Најлуксузнији руски воз „Златни орао“

Колико су успешни били покушаји да се пронађу скровишта и тајни подземни ходници у најпознатијој тврђави Европе?

Московски кремљ, највећа сачувана тврђава у Европи, крије у себи многе тајне. Многе генерације истраживача су покушавале да их одгонетну. Да ли се испод Кремља налази библиотека Ивана Грозног? Постоје ли подземни ходници који воде у друге делове града? О томе пише Russia beyond.

1. Тајни подземни ходник до реке 

Тајницка кула Московског кремља.

Наталија Филатова (CC BY 3.0)

Свака средњовековна тврђава је имала тајне стазе и пролазе. Кремљ у том погледу није био изузетак. Када је тврђава подигнута у њој су свакако постојали скривени тунели за скупљање воде. Нису сачуване ни зидине првобитног Кремља, ни оног који је Димитрије Донски направио од белог камена. Садашњи Кремљ је из доба Ивана Великог. Крајем 15. века ова тврђава је већ била застарела за ратовање јер су њене зидине и куле биле оштећене у опсадама и пожарима, тако да нису могле издржати притисак непријатеља. Иван је позвао италијанске неимаре који су подигли зидове и куле од цигле, саградили храмове и дворац за великог кнеза. Управо су Италијани и направили једноставне подземне објекте у Кремљу, потребне свакој тврђави.

Хипотетичка шема конструкције тајног бунара у Тајницкој кули.

Archive photo

Испод Тајницке куле је 1485. године направљено скровиште чија намена није позната. Оно је откривено у 17. веку, али тада већ није било приступачно, јер су степеници били изломљени, зидови су се обрушили а затворена врата затрпана шутом. Када је скровиште 1826. године било пуно воде и остављено без поклопца, у њему се удавио чувар. Већина историчара сматра да је то и био један од кремаљских бунара.

2. „Слушне“ коморе 

Велики подземни систем са водом испод Москве.

Legion Media

Архитекта Иља Бондаренко је 1918. године истраживао Кремљ и написао да је у једној кули „направљено скровиште као превентива од поткопавања“. Поткопавање је било делотворан начин освајања моћних и неприступачних тврђава попут Кремља. Споља су поткопавани темељи и испод њих је постављан експлозив који може оштетити зидине. Средство против поткопавања биле су „слушне“ коморе испод темеља. Прокопавале су се са унутрашње стране тврђаве. На крају комора је био мали „слушни“ отвор поред зидина, тако да се изнутра могло чути кад непријатељ поткопава зидине, а затим би покушај био осујећен. У Псковском кремљу је, на пример, сачувано најмање 20 таквих слушних комора. Има их и у Московском кремљу.

3. Тамнице 

Степенице у подземљу замка, мистериозни тунел.

Legion Media

Подземна просторија испод Беклемишевске куле од 1525. се користила као тамница и мучилиште. Иван Грозни је наредио да се у ту тамницу баци његов непријатељ Андреј Ховански. Суседна Кула Константина и Јелене спојена је са Беклемишевском кулом подземним пролазом који је у целини претворен у тамницу (те просторије су укупно дугачке око 170 метара).

Аутор Михаил Пиљајев је у 19. веку у књизи „Стара Москва“ описао „скривени ходник са уским прозорчићима где су везаних уста лежали заточеници осуђени на мучење. Уста су им одвезивана само кад је требало да одговоре на питање или да узму оскудну храну. Били су приковани за зид у који су укуцане гвоздене алке“. А близу храма Светих Архангела некада су биле подземне просторије за црквене дужнике, где су они седели на пањевима приковани ланцима. Ти подруми постоје и данас. У њима се чувају посмртни остаци московских кнегиња и царица који су спасени приликом рушења манастира Вазнесења Господњег у Кремљу 1929. године.

4. Скровишта за чување драгоцености 

Ћуп и садржај ћупа – ризница новца из доба Василија III (do 1612. године) на изложби „Нове ризнице Кремља“ постављене у Звонику на Саборном тргу Московског кремља. Благо из 17. века је пронађено у центру Москве за време грађевинских радова.

