Прослава 800 година аутокефалности СПЦ и 1500 година постојања манастира Подластва

 

Патријарх је изразио велику радост и захвалност Господу што му је дао моћ и снаге да учествује у овој великој духовној радости.

 

„Ово је радост, која није само радост Црне Горе и Црногораца, него цијелог српства. Радост Срба из отаџбине, али вјерујем и радост наших Срба расељених широм свијета. На неки начин и овај догађај и ова радост, ретка и велика, допреће до њих“, казао је Свјатејеши и додао да је то врло важна вијест, јер однекуд влада мишљење да је умрла вјера у Црној Гори.

 

Патријарх је подсјетио да је имао прилике негдје 1988-1989. године да види тадашњу Црну Гору, када је у њој било тешко духовно стање:

 

„Ово данас што видим, ове цркве које су окитиле просторе, оживљено свештенство, монаштво, то је заиста, нешто што је чудо Божје, једно велико охрабрење за све нас“, поручио је Његова светост Патријарх србски Иринеј изражавајући наду да ће се вијест са ове прославе о животу наше Цркве у Црној Гори раширити, с благодаћу Божијом и молитвама светих угодника Божијих.

 

Заблагодаривши Богу јер нам дао велики број светих на које имамо да се угледамо и видимо оно што је вјечно и непролазно и да то слиједимо у своме животу, Свјатјеши је нагласио да је у Црној Гори жива вјера, жива Црква, која овдје постоји од првих дана када се ширила ријеч Божија:

 

„Ријечи апостола Павла и других апостола и данас живи и преноси се са колена на колено из душе у душу и вјерујем да ће се тако и наставити и у будућности. Понављам, ово је велико охрабрење и велика радост за цијело српство. Жива је наша вјера!  Оно што је вјековима сијано на овим просторима, од Светих угодника Божијих и народа овога краја, не може да се уништити ни декретом, нити ма каквом заповјешћу људи овога свијета. Све је то један облачак који наилази и који се сигурно разилази, а оно што је ријеч и истина Божија, то је неуништиво. То је изван моћи људске. Оно што Бог благослови, то човјек не може да уништи.“

 

Појаснио је Патријарх да све ово што нас сналази и што смо доживјели и доживљавамо, се догађа управо зато што смо се у једном периоду удаљили од Цркве и своје вјере.

 

„Једини једини пут јесте да се вратимо Богу, Цркви својој, оној вјери и истини којом су живјели наши преци и стварали велика дјела“, истакао је између осталог Првојерарх наше Цркве.

 

Подсјетивши да славимо осам вјекова аутокефалности Цркве и 15 вјекова ове грбаљске светиње која је прошла кроз многа страдања, Патријарх је казао да она постоји јер је рука Божија подржава а оно што Бог подржава не може човјек ништа свог додати:

 

„Нека је благословен овај дан и сви који сте присутни вечерас и сјутра, да манифестујемо нашу вјеру и духовни живот који нас је красио и тако високо подигао. Једини пут да тако наставимо је да се Богу вратимо, Цркви, истини и неће нас Бог оставити. Нека вас Бог благослови! Србски народ нека сложи и умножи и у Црној Гори, Србији и цијелом свијету гдје се налази и живи наш православни народ. Нека је Бог са вама и благослов и сада и у вијек вјекова, амин“, поручио је вечерас Његова светост Патријарх србски г. Иринеј на Свечаној академији у манастиру Подластва.

 

На Свечаној академији изведен је богат културно-умјетнички програм а поздравно слово произнио је Јован Маркуш, публициста и некадашњи предсједник општине Цетиње.

 

Господин Маркуш је указао на континуирано постојање Православне цркве у данашњој Црној Гори које се може пратити од 4. вијека по Христу.

 

„Она је прво била устројена под именом Епископија: диоклијске, рисанске, скадарске и расцијске, у времену јединствене Цркве Истока и Запада. Те и друге древне епископије на овим просторима од 1220. године постоје без прекида у данашњем облику као Зетска епископија (од 1346. г. на сабору у вријеме цара Душана и Патријарха србског Јоаникија уздигнута на степен митрополије), Будимљанска, Хумска и Рашка у саставу архиепископије Жичке, односно Пећке патријаршије.“

 

Нагласивши да су поред историјски условљених промена назива, све те епископије биле од оснивања дијелови Пећке патријаршије све до њеног отоманског укидања 1766, Маркуш је подсјетио да су од тада до 1920. дијелови некадашње Пећке патријаршије јурисдикцијски припадали Цариградској патријаршији. Други дијелови (Црногорска митрополија, Карловачка митрополија, Митрополија Краљевине Србије и Буковинско-далматинска митрополија) управљали су самостално, независно од других помјесних Цркава, у сталном ишчекивању обнове јединства Пећке патријаршије.

