Колико вреде ваши подаци на интернету?

 Већина апликација, друштвених мрежа и услуга на интернету су бесплатне, као и апликације које долазе преинсталиране на рачунарима, смартфоновима и таблетима. Али, да ли је то баш тако? 

„Ако не платите за неку услугу, онда сте Ви роба“ је изрека која је врло честа у свету технологије. Већина људи – заправо 99% корисника – никада не чита Термс оф Усе тј. Услове коришћења, који долазе са сваком апликацијом или софтверским пакетом. А у тим условима коришћења врло јасно пише како и на који начин апликација прикупља податке о вашим активностима, кретању, начину на који користите апликацију, и слично. 

Компаније као што су Гоогле, Фацебоок и Снапцхат највише зарађују тако што податке о корисницима продају у сврху таргетираног рекламирања. Око 15% линкова на Гоогле претрази су спонзорисани линкови, и овакви линкови су увек први у претрази, а то такође значи да је неко платио да би био међу првима у претрази. 

Ово се најбоље види када претражујете техничку робу или аутомобиле на Интернету. Наравно, циљ ових компанија и јесте зарада, већина ИТ дивова су компаније које послују на берзи, те инвеститори очекују профит и већу зараду сваког квартала. Задњих месеци се у САД, као и у многим другим западним земљама повела огромна дебата (и истраге) о томе како се брда података корисника из целог света користе и (зло)употребљавају. Европска Унија је недавно казнила компанију Гоогле са чак 5.1 милијардом долара, због прикупљања података и монопола. 

А колико заправо вреде подаци сваког корисника? Прави договор је –  колико год је неко спреман да плати за њих. У задњих неколико месеци нам стижу вести о хакерским нападима на Фејсбук, Гоогле, и многе друге онлајн сервисе. У данашње време , када су стотине милиона људи у сваком тренутку повезани на Интернет, то је знак да је стигло ново доба приватности, где нека стара правила више не важе. 

Нарочито су угрожене такозване мессагинг апликације – ФБ Мессенгер, Wхатс Апп, Телеграм. У Србији има око 4.5 милиона активних Интернет корисника, друштвене мреже Фејсбук и Инстаграм користи око 3 милиона, а друштвену мрежу Тwиттер око пола милиона корисника. Више од половине домаћинстава, око 52 одсто, поседује рачунар, док 45 одсто поседује два и више рачунара. Мобилни телефон поседује више од 5 милиона, а паметне телефоне 1.5 милиона грађана.

Друштвене мреже и интернет су постали важан део наших живота, а многима и примарно средство за комуникацију са породицом и пријатељима. Е сада, замислите да неко прочита све ваше смс-ове, поруке на Виберу или Фејсбуку. Многи у својим телефонима чувају и податке о кредитним картицама, медицинске податке као и приватне фотографије. На интернету је веома тешко за обичног корисника да одреди какве су намере „друге стране“ и да ли иза њих стоје појединци или чак целе компаније. 

Актуелни избори у САД и ЕУ су открили и једну нову страну друштвених мрежа, а то је утицај на само бирачко тело и покушаји да се јавни дискурс скрене у једном или другом правцу. Ту је такође и поплава лажних вести са свих меридијана, на шта ни Србија није имуна. 

Да би се заштитили, на интернету се  понашајте као и у стварном животу: 

Не делите приватне информације и фотографије, не комуницирајте са потпуно непознатим особама.  

Користите само званичне апликације за финансијске трансакције. 

Увек имајте инсталиран анти вирус софтвер.

Никада не отварајте сумњиве и непознате сајтове који се рекламирају бомбастичним насловима и порукама. 

Избегавајте онлине трговине сумњивог квалитета, којима је једина реклама на Фејсбук страници. 

Уз мало добре воље и пажње, интернет и модерне технологије ће бити ваш савезник, који вам може помоћи на безброј начина у свакодневном раду, учењу или забави. 

Иван Трајковић