Владимир Вјаткин/Sputnik

Једна од великих предности каменог Кремља састојала се у томе што би чак и у случају пожара драгоцености биле сачуване. Приликом ископавања испод Благовештењског храма је 1840. године пронађен тајни пролаз, подруми од цигле и белог камена, и четири подземна скровишта која се протежу 40-50 метара, од Грановите палате до Храма Благовештења. Подрум храма је био намењен за чување драгоцености које припадају великим кнезовима. Кнез Николај Шчербатов је као археолог 1894. године овде вршио ископине и очигледно је наишао на свод тог скровишта. У близини је пронашао рушевине Ризнице московских кнезова, подигнуте 1484. године.

5. Библиотека Ивана Грозног 

Рукописна књига „Духовни лек“, 17. век. Патријархове одаје. Државни историјско-културни музеј „Московски кремљ“.

Владимир Вдовин/Sputnik

Московски кнез Василиј III је 1518. године позвао у Русију ученог монаха Максима Грка да преводи богослужбене књиге. Максим је уједно систематизовао и допунио библиотеку Василија III. Она је послужила као основа за библиотеку његовог сина, Ивана Грозног. Цар Иван је током 1560-их показао библиотеку пастору Јохану Ветерману, а овај ју је описао као врло драгоцену ризницу смештену испод Кремља, у подрумима са сводовима. Од тада људи траже ову библиотеку. Истраживачи претпостављају да се у њој могу налазити баснословно вредне књиге из библиотеке Софије Палеолог, бабе Ивана Грозног и рођаке последњег византијског императора Константина XI Палеолога.

Прва већа археолошка ископавања у потрази за библиотеком обавио је крајем 19. века филолог Едуард Тремер, који се надао да скровиште може бити испод Теремног дворца. Током 1930-их се и археолог Игнатиј Стељецки загрејао за ту идеју. Он је издејствовао дозволу власти и обавио мноштво ископавања на различитим местима у Кремљу, понекад доводећи у питање безбедност објеката. Стељецки је пронашао мноштво затрпаних и зазиданих ходника који воде у непознатом правцу, али није открио одаје са библиотеком. Испод Теремног дворца су 1963. године заиста пронађени ходници, али они ни до данас нису рашчишћени. Од тада се није трагало за библиотеком, мада многи истраживачи сматрају да она постоји.

6. Метро 2 

Тунел Волгоградског подземног трамваја.

Кирил Брага/Sputnik

Пре свега треба рећи да Метро 2, односно подземни транспортни систем за мобилизацију, заиста постоји. То је у интервјуу 2006. године потврдио први градоначелник постсовјетске Москве Гаврил Попов. Метро 2 је вероватно направљен истовремено са Московским метроом, или нешто касније. Био је предвиђен за хитну саобраћајну везу између најважнијих одбрамбених и административних објеката Москве (и за евакуацију људства најважнијих државних установа у случају рата). А Кремљ је један од најважнијих објеката у граду.

Метро 2 се налази дубоко под земљом (на дубини од 50 до 250 метара). То заправо и није метро у правом смислу (са возовима који се напајају помоћу треће шине), него подземна железничка пруга за електричне локомотиве. У доступним изворима на које се позива чланак у Википедији могу се пронаћи подаци о обнављању и ремонту електричних локомотива које вуку композиције на линијама тајног метроа. Метро 2 се делимично налази и испод Кремља, одакле једна линија води до такозване Ближе Стаљинове виле, тј. до стратешког објекта у предграђу Москве.

Модел подземног објекта заштићеног командног пункта „Тагански“.

Fastboy (CC BY 3.0)

Вероватно се испод Кремља налазе и други саобраћајни објекти, али је то државна тајна, тако да њихово истраживање и проучавање није могуће, као ни изношење било каквих података о њима. То није нимало чудно, јер је Кремљ ипак и даље највећа активна тврђава континенталне Европе.

Георгиј Манајев, Russia beyond