Шта је све Радио-телевизији Србије било важније од Дана Републике (Српске)

13.01.2020. год.

НА Дан Републике Српске, 9. јануара, Јавни сервис Србије није директно преносио свечаност у Бањој Луци, коју је званично подржала Република Србија, а у програму учествовали изасланик председника Србије, председница и чланови српске владе, начелник Генералштаба Војске Србије и, наравно, Његова светост патријарх србски господин Иринеј, дакле србска држава у пуном државном и конфесионалном капацитету, како и доличи.

Овај вишеструко симболички чин био је испуњен подсећањима на драматичну ноћ уочи Светог Стефана 1992. године, када је рођена нова србска држава, о чему је говорио учесник овог догађаја, актуелни члан Председништва БиХ Милорад Додик, подсећајући на мученички пут целог једног поколења до остварења свог сна о слободи, миру и достојанству. Глумац Милош Биковић изговорио је сјајну беседу, која је преко ноћи постала медијски хит. Могло се још много видети и научити у директном преносу ових догађаја који су од РТРС преузеле неслужбене електронске агенције.

Али Јавни сервис Србије имао је и овом приликом своје приоритете: на његовом програму била је Марина Абрамовић и њен разговор с чистачицом. Као што је раније био случај да се директни пренос свечаности поводом осам векова аутокефалности Српске православне цркве прекида и маргинализује да би се дала реч неком Сорошевом чаушу, који се шепурио у „Упитнику“.

ОХР: Прослава Дана Републике Српске представља непоштовање владавине права и судских одлукаhttps://t.co/JYxHTTjRlA
— VOSTOK vesti (@vostokvesti) January 12, 2020

А главни ТВ Дневник Јавног сервиса увече 9. јануара је уредно известио о прослави у Бањој Луци, не пропустивши да подвуче (исто као и Н1) да је Уставни суд БиХ (три странца и два Бошњака) ономад забранио овај празник србског народа. Одмах затим на екрану РТС појавио се – веровали или не! – Шефик Џаферовић, који је гледаоцима Јавног сервиса Србије објаснио: „Прослава 9. јануара је кривично дело! То је датум од када почињу геноцид и масовна страдања у БиХ. Сви се морају суочити с овим чињеницама. Позивам институције да раде свој посао.“ Све је то последица исте уређивачке политике садашње врхушке РТС-а, која директно гура прст у око србским државним и националним интересима, због којих постоји и чије новце немилице троши.

Још један сјајан пример: вече уочи Светог Стефана, 8. јануара, ударни Дневник РТС бираним речима извештавао је са спокојног, празног трга у Подгорици, као да нисмо знали шта се у исто време дешавало широм Црне Горе. Утисак да је сада све у најбољем реду и да је Милов закон, напокон, нормално ступио на снагу. Дописница Јавног сервиса је одмах затим дала реч посланику ДПС, неком Секулићу, који је похвалио овај чин и одмах се упитао шта коме може да смета чињеница што ће закон омогућити да храмове СПЦ равноправно користе и друге верске заједнице? Па шта је ту чудно ако знамо да су „верске објекте“ градили сви држављани Црне Горе (рецимо, катедрални храм Светог Саве на Михољској превлаци, који су грађани Монтенегра подигли пре осам векова, кад није било ни њих ни катастра у Тивту, ни Тивта, ни Монтенегра нити државе Црне Горе?).

Шта хоће да нам саопшти Јавни сервис Србије гурајући нам под нос (или директно „у око“) оваква „јавна мишљења“? Да ли грађани Србије плаћају свој Јавни сервис да би им на њему дрско солили памет зенички „главосијек“ и Милова пендрек-демократија? Слобода мишљења? Објективност? У босанском лонцу или у земљи која хапси пола свог парламента да би у глуво доба извикала један отимачки закон?

Једном речју, у часовима пресудним за опстанак србског народа Јавни сервис Србије, извештајима из Подгорице и Бање Луке, служи свима само не грађанима Србије. Док недаровито глуми објективност, а притом испод жита ради шта може у корист српске штете, његове претплатнике широм Србије са лица места директно, непристрасно и бесплатно извештава професионална електронска агенција Спутњик. Готово све из Црне Горе и Републике Српске видели смо посредством агилног Спутњика, на интернету. Како год била тачна, врхунски обучена и ажурна, ова руска агенција чини оно што не чини или не жели да чини званична србска телевизија. Може ли се замерити Спутњику што се ставља у службу „нашег права да знамо све“?

Божидар Зечевић, Фронтал