Први дан пакла: Из Ратног дневника команданта Треће армије II

„Држите се“, рекао је на крају и прекинуо везу.

Ово нису били коначни подаци, јер су дејства авијације још трајала.

И даље сам размишљао о Куршумлији и Командном месту „3“,  које је погођено са три крстареће ракете. Није прошло ни 24 часа од када сам донео одлуку о премештању Командног места из Куршумлије, а потврдило се да сам донео исправну одлуку. Не могу ни да замислим шта би се све догодило да је Командно место било поседнуто. За неколико секунди НАТО авијација би збрисала Команду Треће армије. Уништење  Команде Армије сигурно би имало утицаја на даљи ток догађаја. На том месту је  требало да се налазим и ја. Није ми било јасно како је НАТО успео да прецизно лоцира командно место  које је било добро маскирано и мали број људи је знао за њега. У сваком случају, најважније је да сам спасио животе мојих старешина и војника.               

На Командном месту Приштинског корпуса све функционише као сат. Свако ради свој посао. Читава зграда подрхтава од сваке експлозије у Приштини. Ми смо, не размишљајући о последицама, још увек били у склоништу Команде Приштинског корпуса  које није пружало никакву заштиту. Радили смо као да је у питању тактичка вежба, а не агресија највеће војне силе на свету. 

Генерал Лазаревић даје реч начелнику Обавештајног одељења,  пуковнику Трајковићу. Слушам овога човека  кога познајем још док је био у Бујановцу. Врло способан и храбар човек. Највећи део времена провео је на самој граничној линији, прикупљајући информације о непријатељским снагама.

Тренутно је говорио о активностима ШТС. ''Одмах са почетком бомбардовања, шиптарски терористи синхронизовано и на читавом простору Космета фронтално су напали наше јединице. Најјачи напади су у рејонима Косовске Митровице, на путу Глоговац–Србица, на Бајгори, планини Чичавици, на путу Приштина–Ниш код Подујева, око Малишева и Ораховца, код Суве Реке и Клине''.

Генерали Павковић и Лазаревић и пуковник Стојановић, у позадини  старији  водник Танкосић, ађутант команданта Приштинског корпуса

„Нема,  господине генерале, наше снаге су поступиле по добијеном сигналу“, рекао је и наставио: „ШТС су покушале да изненадним нападима на командна места, центре везе,  положаје артиљеријских јединица и на јединице на положајима, нанесу губитке, изазову панику међу војницима и да крену у подизање оружане побуне. Међутим, доживели су потпуно изненађење. Тек тада су схватили да су у окружењу и да им је маневар потпуно ограничен. Због тога су покушали да групишу снаге, да би на једном од праваца  пробили обруч. Међутим,  то је сада више немогуће. Што се тиче дејства НАТО агресора, имали сте прилике да лично чујете и прочитате извештаје са терена“.

„Да, нема потребе да мени то понављате, али  информишите остале.“

Док је он говорио, сетио сам се да ми је Лазаревић пре неки дан показивао на карти своју „Замисао за разбијање ШТС у рејонима Дренице, Ораховца и Суве Реке“. Све акције су планиране у садејству са јединицама МУП-а. Команда Приштинског корпуса израдила је планска документа, а на основу њих команданти бригада, борбених група и команданти одреда МУП-а  израдили су своје заповести и карте. Оставио сам генерала Лазаревића да ради са својом Командом, а ја сам отишао у Оперативни центар Приштинског корпуса да прегледам информације које су сваког тренутка пристизале из јединица, са Истуреног командног места Треће армије, Командног места Треће армије у Нишу и Нишког корпуса. 

Команда Нишког корпуса известила је да су све јединице извршиле поседање положаја и рејона за одбрану у зони Корпуса, да је извршено затварање граничних прелаза из Македоније и Бугарске,  да је Дивизион смаоходних вишецевних лансера ракета 128 мм „Огањ“ премештен у рејон  Власотинца и села Стајковце и да су преостали делови 211. оклопне бригаде кренули ка Космету. 

Генерал Николић известио је о догађају који се догодио у поподневним часовима, уочи почетка агресије  код Карауле „Цакановац“. Наши гранични органи на Караули  код Прешева  заустаставили су већу колону албанских цивила са Косова и Метохије  која је покушала да ван граничног прелаза пређе на територију Македоније. Колона трактора и кола са цивилима је враћена. Догађај је значајан јер су цивили, пре него што је почела агресија, покушали да напусте територију Косова и Метохије  и Србије. То потврђује да су албански цивили знали да ће уследити агресија, или су по наређењу ОВК напустили своја села.

Са државне границе стизали су бројни извештаји. Команда 57. граничног батаљона известила је да је  наспрам наше Карауле „Глобочица“, на македонској територији, примећена концентрнтрација око 1.000 до 1500 терориста  који се припремају да изврше напад на нашу Караулу. Предузете су мере за одбијање напада и спречавање упада на простор Космета.

Поноћ је одавно прошла. Интензитет напада НАТО авијације се није смањивао. Шиптарске терористичке снаге су нападале наше јединице у рејону Подујева, око села Брадаш, Обранџа и Лапаштица. После вишечасовних борби  јединице МУП-а, подржане од стране јединица Приштинског корпуса,  успеле су да одбију све нападе и разбију већу групу ШТС.

У обезбеђењу проходности магистралног пута од села Лужана до Доње Лапаштице, у дужини од десетак километара, полицајци су уништили више десетина бункера међусобно повезаних дубоким  рововима које су терористи ископали и користили за нападе.

Са Kомандног места Армије, у околини Ниша, начелник Штаба Стојимировић,  известио је да није у могућности да пошаље извештај Оперативном центру ГШ ВЈ о учинку првих НАТО удара,  јер није добио податке из свих јединица. Предложио је да у допунском извештају достави податке о  НАТО агресији.



Генерали Павковић и Лазаревић пред картама одлуке за одбрану