Предлог допуна Устава Црне Горе, у дијелу идентитетских питања, који би посланички клуб Демократског фронта требало да преда Уставном одбору у наредних 15 дана готово је идентичан предлогу Нове српске демократије и Социјалистичке народне партије из 2011. године, којим је затражена промјена одредаба које дефинишу службени језик, заставу и химну, пише Побједа.
Уставне измјене су услов да би Демократски фронт учествовао и гласао за најављене изборне реформе.
У предлогу из 2011. године, који ће суштински бити и иновирани приједлог ДФ-а, тражи се да се србски језик, уз црногорски, нормира као други службени језик, да се поред постојеће државне заставе уведе и тзв. народна застава-тробојка из 1905. године, као и да се химна скрати за строфе које је написао Секула Дрљевић.
“Предлаже се да се Устав допуни новим чланом 13 а, којим би било прописано да уколико неки од језика у службеној употреби буде језик којим говори највећи број грађана на попису, да тај језик постаје други службени језик”, наводи се у предлогу ДФ-а.
Уставна процедура за идентитетске промјене које ДФ тражи је компликована имајући у виду да подразумијева двотрећинску већину у парламенту као и потврду на референдуму.
Уставом Црне Горе је прописано да је службени језик у Црној Гори црногорски језик, а да су ћирилично и латинично писмо равноправни.
У службеној употреби су и србски, босански, албански и хрватски језик, наводи се у члану 13. Устава Црне Горе за који је 2008. године.
У члану 4. наводи се да је застава Црне Горе црвене боје са грбом на средини и златним обрубом. И да је химна Црне Горе “Ој свијетла мајска зоро”.
Демократском фронту не иде у прилог чињеница да је, по тумачењу већине правних експерата, за промјену члана 4. и члана 13. осим двотрећинске већине у парламенту потребна и тропетинска потврда свих уписаних бирача, фактички потребно је да гласа 360 хиљада бирача, а такође им се „замјера“ што је за постојећи Устав гласао и један од конституената ДФ-а Покрет за промјене.
У ДФ-у наводе да је у питању допуна, а не промјена Устава, за чије усвајање није потребна потврда на референдуму као и да се измјене химне и дефинисање народне заставе могу ријешити и измјенама Закона о државним симболима.
ДФ ће, према тврдњама извора из тог савеза, тражити и корекцију Закона о слободи вјероисповијести којим је предвиђено регулисање имовине вјерских заједница, па и Српске православне цркве у Црној Гори.
“Наше тумачење је да се тим законом покушава одузети имовина СПЦ у Црној Гори и то у управним поступцима који ће трајати не дуже од 15 минута рекао је извор. Најављена иницијатива ДФ-а ће бити усмјерена и на област правосуђа, али и на гарантовање пропорционалне заступљености Срба у државним институцијама. Посебно у дијелу враћања надлежности Скупштини која би бирала предсједника Врховног суда, све судије, али и специјалног државног тужиоца којег би предложио ВДТ”, пренијела је Побједа.
