Ослобођење Београда: Како су нацисти најурени из главног града Југославије

20.10.2019. год.

Нацисти су напали Југославију 6. априла 1941. године. Немачке трупе ушле су Загреб 10. априла, а у Београд 12. априла. 17. априла потписан је споразум о примирју. У ствари, то је била предаја југословенске војске, односо капитулација. Више од 350 хиљада војника и официра је заробљено, а до 20. октобра 1944. године земљу су окупирали нацисти.

Побеђени, али не и сломљени

Земљу су поделиле Немачка, Италија, Мађарска и Бугарска. Неки официри југословенске војске сакрили су се у шумама Србије и источне Босне. Овај покрет водио је Драголиуб (Дража) Михајловић, бивши обавештајни официр Генералштаба Југословенске војске и војни аташе у Прагу и Софији.

У исто време активира се антифашистички комунистички покрет који је предводио Јосип Броз Тито. У лето 1941. године, под вођством Комунистичке партије Југославије, почели су су организовати партизани у Србији и Црној Гори, те су створени народноослободилачки одбори.

21. децембра 1941. године формирана је Прва пролетерска бригада која је поставила темељ за оснивање Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ). Након тога, НОВЈ ће играти важну улогу у ослобађању земље.

Захваљујући активном отпору југословенских партизана, фашистичка команда је била приморана да у борбама са њима употреби велики број дивизија спремних за борбу, које су могле да буду упућене на совјетско-немачки фронт.

Колаборационисти и партизани у Југославији

На територији окупиране Југославије профашистичке снаге су такође биле веома јаке.

Најокрутнији од њих су били су усташе - припадници хрватске фашистичке организације. Дошавши на власт покренули су невиђени геноцид над Србима, Јеврејима и Циганима. Током 1941 - 1945. године, према различитим изворима, убили су од 197.000 до 800 хиљада људи.

Победа Црвене армије код Стаљинграда инспирисала је становнике Југославије, а мит о непобедивој Немачкој се распадао. То је утицало на интензивирање сарадње између СССР-а и Титових партизана. Укупно је током ратних година Совјетски Савез испоручио Југославији око 156 хиљада пушака и аутомата, око 39 хиљада митраљеза, 5800 топова и минобацача, 69 тенкова, 491 авион.

21. септембра 1944. године Тито је одлетео у Москву, где се састао са Стаљином.

"Један од првих проблема о коме смо разговарали биле су заједничке операције наше две војске ... Замолио сам га за једну тенковску дивизију која би помогла нашим јединицама у ослобађању Београда ... Стаљин је рекао: "Валтер (то је моје име било у Москви), нећу Вам дати тенковску дивизију, него тенковски корпус!“, присетио се касније Тито.

Као резултат тога, постигнут је договор о премештању великих совјетских јединица на територију источне Србије ради ослобађања Београда.

Београдска операција

За ослобађање Београда борили су се снаге 2. и 3. Украјинског фронта заједно са југословенским снагама. У савезу совјетских, југословенских и бугарских снага било је 660 хиљада људи, 4477 топова и минобацача, 421 тенк, укључујући самоходна артиљеријска средства и 1250 авиона.

У источним регионима Југославије супротивило им се до 150 хиљада људи, 2130 топова и минобацача, 125 тенкова и других офанзивних средстава, 352 авиона и 74 непријатељска ратна брода.

28. септембра 1944. совјетске и бугарске трупе покренуле су масовни напад на окупаторе. Активно их је подржавала НОВЈ, делујући иза непријатељских линија

Дана 14. октобра, ударне корпусне јединице са десантом југословенских снага стигле су до јужне периферије Београда.

Покушали су да ослободе главни град Југославије без жртава и разарања, па је напад на град извршен без снажних бомбардовања и артиљеријских напада. Нацисти су одбрану поставили углавном за директну ватру, а грађани Београда су говорили војницима где су смештена немачке снаге.

До 20. октобра Београд је и већи део Србије потпуно ослобођен.

28. октобра 1944. године маршал Тито је говорећи учесницима параде југословенских снага изјавио:

"У борбама за Београд, војници славне Црвене армије и наши војници ујединили су се да заједно ратују против Немаца. Београдске улице обливене су крвљу синова свих народа Југославије и крвљу хероја Црвене армије, синова великог Совјетског Савеза. Зато је борба за Београд од изузетног историјског значаја."

Као резултат тога, совјетске, југословенске и бугарске трупе поразиле су армијску групу "Србија", те нанеле озбиљну штету другим формацијама Групе Ф, те ослободиле источне и североисточне делове Југославије.

Непријатељ је изгубио до 45 хиљада људи, што убијених, што заробљених.

Мемоари очевидаца

„Спаљени руски тенкови на београдским улицама сведоче о херојству танкиста који нису штедели своје животе да би Београд био ослобођен са најмање разарања. Руски јунаци су пролили своју крв и због чињенице да у борби за ослобођење града погине што мање деце и жена. Београђани су све то разумели и од срца се захвалили својим ослободиоцима", написао је Родољуб Чолаковић.

Ратни дописник Павел Лукницки, након ослобођења Београда, приметио је: „Многи београђани у својим разговорима на улицама говоре да су, гајећи у себи издржљивост и снагу, увек пред собом видели пример Лењинграда, о чијој херојској одбрани су много чули од партизана, и потајно хватајући радио поруке совјетске радио станице. Речи „Москва“, „Лењинград“, „Стаљинград“ за Београд су симболи велике храбрости и победе.“

Према његовим речима, Београд је совјетске војнике сматрао "драге срцу, снажне, браћом и сестрама".

Ватромет у Москви

Захваљујући трупама које су учествовале у борбама за ослобођење Београда, у Москви је су одјекнули плотуни у њихову част са 24 артиљеријска салве из 324 топа.

Много година касније, 20. октобра, над Москвом ће се поново огласити ватромет у част ослобођења Београда.

Од 10. априла 2019. године у Москви, у парку победе на Поклоној гори, пали се ватромет у знак обележавања датума ослобођења совјетских и европских градова од нацистичких освајача.

Материјалј приредила РИА Новости уз подршку Хистори.рф