СЕЋАЊЕ ПОВОДОМ СМРТИ КЊИЖЕВНИКА МОМИРА ЛАЗИЋА

 СЕЋАЊЕ ПОВОДОМ СМРТИ КЊИЖЕВНИКА МОМИРА ЛАЗИЋА 

 31. ЈАНУАРА 2О20 ИЗ ОБЈАВЉЕНИХ ИНТЕРВЈУА

ЕКСКЛУЗИВНО ! ИНТЕРВЈУ  СА МОМИРОМ ЛАЗИЋЕМ КЊИЖЕВНИКОМ

 " О КУПОВИНИ И НАМЕШТАЊУ КЊИЖЕВНИХ НАГРАДА"

    Момир Лазић  књижевник и доказани србски патриота  рођен је у

26. августа 1947. године у  Сарајеву. Објављивао је поезију за

одрасле и децу  "Жега" , " Говор пене" , " Мом народу да се не

заборави ",  роман "Швабац" ; књиге  расправа "Крст завичаја" ,

"Испирање мозга" , " Образ и отаџбина " , " , "(Не)правда " ; уврштен

је у многе антологије , носилац многобројних награда, а највећа му је што је као

Србин  1990. и 1991. хапшен од стране  Туђмановог режима. Уредник

часописа  "Збиља" утемељио награду "Небојша  М. Крстић " за

родољубиву публицистику. Живи на Фрушкој Гори . Један од ретких је који

се без длаке на језику усуђује да говори о куповини и намештању

књижевних награда. Сасвим је сигурно да се и у свету књижевности,

далеко од очију јавности, посебно кад су у питању књижевне награде ,

где се додељују и велики новчани износи , играју подле игре, где су на

губитку, они најталентованији писци, јер им награду испред носа

однесе љубавница , страначки  колега или кум члана жирија.

Реците ми нешто више о куповини и намештању књижевних  награда, пошто

нико о томе јавно несме ни реч да каже ?

-Није тачно ! О томе сам јавно једини ја у Србији говорио , недавно

је изашао један мој велики интервју  у "Сведоку " , где сам затражио

да Радомир Андрић и комплетно руководство  Удружења књижевника Србије

, поднесе оставку. Ево, ја то и сад кажем , дакле он је добар писац ,

он је добар и човек , али он не уме и незна да ради тај посао који

ради. Да би се водило једно Удружење књижевника човек мора бити видра,

мора бити менаџер , мора познавати многе ствари , а он то не може, он

то не уме и он то незна. Њему би боље пошто је добио националну

пензију , ја мислим  они су се сви тамо сместили у тим националним

пензијама , добили што треба, а дал су заслужили то је друга прилика,

ја знам  да многи нису и треба да се повуче кући и да ради.  Наравно,

ми смо  земља која има  највише књижевних награда  у Европи , свету.

Свако село од  Мрчајеваца до незнам тамо  неког села има своју

књижевну награду  . Имамо преко хиљаду чланова Удружења књижевника

Србије , од тога имамо неколико стотина неписмених људи . Треба

направити ревизију Удружења књижевника Србије , а те награде ја теби ,

ти мени , то је у задњих двадесет година постало нормалност  и жирији се

 уопште не .мењају . Намештање награда је постало саставни део

књижевног живота и то је оно што је трагично , јер нам у томе промичу

многи паметни , многи   добри писци . Нажалост ми  имамо и поделу

писаца, имамо два Удружења , имамо Србско књижевно друштво  које се

одвојило 2000. године , где су били такозвани европејци а остало је

ово национално , ово национално какво је сад и овако накарадно оно још

увек у себи има те националне приоритете који су значајни , али ту

треба направити велику сечу у том смилу да дођу млади људи у управу ,

да дођу људи који имају визију  Удружења књижевника Србије и то

националну, духовну визију.

 Шта предлажете ?!

 - Не може се Србија као држава никад под милим Богом подизати, нити

може стати на  своје ноге ако се не изврши духовна обнова  србског

народа.  А духовну обнову србског народа, мора управо  једним својим

делом да врши Удружење књижевника Србије . Оно је сад далеко од тога.

