Одакле потичу симболи руске монархије?

13.10.2019. год.

Како изгледају инсигније „жезал“ и „держава“ за које је руски цар Иван Грозни веровао да имају лековиту моћ?

У завршној церемонији крунисања руског цара монарх је седео на трону и држао у десној руци жезал, а у левој державу. Први цар који је користио ове симболе био је руски император Фјодор I (1557-1598), син Ивана Грозног, а последњи је био Николај II, мада он тада, 27. априла 1906. године није додирнуо инсигније. Оне су на церемонији стајале на столу, Николају II са десне стране.

Жезал и скиптар у време Рјуриковича и династије Романов

Виктор Михајлович Васњецов, „Иван Грозни“

Третјаковска галерија

Царски жезал је вероватно најстарији симбол власти. Он вуче корене од штапа који су носили пастири и светитељи. То је био симбол пастиреве власти над својим стадом, и власти свештеника над својим верницима. У многим религијама су великодостојници често носили жезал. У царској руци је он био симбол дрвета живота које повезује небо и земљу.

Сребрењак (новчић) Свјатополка Проклетог (горе), златник (новчић) Светог Владимира (доле).

Григориј Тјуканов (CC BY-SA 3.0), Ермитаж

Такав жезал се може видети на старом руском новцу из доба Владимира Великог и кнеза Свјатополка где је кнез приказан како држи жезал украшен крстом. Слични прикази се срећу и на византијском новцу из истог периода.

Скиптар је мало другачији. Он је нешто краћи од жезла. Често су га користиле војсковође у Римској империји као одличје, а касније, у средњем веку, носили су га европски монарси као атрибут војне и световне власти.

Литовченко А. Д, Иван Грозни показује ризницу енглеском изасланику Хорсију 1875.

Руски музеј

Први жезал у Русији је вероватно приказан на илустрацијама у Радзивиловском летопису (13. век) где кијевски кнез Свјатослав II држи жезал дочекујући немачке изасланике. Званично жезал није коришћен све до 16. века. Кнезови Московског царства су користили жезал као инсигнију (заједно са круном).

Енглески изасланици Роберт Канцелар и Клемент Адамс записали су 1553. године да их је Иван Грозни дочекао седећи на „позлаћеном трону, са круном на глави и жезлом од кристала и злата у десној руци“. Од тада су цареви на церемонијама увек држали у руци жезал.

Додуше, Иван Грозни га је носио увек, као симбол своје власти. Џером Хорси, други енглески дипломата у Русији, бележи да је Иван Грозни веровао да жезал, направљен од „једнороговог рога“ има лековиту моћ! У разговору са Хорсијем Иван је рекао: „Затрован сам болешћу“. Затим је наредио свом личном лекару да узме царски жезал инкрустриран драгим камењем и на врху украшен „рогом једнорога“ (највероватније рогом нарвала, „морског једнорога“) и да њиме опише круг на столу и у њега да стави два паука. Један паук је угинуо, а други побегао. Тада Иван рече: „Сувише је касно. Он (жезал) ме неће спасти“.

Фјодор I Иванович (1584-1598) био је последњи руски цар из династије Рјуриковича, син Ивана Грозног и Анастасије Романовне.

Виктор Корњушин/Global Look Press

Руски цар Фјодор I је на свом крунисању 1584. године држао у руци жезал, а скиптар и держава су ношени на јастуку испред њега. Нажалост, Фјодоров скиптар није сачуван.

Жезал и держава, део Великих одора цара Михаила Романова. Злато, драго камење, емајл. Почетак 17. века. Колекција Оружејне палате Московског кремља.

Балабанов/Sputnik

Најстарији познати скиптар руских царева је онај који је користио Михаил I, први цар из династије Романов. Носио га је и на крунисању и после њега. Тај скиптар је највероватније добијен као поклон од Рудолфа II, цара Светог римског царства. Други скиптар, који је користио руски цар Алексеј, стигао је из Истамбула 1662. године заједно са державом.

Жезал Других одора.

Фјодор Солнцев/Древности Российского государства, 1846—1853

Петар Велики је на свом крунисању користио старински жезал направљен у Москви. Он је веома личио на жезал из доба Рјуриковича. Аустријски драгуљар Леополд Пфистерер, који је живео у Русији, направио је 1762. године императорски скиптар за Катарину II и он се од тада користи у церемонији крунисања руских царева.

Императорски скиптар. Направљен за Катарину II почетком 1770-их, дугачак 59,5 цм. Злато прекривено са осам дијамантских прстенова. На врху је брилијант „Орлов“ са златним двоглавим орлом украшеним црним емајлом са брилијантима. Дијамантски фонд РФ.

Јуриј Сомов/Sputnik

На тај скиптар је 1774. године додат брилијант „Орлов“. Скиптар је дугачак 59,6 центиметара и тежак 604 грама. Садржи 395 грама злата, 60 грама сребра и 193 дијаманта. Од 1967. године је изложен у Дијамантском фонду Оружејне палате у Кремљу.

Крст изнад света

Держава цара Алексеја Михајловича (1629-1676). Цариград, 1662. Државни културноисторијски музеј „Московски кремљ“

Сергеј Суботин/Sputnik

Держава или globus cruciger (латински назив, „крстоносна лопта“) такође је царска инсигнија која симболизује духовну и религијску власт монарха над светом. Као и жезал (скиптар), держава потиче из Римске империје. Кугла коју држи бог Јупитер симболизовала је свет или универзум, док је кугла (держава) коју је носио император симболизовала његову власт.

Держава Петра II

Shakko/Wikipedia

Са развојем хришћанства на куглу је додат крст. Император је држао куглу (свет) у својој руци да покаже како он влада у име Божије. Руски цареви су и державу и жезал преузели од Константинопоља.

Руска императорска держава коју је 1762. направио драгуљар Екарт, а 1984. су је рестаурисали Иванов и Алексахин. Црвено злато. Крст од брилијаната стоји на Цејлонском сафиру. Дијамантски фонд, Московски кремљ.

Јуриј Сомов/Sputnik

Постоје четири руске державе. Прву је користио Михаил I Романов и она је стигла заједно са жезлом као поклон Рудолфа II. На њој су приказане сцене из живота библијског цара Давида. Грчку державу, која је стигла из Истамбула 1662. године заједно са жезлом, користио је руски цар Алексеј. Једна је направљена у Русији за Петра Другог и била је прилично мала јер је 1727. године монарх имао само 12 година.

Ремек-дела драгуљара руског Гохрана (Државне ризнице племенитих метала и драгог камења РФ). Жезал и держава су умањене копије императорског жезла и державе који се чувају у Дијаманстком фонду Кремља. Копије су за трећину мање од оригинала. Направљене од платине, злата, брилијаната и великих сафира.

Дијамантски фонд

И најзад, дворски јувелир Георг Фридрих Екарт направио је за Катарину II императорску державу високу 24 цм, пречника 48 цм. То је добро углачани златни глобус украшен прстеновима од брилијаната. За време Павла I ову державу је красио цејлонски сафир тежак 195 карата. Ова держава садржи 465 грама злата, 305 грама сребра и 1370 брилијаната.