РТ: Чак би и „мали“ нуклеарни рат између Индије и Пакистана уништио глобално снабдевање храном - студија

17.03.2020. год.

Према новом истраживању, "мали" нуклеарни сукоб, односно ниског нивоа између Индије и Пакистана могла би да уништи огромне површине светског снабдевања храном, створивши катаклизмичне пожаре који би засенили Сунце током деценијеске нуклеарне зиме.

Процењује се постоји око 150 бојевих нуклеарних глава, заједничког арсенала Индије и Пакистана, што чини само делић светског арсенала, тренутно око 14.000, али чак и „ограничени“ нуклеарни рат између регионалних ривала могао би да има озбиљне последице за остатак планете, тврди се у студији објављеној у понедељак у часопису "Proceedings of the National Academy of Sciences".

"Чак би и овај регионални, ограничени рат имао разарајуће индиректне импликације широм света", рекао је Џонас Џегермајер, водећи аутор студије и истраживач на НАСА-ином Годард Институту за космичке студије.

"То би надмашило највећу глад у документованој историји."

"Не кажемо да је нуклеарни сукоб одмах иза угла. Али важно је схватити шта се може догодити."

Полазећи од своје симулације за 2025. годину, када тензије у спорном региону Кашмира прерасту у хипотетички рат, студија проучава шта би могло уследити ако обе стране испалиле укупно 100 бомби које су бачене на Хирошиму, много мање снажне од многих модерних термонуклеарних глава.

Поред непосредних страдања и уништења од самих експлозија, спектар нуспојава вероватно би годинама значајно нарушио светску климу, наводи се у студији, при чему би експлозије изазвале поћаре на огромним пространствима који би избацили око пет милиона тона чађи према стратосфери, превазилазећи "узроковане утицаје историјским сушама и ерупцијама вулкана".

Под густим покривачем дима и чађи, глобалне температуре се спуштају, шаљући приносе усева, посебно кукуруза, најчешће житарице, у спиралу на доле. Иако истраживачи верују да би пољопривреда била најгоре погођена у регионима са житарицама у северној хемисфери, на пример, широм САД-а, Европе, Русије и Кине, помало парадоксално, они сматрају да би глад била најгора на глобалном југу, где се становништво ослања на огромне вишкове хране произведених у развијеним земљама на северу.

До 70 сиромашнијих земаља са 1.3 милијарде становништва вероватно би осетило да би залихе хране пале за више од 20 процената у року од пет година, наводи се у студији. Производња кукуруза у САД-у могла би се смањити за чак 20 посто, док би Русија могла осетити смањење производње кукуруза за пола. Усеви пшенице и соје вероватно би претрпели сличну судбину.

Иако би некин регионима у Јужној Америци и Африци боље погодовала хладнија клима, то никако не би било довољно да надокнади губитке негде другде.

„Колико год да су грозни ефекти нуклеарног оружја, много више људи би могло умрети ван циљних подручја због глади“, наводи коаутор студије Алан Роболк, додавши да се такво оружје „може користити са трагичним последицама по свет“.

Извор: Восток / РТ