РТ: Апсолутна моћ: Како је ВАДА постала судија, порота и џелат светског спорта

12.12.2019. год.

Четверогодишња забрана учешћа Русији на такмичењима и њиховог организовања показала је степем способности Светске антидопинг агенције (ВАДА) да одлучује о судбини читавих нација у свету спорта. Како је једно бирократско тело стекло такву апсолутну моћ?

Раније ове недеље, ВАДА је забранила Русији да гостује или се такмичи на међународним спортским догађајима на четири године, због наводног манипулисања подацима из московске антидопинг лабораторије. Забрана се односи на Олимпијске игре следећег лета у Јапану и ФИФА 2022 Светски куп у Катару. То ће утицати на хиљаде професионалних спортиста који никада нису узимали забрањене супстанце и само сањали да победе у дресу са руском заставом док свира њихова државна химна.

Руси ће и даље моћи да се такмиче на међународним спортским догађајима, али као неутрални и ако добију одобрење ВАДА-е - што значи да сада морају да докажу своју невиност. Москва је одлуку ВАДА-е назвала политички мотивисаном "колективном казном" и сада се припрема да је правно оспори.

РТ: Забрана учешћа Русији на спортским такмичењима је „део новог Хладног рата“https://t.co/8cHubjOwxU
— VOSTOK vesti (@vostokvesti) December 10, 2019

Како је једном таквом телу било допуштено да акумулира такву моћ, дефинишући судбину читавих нација у свету спорта, без спољног система провера и равнотеже?

Снови о чистом спорту

ВАДА дугује своје постојање Лозанској декларацији, усвојеној 1999. године на првој светској конференцији о допингу у спорту на челу са Међународним олимпијским комитетом. Сама конференција је у великој мери резултат масовног допинг скандала који је потресао свет спорта претходне године. Тада је неколико истакнутих професионалних бициклистичких тимова ухваћено на допингу, не као резултат тада већ постојећих тестова на допинг, већ захваљујући полицијским рацијама.

Потресeн открићима допинга и уморан од неспособности постојећег хаотичног система за превенцију допинга да се ефикасно бори против варања у спорту, МОК се заложио за стварање новог универзалног тела које ће руководити и координисати тај рад.

Захтеву је удовољено и неколико месеци касније довело је до стварања ВАДА-е, независне међународне антидопинг агенције која је добила невиђена овлаштења у распону од „проширивања тестирања ван конкуренције“ и „координисања истраживања“ допинг супстанци до „усклађивања научних и техничких антидопинг стандарда” и мера широм света.

Следећих година је међународна заједница још увек очигледно била фасцинирана својим сном о стварању некаквог Бога поштеног спорта - тела способног да самостално разрешава све проблеме са допингом, а притом да није ослобођено било каквог спољашњег утицаја.

Као резултат тога, и спортске организације и националне владе доследно су се фокусирале на то да ВАДА постане што је могуће независнија, а очигледно су посвећивали много мање пажње таквим стварима као што је унутрашња транспарентност тела.

РТ: ВАДА има моћ да искључи читаве земље из спорта, упркос својим погрешним методама и произвољним правилимаhttps://t.co/NPBxjXor4k
— VOSTOK vesti (@vostokvesti) December 9, 2019

Четири године након оснивања, агенција је добила финансијску независност од МОК-а, који је од свог оснивања уливао готовину у ВАДА-у. Уместо тога, осмишљен је сложени систем финансирања, којим половина средстава ВАДА-е долази из МОК-а, а другу половину обезбеђују националне владе на основу посебних квота, заснованих на националном БДП-у и по броју становника.

Светски антидопинг кодекс - документ који је ВАДА осмислила да постане ништа мање од Светог писма у борби за спречавање варалица у спорту - на крају је агенцији пружио контролу над готово свим другим спортским телима. Регулисала је све главне аспекте међународних антидопинг кампања, од дефинисања кршења антидопинг правила до листе забрањених супстанци и пракси испитивања и истраге.

Кодекс је прихваћен од стране међународних и домаћих спортских тела, која су очигледно тражила неке јасне смернице у овој области. Усвојен је 2003. године и на крају га је потписала већина међународних спортских тела и националних спортских савеза, олимпијских комитета и антидопинг агенција, чиме је ВАДА виртуелни чувар ове антидопинг библије.

Међународна конвенција против допинга у спорту из 2005. године, коју је УНЕСКО усвојио и коју је на крају ратификовало 180 држава, озваничила је правила Кодекса за владе, стављајући их на својеврсни морални притисак у смислу усклађивања са системом који је у суштини створила ВАДА.

