Ако хоћеш да ти лажов исприча истиниту причу, онда би требало да затражиш од њега да преприча догађај наопачке, односно од краја ка почетку. То је поуздан начин да сам себе улови у клопку и, напослетку, каже све како је заиста било. Тако тврди (уколико не лаже!) познати психолог Алберт Вриј, професор Универзитета у Портсмауту и један од највећих светских стручњака за психологију сведочења. Његова теорија требало би да покаже да и најокорелији лажов тешко излази на крај с противречностима до којих доводи прича испричана од краја. Хронолошки след догађаја омогућава да се одређени догађаји једноставно искрену. Дакле, уколико се след догађаја поремети, скршиће се и темељи дворца лажи.
Објашњење је једноставно. Свако од нас познаје бар неколико особа склоних лагаријама или бар оне који избегавају да кажу истину. Биле велике или мале, лажи увек захтевају одређени „ментални напор”, а кад изненадимо лажова захтевом да нам ствари исприча од краја, изазваћемо код њега неку врсту стреса. Исход је мноштво нелогичности у причи и, на крају, нешто слично истини. Тачније, једну врсту разрешења.
То је, дакле, теорија. Да би је доказао, професор Вриј извршио је својеврсни оглед. Замолио је чак 290 полицајаца да погледају видео снимке „испита” двеста педесеторо студената. Од извесног броја њих тражено је да лажно говоре о неком догађају или да погрешно одговоре на питање из градива. У првом делу истраживања, полицајци су гледали снимке студентских одговора, али без тона, покушавајући да у њиховој мимици и покретима препознају који су лажови. Затим су слушали само снимак звука, с истоветном намером. Потом су све и слушали и гледали. У 42 одсто случајева установили су који су студенти лагали. Напослетку, било им је допуштено да их пропитају на други начин: замолили су их да испричају све, од краја ка почетку. Лажови су се збунили. У више од шездесет одсто случајева, овим начином утврђивања истине - они су раскринкани.