„Као и пре 21 годину, морамо да будемо сложни, јединствени, да се уздамо само и једино у себе“

Изасланик председника Републике и врховног команданта Војске Србије Александра Вучића министар одбране Александар Вулин положио је данас венац на спомен-обележје испред КБЦ „Драгиша Мишовић“, у знак сећања на погибију гардиста и пацијената у том објекту током НАТО агресије 1999. године. Венац у име припадника Војске Србије положио је начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић, саопштило је Министарство одбране Србије.

На данашњи дан, пре 21 годину, започела је НАТО агресија на нашу земљу.
 
Министар одбране Александар Вулин након церемоније полагања венаца на спомен-обележје испред КБЦ „Драгиша Мишовић“ истакао је да је НАТО агресија била последњи велики и нажалост некажњени злочин у 20. веку.
 
- Убијено је 2.500 војника, полицајаца, цивила и деце. За њих, нико никада није одговарао, за њих нико никада није рекао извини, нико никада није жалио за наше убијене војнике, полицајце. Понекад су рекли да им је жао цивила, али за убијене војнике и полицајце нико још никада није рекао да им је тешко и да је то велики злочин – нагласио је министар Вулин.


 
Према његовим речима, нико нема право да убије дете, баш као што нико нема право да убије ни војника, ни полицајца у слободној сувереној земљи.
 
- Нећемо престати да памтимо, нећемо престати да подсећамо, нећемо престати да питамо зашто је нападнута СР Југославија, зашто без одлуке Савета безебедности, зашто без било каквог упоришта у међународном праву. Пре 21 једну годину, покушали су да убију Србију, а успели су да убију међународно право. Наша земља се и даље бори да поврати своје право на простору Косова и Метохије, наша земља се и даље бори за своје право да зна ко је наредио ово страшно бомбардовање и зашто још нико није одговоран ни крив за све злочине, сва разарања, смрт и уништење – подсетио је министар Вулин.





Као и пре 21 годину, нагласио је министар одбране, и данас смо суочени са претњом физичког нестанка.
 
- Као и пре 21 годину, морамо да будемо сложни, јединствени, да се уздамо само и једино у себе, да знамо да смо ми једни другима најбољи пријатељи, и највећа брана пред несрећом и једина гаранција опстанка. Пре 21 годину, народ, војска и држава били су једно и зато смо преживели. И данас, 21 годину касније, суочени са корона вирусом, морамо да будемо једно, јер ћемо само тако преживети, да би имао ко да се сећа, да би имао ко да тражи правду, да би имао ко да се бори, морамо преживети. Срби, као и пре 21 годину, будите уз своју земљу, уз своју државу, само тако ћемо претећи и само тако ћемо оставити ову земљу и онима који долазе после нас – поручио је министар Вулин.

„У бомбардовању Србије школе и болнице не треба да буду изузетак“https://t.co/xnswSfRFZC

— ВОСТОК вести (@vostokvesti) March 24, 2020

 
На месту страдања војника Гардијске бригаде, испред болнице „Доктор Драгиша Мишовић“, у делегацији Војске Србије били су и командант Гарде генерал-мајор Миломир Тодоровић, начелник Управе за људске ресурсе бригадни генерал Саво Иришкић и начелник Управе војне полиције бригадни генерал Рајко Миловановић.
 
НАТО агресор бомбом је погодио болницу у Београду, када је погинуло седам припадника Гарде и три пацијента. Полагањем венаца испред КБЦ „Драгиша Мишовић“ обележена је годишњица почетка НАТО агресије на нашу земљу, која је започела на данашњи дан пре 21 годину.
 
НАТО агресија 19 земаља чланица западне војне алијансе под називом „Савезничка снага“ почела је увече, 24. марта 1999. године. Страдало је 3.500, а рањено и повређено више од 12.500 људи. За 78 дана, колико је трајала агресија, убијено је 2.500 цивила, међу њима 89 малишана и 1.031 припадник Војске и Полиције. Теже и лакше је рањено око 6.000 цивила, од тога 2.700 деце, као и 5.173 војника и полицајаца, а 25 особа се и данас воде као нестали.

Одлука о агресији на бившу СФРЈ донета је без одобрења Савета безбедности Уједињених нација.
 
У бомбардовању су тешко оштећени привредни објекти, школе, здравствене установе, инфраструктура, медијске куће и споменици културе. На основу података Грађевинске дирекције Србије уништена су 54 објекта путне инфраструктуре (од тога 44 моста), 18 објеката железничке инфраструктуре (17 мостова) и 148 објеката високоградње (стамбени и јавни објекти). У овој евиденцију нису уврштене привредне зграде и приватне куће.
 
Процењује се да је за 78 дана бомбардовања изручено 10-15 тона осиромашеног уранијума, који наставља да угрожава здравље грађана.
 
Припадници војске, али и народа бранили су земљу свим расположивим средствима и изборили наизглед немогуће. Дејством 3. ракетног дивизиона 250. ракетне бригаде противваздухопловне одбране Војске Југославије, оборен је чувени невидљиви амерички ловац бомбардер  Ф-117А.
 
Агресија је окончана Војнотехничким споразумом из Куманова и потписивањем Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација.
 
Дан сећања на страдале у НАТО агресији обележава се данас у командама, јединицама и установама Војске Србије, а припадници Министарства одбране и Војске Србије полагањем венаца укључиће се у обележавање Дана сећања и на локалном нивоу.