Геније изашао из флаше

Како је снага ВАДА расла, повећала се и забринутост због њеног сумњивог недостатка транспарентности и погрешних метода. Агенција се претворила и у судију, и у пороту и џелата, док је претходно била одговорна за одређивање које супстанце треба сматрати илегалним за спортисте, као и за тестирање и истрагу истих спортиста и на крају изрицање санкција против њих.

Ова чињеница није избегла пажњу неких научника, укључујући Ерика Боја, познатог норвешког ћелијског биолога и професора емеритуса на Институту за бионауку Универзитета у Ослу. Нагласио је да се механизам за контролу допинга ВАДА-е претворио у тамни систем, оклевајући да призна своје сопствене грешке. Други су довели у питање ВАДА-ину листу забрањених супстанци, тврдећи да недостаје научно оправдање.

РТ: Русији забрањено учешће на великим спортским догађајима наредне четири годинеhttps://t.co/kGlf916mif
— VOSTOK vesti (@vostokvesti) December 9, 2019

У међувремену, једини постојећи начин да спорни спортисти, и читаве нације по том питању оспоравају одлуке ВАДА-е, био је Арбитражни суд за спорт (ЦАС). Међутим, ЦАС ни на који начин не контролише ВАДА-у, већ једноставно решава спорове између агенције и оних за које се сматра да крше њена антидопинг правила.

Чак и тада, суд је у одређеној мери у ВАДА-иној моћи, барем према Боју и онима који деле његово мишљење.

"Адвокати који бораве на трибинама саслушања у ЦАС-у често се састају са научницима акредитованим од ВАДА-е и развијају поверење у њихову стручност што би могло бити у супротности са поверењем у супротну и непознату стручност. Овај недостатак није фер према спортисти“, написао је норвешки научник у једном од својих мишљења о том питању.

Дајући агенцији све већи број овлашћења у последњих неколико деценија, свет спорта нехотице се нашао уплетен у своју мрежу. Како је ВАДА постала превише моћна и недодирљива, ни међународна спортска тела ни националне владе нису успеле да створе ефикасно надзорно тело за њу.

Последице није много требало да уследе.

Деус екс машина

У 2017. години агенција је наизглед пооштрила спортски свет повезујући Светски антидопинг кодекс са својом интерно усвојеном уредбом која детаљно санкционише било који потенцијални „неусклађени” ентитет.

У трен ока, темељ међународног антидопинг система који је својевремено потписало око 660 спортских тела из целог света, а касније измењен од не мање репрезентативне Треће светске конференције о допингу у спорту променио је ВАДА-ин фондацијски одбор, како би агенцији олакшао посао након сумњи у варање, како је то објавио један медиј.

Агенцији која је годинама била поштеђена било каквог спољног надзора није требало одобрење свих тих спортских тела да то уради. Измене Кодекса и новог стандарда за поштовање прописа једноставно је усвојио одбор са 38 чланова. ВАДА је тада ту чињеницу једноставно поменула у једном свом саопштењу за штампу, између осталих питања, као да то није велика ствар.

Одбор би, наравно, требао да представља интересе сваког тела везаног за спорт широм света, јер је такође формиран у складу са сложеним системом који укључује квоте за МОК, спортисте и државне органе, али одобрење од 38 људи ни на који начин није једнако подршци стотина националних и међународних спортских организација.

Стога је документ назван Међународни стандард за поштивање назван од стране потпсисника ВАДА-е „обавезни међународни стандард који представља суштински део Светског антидопинг програма“. Неке мере које је он предвидио биле су одмах примењене на Русију, постављајући преседан за ВАДА-у која практично избацију читаву земљу из међународних спортова.

Санкције против Русије, колико су тешке, можда у ствари нису и најсуровије могуће. Документ ВАДА засигурно се не суздржава када описује разне облике кажњавања, укључујући делимичне и потпуне забране учешћа земље на међународним спортским догађајима, па чак и ништа мање од „суспензију признања од стране Олимпијског покрета и / или чланства у Параолимпијском покрету".

Може се испоставити да ће спортска судбина читавих земаља зависити од 38 чланова фондације ВАДА-е или још мање репрезентативног извршног одбора са 12 чланова, пошто напросто нема никога ко би их могао надгледати, а још мање одобрити или оспорити њихове одлуке.

У својој намери да помогне свету спорта у борби против допинга, међународна заједница искрено је желела да створи врхунски ауторитет за решавање свих проблема повезаних са допингом одједном. Међутим, концентришући сву ту снагу на једном месту, чини се да нису створили бога поштеног спорта, већ нешто више као безобразно Франкенштајново чудовиште.

Извор: Восток / РТ