 

„Одлуку о васпостављању јединства Пећке патријаршије прво је донио синод Црногорске митрополије у Краљевини Црној Гори 16. децембра 1918. године, а потом је, сагласношћу свих осталих митрополија некадашње Пећке патријашије то јединство остварено 1920. године, потврђено 1922. године томосом Цариградске патријаршије и сагласношћу свих аутокефалних Православних цркава у свијету. “

 

Новим уставом обједињене Пећке/Београдске Патријаршије, односно СПЦ, од 1931. г Митрополија црногорска је проширена некадашњом Захумско-рашком/Никшићком епархијом, дијеловима Пећке митрополије и Бококоторском епархијом, кад јој је и враћен стари назив Црногорско-приморска, казао је Јован Маркуш и додао:

 

„Васпостављањем јединства Пећке патријаршије у оквирима данашње СПЦ, вјековима постојеће православне епархије на просторима данашње Црне Горе, сачувале су и чувају свој непрекинути континуитет, идентитет, имовину и пуно самоуправљање, сагласно вјековном канонском праву и поретку Православних цркава. Тај континуитет, законско-правни субјективитет и имовинска права су им признавале све власти и државе кроз вјекове, без обзира на њихове промјене и промјене државних граница.“

 

Говорећи о Манастиру Рођења Пресвете Богородице, који је у народу познат као манастир Подластва, Маркуш је истакао да се он убраја међу најзначајнија духовна средишта, не само Грбља него цијеле Боке.

 

„Заједно са Михољском Превлаком, која представља 800-годишњи темељ Светосавског православља у Зети – Црној Гори, манастир Подластва је посебно сабирно и саборно мјесто, како Грбља, тако и цијелог Приморја.“

 

По његовим ријечима ова грбаљска светиња, обнављана у немањићко вријеме, рушена и дизана, доживјела је процват посебно у ово, наше вријеме. У последњој деценији прошлог вијека, започета је обнова храма и манастирског комплекса. Поред храма, стари конак је обновљен, и том приликом је дограђен параклис Светог Великомученика Косовског Лазара. Манастир садржи и новоформирану ризницу у којој су смјештени предмети из различитог историјског периода, као и библиотека.

 

Посебно је истакао преображај који је доживио свеукупни црквени живот у Црној Гори стотину година након Митрополита Митрофана Грбљанина.

 

„Треба упоредити чињенице о црквеном животу, броју клирика и структури клира и духовом стању народа у вријеме Митрополита Митрофана и данас. Упоредити каталоге свештенства и монаштва из 1910. и данас, упоредити број и стање богослужбених мјеста и објеката, ширину и слојевитост, разуђеност духовне мисије кроз средства која савремени технолошки развој омогућава… Све ово је довољно да се види и освједочи да је континуитет црквене мисије међу народом Божјим непрекидан и узлазан. Освештани плод и неоспорни свједок тог напора јесте упечатљиви списак од преко 700 обновљених и новоподигнутих црквених објеката у периоду 1990–2019. Године. Ето, и то је потврда оних ријечи Утемељивача Цркве Божје, Господа нашега Исуса Христа, да Цркви Његовој ни врата паклена неће одољети“, закључио је Јован Маркуш у свом надахнутом слову на Свечаној академији поводом великог освећења манастира Подластва.

 

Прослава 800 година аутокефалности СПЦ и 1500 година постојања манастира Подластва биће настављена сјутра када ће Његова светост Патријарх Иринеј са више архијереја служити Свету архијерејску литургију са освећењем параклиса Светог великомученика косовског цара Лаза и манастирских конака.

 

Након Литургије биће одржан свенародни сабор уз културно умјетнички програм на коме ће наступити Никола и Бојана Пековић, Вера Столић, Даница Црногорчевић, Србски православни појци, хор Србског пјевачког друштва Јединство из Котора, народни гуслар Стеван Чавор и Пјевачко друштво Грбаљ.