Терзић: ЕУ нас се уцењује да признамо вештачку злочиначку псеудодржаву као што је самопроглашено Косово

Бивши изванредни и опуномоћени амбасадор Србије, познати историчар Славенко Терзић, који је радио у Москви скоро седам година, враћа се у Београд, где ће наставити са својим научним активностима. Пре одласка говорио је у интервјуу за РИА Новости о односима Москве и Београда, о погледима на геополитику, НАТО и Европску унију.

Били сте амбасадор скоро седам година. Од чега се је најтеже растати?

- Са пријатељима и колегама. На крају крајева, првенствено сам научник, историчар, имао сам много пријатеља у Москви и раније, дошли су и нови. Тешко је одвојити се од саме Москве која је постала величанствена светска престоница - књижаре, позоришта, галерије. Овде је веома богат културни живот. Бити Србин у Москви је врло лепо.

Шта сматрате главним достигнућем вашег дипломатског рада?

- Седам година за историју је нешто друго, али за људски живот је значајан период. И током година, наше земље су се само зближавале. У данашњем непредвидивом, чак и анархичном свету, такви су односи нарочито важни. Посебно за нас. Веома поштујемо подршку коју је Москва увек пружала територијалном интегритету Србије. Мислим на Косово и Метохију. И сви наши људи су захвални на томе. Желио бих напоменути још једну ствар - у доба санкција и критика према Русији, остали смо пријатељи и нисмо се придружили никаквим ограничењима.

У Србији воле Русе, то се одмах осети. Али Руси за то не знају. Зашто тако мало путујемо вама? Да ли мо то пропустили да промовишемо ми или ви?

- И ми и ви. Србија је земља богата културом, чак имамо споменике из византијског периода, овде се сусрећу Исток и Запад. Имамо и одмаралишта и скијалишта. Али ми, изгледа, мало разговарамо о томе. С друге стране, Руси су увек заинтересовани: "Имате ли море?" Па, немамо море, али има толико занимљивог! И што је важно, уосталом, скоро да не знате колико руских трагова има у Србији. Многи су исељеници дошли овде после Октобарске револуције. У самом центру главног града Србије налази се споменик Николају II, и тамо исто, у Београду, налази се и највеће руско гробље изван Русије.

Гробље је у одличном стању, одржавано и чисто.

- У Србији пазе на руске споменике, а и ми смо учинили нешто да оживимо српску традицију у Русији - открили смо споменик генералу Милорадовићу у Санкт Петербургу. И поносан сам на то.

Сваке године десетине хиљада Руса посети Србију. А колико Срба долази у Русију?

- За нас је обезбеђен безвизни режим у трајању од 30 дана. Иако не разумем зашто не бих био више. Многи наши грађевинари долазе. Увек су радили добро, ефикасно. И покушали смо да постигнемо погодније услове за њих. Али није успело, ваша бирократија је тако ... чврста. Студенти долазе, Росотрудничество даје око 120 стипендија годишње. Повећао се и број србских туриста, посебно после овако успешног Светског купа.

Али трговински промет је мали, три милијарде долара.

- Да, у економској сфери се има простора за померање. У Русију извозимо милијарду долара годишње. Доносимо воће, поврће, месо, вино, неке лекове. И желим да дам пример, једна од најуспешнијих приватизација у Србији је куповина највеће винарије ПИК Опленац од стране руског бизнисмена из Чељабинска. Он сада производи два и по милиона флаша и извози србско вино у Русију.

Русија би као велика држава могла да покаже више иницијативе.

- Волио бих да у Србији има више руских инвестиција и руске меке моћи на Балкану. На пример, од вас емитује емисију Спутник Србија, пословницу "Русија севодња". А са запада Јуроњуз на србском, Си-ен-ен на србском, Ал Џазира на србском и пуно средстава. Било би мудро да на Балкану могу да слушају и чују другачије становиште. Чини се да Руси некако гледају на све ово из даљине.

У Београду можемо видети икону нашег последњег руског цара. Зашто тако топао став?

- Ово је захвалност за подршку у Првом светском рату. За помоћ србској војсци. Када су 1915. војници прешли планине Албаније, тамо су морали да чекају да се савезнички бродови пребаце на Крф, али бродови нису стигли, људи су умрли. И Николај II је послао телеграм савезницима: "Ако хитно не пошаљете бродове, ја ћу ићи на сепаратни мир". Овде смо вам за ово спасење веома захвални. Он је свети човек и у најстрашнијим временима се залагао за нас.

Видела сам многе фотографије Путина, посебно у Косовској Митровици. Одакле та љубав?

