Предизборна „гужва на десници” – чије су шансе највеће?

Уочи редовних парламентарних избора, које ће један део опозиционих странака бојкотовати, највећа “гужва” створила се десно од центра, што је, према оцени аналитичара, у складу са светским “популистичким трендовима”, а истовремено показује да је бирачко тело у Србији и даље углавном конзервативно орјентисано.

Међу десничарима, по оцени Бојана Клачара из ЦеСИД-а, немају сви једнаке шансе да пређу цензус и уђу у парламент, а током кампање, како каже, очекује се и појачани десничарски наратив.

“Без икакве дилеме, две најозбиљније десничарске странке су СПАС Александра Шапића и Србска радикална странка. То су свакако странке које имају најбоље шансе да пређу цензус на следећим изборима. Што се тиче осталих, било да говоримо о ДС С или, рецимо, о Србској десници, оне се не налазе у позицији са које могу да рачунају на озбиљне резултате”, рекао је Клачар за Танјуг.

Ипак, каже Клачар, до избора има довољно времена да се те странке укрупне и да, можда, у некој заједничкој сарадњи направе озбиљнији резултат, мада су шансе за то мале.

Према његовој процени, десничарске странке неће имати превелики уплив у националном парламенту, али је могуће да се то догоди на локалу, где су им веће шансе за прелазак цензуса.

Самим тим, утицај десничарских странака после избора, не нужно на националном ниову, колико на локалним, биће већи, оцењује Клачар.

Све то значи две ствари, каже Клачар – једна је да део бирача неће имати адекватну заступљеност, јер ће странке за које би они гласали бојкотовати изборе, а друго је да појава десничарских странака може значити успоравање евроинтеграција:

“Појава таквих десничарских странака којима иду на руку спољашње прилике може значити успоравање напретка ка ЕУ, а такође и јачи проруски утицај, него што је то за српске прилике неопходно”, рекао је Клачар и додао да за Србију јесте важна сарадња са Русијом, али је стратешки циљ земље улазак у ЕУ.

Као добру околности, Клачар види то што СНС има довољно капацитета да те потенцијалне “штетне утицаје” деснице амортизује.

“Међутим, једном када нека странка уђе у парламент, она постаје снажнија него што је била до тада. Самим тим она добија мало јачи ветар у леђа, него што га има као ванпарламентарна странка. Оног момента када те странке постану део институција или део неких коалиција, онда постају институционални актер, који утиче на политичке процесе, а ја нисам сигуран да је то добро за србско друштво”, рекао је Клачар.

И међу десничарима, као и код дела опозиције која ће бојкотвати изборе, све чешће се, највероватније због велике конкуренције, помињу “сујете”, “прозивке” ко је лажна, а ко права десница, али и оптужбе да иза појединих од њих стоји власт.

За Вјерицу Радету из Српске радикалне странке подела на леве и десне је одавно превазиђена и данас, по њеном мишљењу, постоје патриотске и глобалистичке странке, а радикали су, истиче, патриотска и антиглобалистичка организација, која има развијену “социјалну свест”.

“Што се тиче тих ”странчица” које се појављују, то је, као и увек до сада, продукт режима, и ми не осећамо да нас они на било који начин угрожавају. Ми смо странка са традицијом од 30 година, са политичким програмом, и једино што од режима тражимо је да таквим ”странчицама” не прикупља потписе да би их регистровали и да им не прикупљају потписе приликом изборне кампање, што се десило на локалу у Медвеђи”, каже Радета.

Улазак радикала у парламент за њу се уопште не доводи у питање.

За Двери, Радета пита да ли још увек постоје, јер су, каже, “потпуно у саставу Савеза за Србију”, док за Српску десницу каже да је “карикатура од странке”.

Иван Костић из Двери сматра да се тај покрет од других разликује по томе што су били одлучна опозиција председнику Александру Вучићу и што су, како наводи, кроз скупштински рад, доказали да се боре за праве вредности националног карактера.

“Не бих то назвао десничарским вредностима, то су традиционалне, породичне, националне вредности, за које сматрам да их и даље већина народа у Србији подржава”, каже Костић за Танјуг.

И он тврди да некима власт помаже, и да у будућем сазиву парламента одређене политичке организације могу бити само “фигура”.

Не мисли да ће бојкот избора утицати на будућност Двери, јер, како каже, покрет има бираче који су му лојални.

На питање да ли је покрету направио проблем улазак у Савез за Србију у коме су и странке са којима не деле исте вредности, Костић напомиње да је одређени број патриотски настројених бирача био изненађен уласком Двери у СзС, као и да у самом Савезу има оних, конкретно из Демократске странке, који јавно критикују ставове Двери по питању Сребренице, миграната…уместо, каже, да буду солидарни.

Оцењује да је то непотребно, јер је реч о техничкој коалицији која би окупљањем добила снагу да смени власт.

За Мишу Вацића, председника Српске деснице, Двери су “лажни десничари”, радикали “уморни”, а СПАС, каже, никада није ни био десница.

“Не постаје се патриота тако што ставиш префикс патриотски у назив странке”, каже Вацић.

Он одбацује критике да иза Српске деснице стоји власт и да им СНС прикупља потписе и “лопту пребацује у двориште” Бошка Обрадовића:

“Мислим да је свима јасно да понашање Бошка Обрадовића, којег нико не хапси мора да буде у договору са неким из режима”, каже Вацић.

Уверен је да цензус на предстојећим изборима за њих “уопште није упитан”, позивајући се на резултате последњих локалних избора у Медвеђи, где је његова странка добила 6,52 одсто гласова.

“Ми желимо да србски националисти наступе јединствено и залагаћемо се за то, али то не зависи само од мене, већ и од сујете других лидера, али сам врло скептичан, пошто њихове досадашње изјаве не говоре у прилог томе”, рекао је Вацић за Танјуг.

Танјуг