Подгорица: Имамо поједине хибридне агресоре у окружењу и унутар наше државе, оличене у вјерским заједницама и политичким партијама

20.01.2020. год.

"Црна Гора је од обнове независности била под утицајем разних хибридних активности, које су нарочито биле интензивне непосредно прије и за вријеме најважнијих политичких процеса у земљи, попут парламентарних избора у октобру 2016. и приступања Црне Горе НАТО савезу у јуну 2017. године" рекао је министар одбране Црне Горе Предраг Бошковић.

"Све ове активности доминантно су биле концентрисане на политички, информациони и сајбер домен."

"С обзиром на то да је текућа година изборна, већ смо свједоци пораста малициозних активности, у првом реду дезинформационих кампања о разним битним политичким, економским и друштвеним темама, којима се настоје дискредитовати највиши политички званичници и изазвати немир и несигурност у јавности, као и сајбер напади на информационе системе државне администрације и средства јавног информисања", рекао је Бошковић у интервјуу Дневним новинама.

"У прилог таквом развоју догађаја говори и оркестрирана кампања покренута од стране одређеног броја медија у земљи, региону и шире, у којима се тенденциозно извјештава о недавно усвојеном Закону о слободи вјероисповијести и увјерења и правном положају вјерских заједница, која има за циљ дестабилизацију политичке и безбједносне ситуације у земљи."

“Оно што Црну Гору чини специфичном и осјетљивом на овакве ударе у односу на неке друге државе јесте што ми имамо поједине хибридне агресоре у окружењу и унутар наше државе, оличене у политичким партијама, невладиним организацијама, вјерским заједницама и појединцима који добровољно или под притиском изигравају улогу тројанског коња у друштвеном и политичком животу Црне Горе“, каже Бошковић.

Говорећи о Закону о слободи вјероисповијести, Бошковић је рекао да "Црна Гора као демократска држава има уставну, међународно-правну и историјску одговорност да сва питања у вези са слободом вјероисповијести уреди модерним законом, по највишим међународним стандардима".

"Усвајање новог закона, који ће уредити корпус вјерских права и слобода, а посебно положај вјерских заједница и њихових односа са државом, у складу са уставним одредбама и правном тековином ЕУ, било је неопходно. Њиме је замијењен закон из 1977. године, који више не одговара ни времену, а ни приликама. Новим Законом се прије свега утврђују важна питања културног идентитета грађанске Црне Горе: докле досежу права и обавезе вјерских заједница, регулише се процедура регистрације, односно евиденције вјерских заједница и на јасан и транспарентан начин рјешава питање државне имовине, што је у интересу свих грађана Црне Горе. На изборима смо добили подршку и мандат грађана да ово питање, заједно са осталим, ријешимо у духу очувања Уставом загарантоване грађанске Црне Горе. Ово јесте јако битан тренутак за Црну Гору и она је изложена застрашујућим нападима који негирају и њено постојање", рекао је Бошковић.