скендер Хисени из непознатих разлога „свесно блокирао 15 признавања независности Косова“ од јула ове године. До овог тренутка једнострани акт Приштине признала је 71 држава, а при том су то у последњих пола године учиниле свега две земље – Хондурас и Кирибати.
 

Низ посланика Скупштине Косова из партије Фатмира Сејдијуа покушало је да максимално приближи датум избора. Они су потписали захтев о вотуму неповерења Тачијевом кабинету, који су иницирали „Алијанса за ново Косово“ и друге опозиционе партије, иако се формално Демократска лига Косова дистанцирала од тог захтева. И у резултату је прикупљено потребних 40 потписа – трећина од укупног броја посланика (120 људи). И сада је већ јасно да ће се уместо 13. фебруара 2011. године ванредни парламентарни избори на Косову одржати 12. децембра ове године.
 

„Алијанса за ново Косово“ је у образложењу своје иницијативе истакла, да се „руководи искључиво интересима грађана“, јер је „Косово остало без институција власти“. „Ми треба да спречимо даље продубљивање кризе“ – подвукао је један од њених посланика, Ибрахим Маколи. Међутим, на данашњем Косову ни за кога није тајна, да опозициони лидери намеравају да искористе конфликт између две водеће албанске снаге у покрајини, како би на таласу незадовољства ојачали сопствене позиције. Продубљујућа социјално-економска криза у покрајини, са нивоом незапослености скоро 50 процената, даје опозицији додатне адуте.
 

Додуше, „Алијанса за ново Косово“ изгледа сасвим умереном у контексту других снага које се боре за власт, попут „Алијансе за будућност Косова“ или покрета „Самоопределење“. На челу прве налази се бивши премијер Косова Рамуш Харадинај, против кога је Међународни кривични трибунал за бившу Југославију у јуну 2010. године покренуо већ поновљену оптужницу за извршење ратних злочина против косовских Срба у време док је био теренски командир „Ослободилачке војске Косова“. Управо „Алијанса за будућност Косова“ током свих последњих месеци незадрживо стиче популарност на таласу критике актуелних косовских власти. Члан њеног председништва Бесник Тахири ових је дана подвргнуо Тачијев кабинет жестокој, досад незабележеној критици, назвавши га „срамотом за Косово“ и ставивши му у кривицу чињеницу, да је међународна организација „Транспаренси интернешнл“ у свом последњем извештају означила Косово као „најкорумпиранију земљу“ балканског региона.
 

Што се тиче „Самоопределења“, на његовом челу је популарни омладински лидер Албин Курти. Његове присталице редовно нападају на канцеларије међународних представништава у Приштини, захтевајући хитни одлазак са Косова „окупационих снага“ у лику мисије ОУН и Европске уније. Сам господин Курти се идентификује као присталица „активног ненасилног отпора“, али стално оптужује међународне организације да су претвориле Косово у свој „протекторат“. Лидер „Самоопределења“ држи се и бескомпромисног става по питању преговора између Приштине и Београда – на чијем започињању инсистира Европска унија. Према саопштењу приштинског албанско језичког листа „Зери“, Албин Курти је обелоданио подугачки списак захтева Србији, пре испуњења којих он сматра „апсурдним“ било какве преговоре са Београдом. У тај списак уврштено је признавање независности Косова, промена устава Србије (по коме је покрајина Косово „саставни део“ њене територије), „извињење за извршене злочине“, изручење ратних злочинаца и предаја остатака несталих лица, повратак Приштини катастарских књига и пензионих фондова, „исплата компензација за причињену ратну штету“ и обустављање финансијске подршке косовским Србима. (1). Добро су познати и позиви господина Куртија на „одржавање два референдума у Албанији и на Косову, ради „решавања општеалбанских питања – у првом реду, у Македонији, Источном Косову (тако албански националисти називају општине Јужне Србије са мешовитим српско-албанским живљем – П.И.), Црне Горе и Грчке“.
 

Прве изјаве албанских лидера Косова, које су се чуле „по врућим траговима“ гласања о вотуму неповерења, сведоче о одређеној паници, која је захватила локалну политичку сцену. Водећи приштински албанско језички лист „Коха диторе“ пише, да је Тачијева влада постала архитекта сопственог пада. „Нигде у свету влада не свргава саму себе, тако што сама позива на промене...То је могуће једино на Косову“ – истиче издање. (2). А лист „Експрес“ конкретизује сценариј, који је написао лидер Демократске партије Косова: „То је онај пут, који је и хтео Хашим Тачи“, јер је управо премијер „лично инсистирао на гласању о оставци владе“ (3). Као потврдау таквог закључка лист наводи податке, да су сами посланици Демократске партије Косова гласали против сопствене владе, у време док су парламентарци из „Демократске лиге Косова“ и „Алијансе за будућност Косова“ бојкотовали гласање. Сам Тачи је изјавио „по врућим траговима“ да је „гласање чланова парламента постало гласање за будућност Косова. То је одговорна одлука, која ће означити нови почетак за државу Косово“.
 

У оваквој подели назире се и одговор на главно питање – које су то тајне опруге унутарполитичке кризе, која и даље траје на Косову, и које циљеве прате његови основни играчи. Главна опруга – то је намера водећих албанских снага покрајине да приступе промени овлашћења власти и финансијских сфера утицаја, укључујући криминална тржишта већ не на основу наметнутих од стране Запада коалиција, већ у оквирима за њих уобичајенијег самосталног деловања свих против свих. Демократска партија Косова бори се за апсолутну власт, такве циљеве имају и њени основни опоненти, истовремено самим тим повећавајући рејтинг радикалнијим лидерима - Рамушу Харадинају и Албину Куртију. Према расположивим информацијама, управо је Курти данас најпопуларнији косовски политичар – и истовремено најпожељнији за Запад у лику НАТО и Европске уније. Према томе, обећани од стране Хашима Тачија „нови почетак“ у косовској политици на делу ће постати најнепредвидивији и потенцијално најопаснији за све његове актере. А главног губитника можемо означити већ данас – то је Запад, који је тако дуго одгајао и прихрањивао албанску елиту Косова, да није ни приметио да су се његови штићеници отели контроли.
 

_____________________

Напомене:
 

[1] Zeri, 01.11.2010
 

[2] Koha Ditore, 03.11.2010.
 

[3] Express, 03.11.2010.

Петар Ахмедович ИСКЕНДЕРОВ - старији научни сарадникИнститута славистике РАН, магистар историјских наука, међународни коментатор листа«Времјановостјеј» и радиостанице«Глас Русије».