РТ: НАТО се заснива на вредностима, али платите! Шеф Пентагона укорио америчке савезнике или би они требали бити вазали?

18.12.2019. год.

Амерички министар одбране Марк Еспер тврди да би чланице НАТО-а требале да више плаћају јер не могу бити „слободни јахачи“, те да се амерички савез заснива на „међусобном поштовању и заједничким вредностима“. Али, не може бити и једно и друго, дакле шта је?

„Не може бити слободних јахача. Не може постојати никакав попуст. Сви смо заједно у овоме“, рекао је Еспер на догађају који је организовало Савет за спољне односе, поменувши деветнаест чланица НАТО-а које још увек нису успеле да достигну два одсто потрошње свог бруто домаћег производа на „одбрану“.

У стварности je међутим, НАТО слободни јахач управо оно што је на огромном америчком војном апарату. Његов први генерални секретар артикулисао је сврху савеза као "држање Руса изван, Немаца доле и Американац унутра", и то је управо оно што је НАТО радио током Хладног рата.

Проблем је и у томе што је, чак и након што се Совјетски Савез распао, те опљачкан из свих разлога за даље постојање 1989. године, НАТО наставио да тражи разлоге да се одржи „хуманитарним интервенцијама“ и операцијама промена режима. Не би требало бити „мировних дивиденди“, само бескрајна повећања војне потрошње која доносе смањене приносе.

Иако САД троше 3,5 одсто свог БДП-а на „одбрану“, Пентагон у ствари не „брани“ земљу. Уместо тога, он одржава мрежу база широм света у покушају да присили, а не да наговори остатак света да клекне на колена.

„Велики део света гледа на Сједињене Америчке Државе као на глобалног безбедносног партнера по избору. Не само због наших врхунских војних могућности и опреме, већ и због наших вредности“, устврдио је Еспер. Ипак, само у протеклих неколико месеци, НАТО савезница Турска ради на своју руку, без толико консултација са другима, а Француска се одважила да алијансу истакне као нефункционалну.

Иронично је да су Француска и Турска две НАТО земље које још увек одржавају војску способну за независне операције, док су све остале земље прилично пустиле своје војске да атрофирају. У најбољем случају могу сакупити неколико ескадрила авиона, тенковски пук, или логистички воз ту и тамо и сви очекују да ће Американци обавити све стварне борбне акције ако и када то постане потребно. Није да то неће никада бити, али управо тамо одлази већи део буџета за „одбрану“, тако да разни „центри за изврсност“ могу да смућкају пропаганду која промовише фантомску претњу Русије или Кине.

Званичном Вашингтону заправо не смета такво стање ствари, јер држи "савезнике" сигурно зависним од САД-а и неспособним да одустану од метафоричке резерве. У идеалном случају, Немачка и остале „делинквентне“ чланице НАТО-а заиста не би потрошиле потребна два процента, али барем да купују оружје и одржавају планове САД-а или бар да плаћају привилегију да америчке трупе угосте на свом тлу.

Поред тога, проблем Пентагона није у недостатку финансирања, јер је његов буџет за 2020. годину одобрио Конгрес у висини од близу 740 милијарди долара, због гласног арлаукања, већ начин на који се новац троши. САД су фасциниране компликованим и скупим системима наоружања, чији произвођачи намерно шире производњу по територији САД-а како би продавали.

Непотребно је рећи да је ово тешко исплативо и да резултира таквим епским неуспесима као што је Ф-35. Много најављивани стелт авион појео је све остале дизајне авиона, дао перформансе испод стандарда, са програмом који кошта 1,5 милијарди долара.

Онда су ту још свакодневне ствари, попут специјалних шољи за кафу које коштају 1200 долара по комаду, јер се нико није трудио да добије ауторска права за заменњиве ручке оштампане 3D штампачем. Озбиљно.

Због тога су Есперу, који је био извршни директор произвођача ракета "Рејтон" пре него што је преузео Пентагон и његовом шефу, председнику Доналду Трампу потребни “савезници” да сакупе више новца. Војно-индустријски комплекс мора се хранити. Оно што представља захтев за данком од вазала, прикрива се политички коректним фразирањем.

„Наши савези нису пословни. Уместо тога, корени су у међусобном поштовању, заједничким вредностима и заједничкој спремности да се боримо за њих“, рекао је Еспер у истом говору у којем је понизио „слободне јахаче“.

Које би то вредности могле бити, он није прецизирао. Можда бисмо могли питати Курде, који су коришћени као топовска храна против терориста "Исламске државе", само да би Еспер рекао да им САД „нигде, ни у једном тренутку“ нису обећале државност, или чак заштиту од колеге, НАТО савезника Турске.

На папиру, НАТО је савез равноправних држава, а одлуке се доносе консензусом. У пракси, реч САД-а има много већу тежину од рецимо хиљаду пута мање Црне Горе, која је постала чланица, не због своје мајушне војске, већ зато што је то гарантовало НАТО-ово власништво над Јадраном.

Далеко горе од Есперовог лицемерја је чињеница да НАТО није ни за вредности ни за новац, већ за „запетљавање савеза“ и идеју глобалне хегемоније, против које су указивали оснивачи Америке, а од ужаса би се повукли када би им данас били сведоци.

Небојша Малић, РТ
Извор: Восток / РТ

Извор
фото: © Reuters / Ognen Teofilovski / RT/ vostok.rs