Ми смо имали  Јанковића пре две године , који је вратио  Ракићеву

награду., а то што је добио са једном чланицом није битно сад уопште

која је то госпођа , али систем је ти си мени урадио ово , ја сам теби

урадио ово , е могу ли добити ту награду ? Међутим, кад се прочитају

књиге тих људи који су добили ту  награду , оне наравно то не

завређују .Сигурно је да садашње Удружење књижевника  има велике

писце, као што су Добрица  Ћосић , као што је Матија Бећковић , као

што је Радомир Раша Смиљанић и многи други. А то су људи који су се

повукли , они имају свој реноме, они имају свје име , њих те ствари у

Удружењу апсолутно више не интересују . Дођу само у појединим

случајевима, кад се деле неке значајније награде, али  добро је да су

остали у Удружењу. Дакле , Удружење књижевника Србије треба да доживи

једну тоталну ревизију , где ће доћи једна средња добра генерација

млађих писаца који ће узети ствар у своје руке и  из овог блата

извлачити садашњу ситуацију.

Има ли плагијатора у свету књижевности код нас, колико сте упућени у

таква дешавања?

- Плагијатори су више присутни у тим политичким , научним круговима ,

сви ти људи који имају највише доктората на кугли земаљској, нема на

чему се више није докторирало од лептира, па до купуса, на доброј

ракији итд . Наравно, користе се разне књиге, преписује се итд.  Што

се тиче књижевностикод нас  не би се баш могло рећи о плагијатима , а

што се мене тиче ја не знам да је тако нешто  до сада у тој мери

рађено , да би се могло око тога говорити.  Наравно постоје људи,

којима су неки писци ближи , па покушавају да нађу смисао  њиховог

језика, размишљања , то је сад нешто друго  није плагијат. , то је

један  однос према ономе што неко пише. Што се тиче света, то не знам

да ли има тих плагијата, али код нас  нема таквих неких примера

екстремних о којима би се могло говорити

Говори се да је улазница за Удружење књижевника Србије , чланска карта

појединих политичких партија у овом случају,  конкретно, СПО-е , а где

има дима има и ватре, као и да постоји ценовник, односно да поједини

чланови  комисије примају трећеразредне писце у чланство за одређену

новчану надокнаду. Верујте ли у то или....

- Ја сам  био дуго времена и подпредседник комисије и члан комисије и

морам да кажем  да док сам ја био у тој комисији , да је та комисија

радила  онако како треба.  Међутим, тачно је да одређени председници

имају право на своје предлоге , тачно је да предлажу и своје људе  и

то не можете никада искоренити. Дал неко добија за то новац ил не

добија  то ви не можете нигде видети , ал  да имате полуписмене људе

који су примљени у Удружење књижевника и чије дело не вреди ништа, тог

има .Значи , то онда говори о овоме што сте ви питали да постоје неки

начини да се вероватно и на такве начине који се не могу доказати људи

примају у УКС. Бити члан удружења књижевника Србије то је част , значи

ви улазите у једну националну структуру живота књижевног  једне земље,

постајете неко ко треба нешто лепо да чини за своју земљу . Међутим,

ја знам многе чланве УКС , који то уопште не заслужују да буду.

Правити сад ревизију то је тешко знате , ја први никада се не бих

бавио тим  послом,али бих неким другим , а то је да бих направио такву

комисију УКС где нико не би могао да прође чланство, а да нема

неколико добрих књига , да нема добре књижевне критике , да није већ

направио једну књижевну каријеру и да улазак у Удружење књижевника

буде круна његовог рада.

Реците ми, да ли писцима место је у политици?

- Писцима никада није место директно у политици , али политика је

саставни део живота , писци су људи који размишљају , писци су људи

који мисле . Добрица Ћосић је био председник државе , не зато што је

био писац, него зато  што је био паметан човек и сасвим је логично да

је  он као такав био председник државе, радио је свој посао, радио

га је врло успешно , радио га је врло добро. Дакле, ми смо имали кроз

историју имали смо писце који су били амбасадори  и то изузетни

амбасадори  Андрић је био, Ракић је био и сад да не набрајам , имали

смо сад  Басару ал  он то што је  радио нема везе са послом који је

 обављао . Дакле, то је то сад кад имамо  одређене писце , који су део

власти , па их власт награђује зато што су у одређеном тренутку

повукли  део народа за собом , као што су ови европејци о којима сад

ми причамо. Један од таквих европејаца је и Басара. Дакле, писцима не

би трбало бити директно  место у власти, односно у политици , а не

може писац бити изван друштва , он мора да каже, он мора да мисли

,дакле он би требао да делује ил не би требао бити директно у Извршној

Влади. Неко да, а неко не може , Добрица је то могао бити са једним

огромним искуством  итд, ови други људи врло тешко.

О Косову?

- Косово што се мене тиче, Косово се већ дуго продаје , а са овом

новом влашћу ми доживљавамо катастрофу и катаклизму , јер на силу ова