- Покушаћу да објасним. Наш народ верује да је Владимир Владимирович Путин спасио Русију од пропасти. И увек је била важна за равнотежу светске моћи. А Србија је вековима веровала да Русија треба да буде јака и да ће моћи да нас подржи. Историчар Екмечић је често понављао: "Чак и ако нас не подржава, довољно је да буде јака, биће нам лакше". Путин је у очима србског народа симбол јаке Русије. А кад је био последњи пут у Београду, дочекало је стотине хиљада људи. У последњих тридесет година србски народ је прошао голготу. А људи у Путиновом лицу виде борбу Русије за праведан свет, против овог гангстерског хаоса, када су јаки победили слабе. Стога постоји велико поштовање према њему и вашој земљи уопште.

Како бисте описали тренутну ситуацију на Балкану?

- Тамо се тренутно води занимљива геополитичка борба. НАТО се шири, а ја лично верујем да то не доноси стабилност региону Балкана, напротив, то ствара нове изазове и сукобе. Шта је смисао ширења НАТО-а на исток? За шта се припремају и са ким се желе борити? Да ли нам је потребан нови рат након свих трагедија двадесетог века? Србија остаје неутрална земља и не жели да се придружи војним савезима, али се суочава са великим безбедносним изазовима. Било би паметно да Русија води јаснију и дугорочнију балканску политику. Балкан је и даље стратешки важан регион.

А сада није текао?

- У извесном смислу постоји, Русија се увек враћала на Балкан кад је појачала свој међународни утицај. У најтежим временима, Срби су увек били на истој страни са Русијом. И данас се Србија суочава са много озбиљних изазова. Руски министар спољних послова Сергеј Лавров више пута је наглашавао да је Србија главни савезник Русије на Балкану. Али ипак, ради равнотеже и смирености, Русија би требало да буде присутнија - економски, духовно, културно, научно. Велика је борба, укључујући и културну, за душе људи. И за нас је веома важно да одржавамо свој идентитет, културу, тако да се не стидимо своје прошлости. И потребна нам је подршка. Србији је потребан брзи економски препород.

Свет у Европи ће се променити, то се може видети. Криза Европске уније је видљива, чују се гласови да је без Русије немогуће створити стабилну Европу. И ја тако мислим. Волио бих да у Еуропи нема граница и раздјелница. А руска цивилизација је равноправан пол европске цивилизације. Границе Европске уније не треба поистовећивати са Европом, оне су веће, јаче и дубље. А Русија је део тога. Шта је Европа без руских филозофа и писаца, без музичара, без богатог руског културног наслеђа?

Али ваша влада преговара о приступању Европској унији.

- Да, то је одлука владе. Међутим, они постављају све више и више нових услова, то постаје попут уцењивања. Уцењују нас тако да препознајемо такву вештачку злочиначку псеудодржаву као што је самопроглашено Косово. Не, Косово и Метохија су наша колевка, то је срце праве Србије, одатле долазе наша држава, уметност, књижевност, музика. Како можемо одустати од темеља свог идентитета?

Али, било је говора о некој врсти размене територија. Србија би наводно добила енклаве у којима живе Срби, а заузврат би остатак био признат као независан,  а није далеко ни сарадња са НАТО-ом.

- Знам о којим гласинама говорите. Неко је врло нестрпљив. И не требамо журити. Штавише, сви принципи међународног права су на нашој страни. Не могу да говорим у име руководства Србије. Могу да изразим своје лично мишљење. Против сам одвајања Косова и Метохије, ово је наша земља по свим принципима међународног права. Ако данас почнемо да делимо овај део наше земље, сутра ће доћи ред на друге делове. Верујем да би требало да мирно радимо на мирној интеграцији Косова и Метохије у уставним оквирима Србије. Нека постоји највиши степен аутономије, али не смемо признати насилно одвајање срца наше историјске земље.

Ове године се обележава тачно двадесет година НАТО бомбардовања. Да ли је за то време Србија променила став према савезу?

- Мислим да је данас апсолутно јасно да се пре двадесет година НАТО агресија на Југославију догодила због новог стратешког утемељења савеза на Балкану. Совјетски Савез је престао да постоји, Организација Варшавски пакт такође. А НАТО је био у кризи, морали су да покажу да је савез потребан за нешто друго. То је срамота модерног света, то је срамота Европе. Најмоћније државе су бомбардовале малу земљу због мањинских питања у тој земљи. А онда је започело ново доба у историји Европе, оно се уништило. И данас кажу да НАТО промовише вредности. Па, које су вредности? Нема потребе да сматрате људе будалама. Стога верујем да нису потребни војни савези и потребан је дијалог између Запада и Русије. Тада ће нам бити лакше на Балкану.